Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

УБ

Што су ове године издане баш ове књиге, Игњатовићева, Јакшићева и Зелићева, мислимо да смемо рећи, учињена је српском читаоцу знатна услуга. Сем што је сад добио у подесном облику и раније познати свршетак Зелићева „Житија“, сад је први пут штампан сав онај сасвим нови део из руколиса, а тим је у опште српекој књижевности учињена услуга. „Милан Нараншић“ пак био је већ така. библиографска реткост, да та по свој прилици није пре био прочитао целог ни сваки педесети задругар. Ни Јакшићевих списа већ нема данас у књижарској продаји, и већ се почиње осећати оскудица за њима, те их је управа почела издавати одабравши оно што је у Јакшића најглавније, па дакле и најпрече, песме, и то лирске.

После прештампавања старих књижевних радова. српских, ово је коло донело и један сасвим нов, док ни у УП ни у УШ колу није био ниједан такви рад. То су „Порушени идеали“, трећи и последњи у низу романа рано преминулог Светолика Ранковића. У њему је даровити покојник с успехом насликао савремено стање манастира у Орбији а у личности младога Леонтија срећно приказао дуг низ душевних појава, у 0снови врло честих у Срба“наших, а јамачно и ранијих дана.

Други роман овога кола, Валтер-Окотов „Ајванхо“, пренео је читаоце у далеко време савременика, Немањиних. Њим је у овом колу приказана преводна, белетрија. Што је избор пао баш на Валтера Скота. и његова „Ајванха“ узро је не само велика занимљивост и поучност изабранога дела него што је то уједно и право класично дело у јевропској литератури те врсте. Читаоци су дакле овом књигом добили не само одличну лектиру него и прилику да по овом примерку познају каки је био историски роман у јевропској књижевности прве половине ХЛХ века. Овом је дакле приликом учињено нешто и за историсколитерарно васпитање српских читалаца.

Поуке ради ово је коло донело у својој врсти опет класично дело Е. Реклија „Шта нам прича планина“. Ту се у врлолодесном, управо сјајном облику,