Српски књижевни гласник

а

СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Кад се збило оно што узех да причам беше Петров-дан, после подне. Мало Петријино двориште и трем блеште од сунчане светлости. Врата су на средини притворена. У предњем собичку, на старом дивану, спава нека постарија крепка „жена; спава на боку, етиснутих песница и. дише. веома „дубоко. Лево је 'друга собица у којој седи и пуши син јој Милорад, слушалац философије треће године. Ту је гвозден кревет, сто, две столице, орман без стакла, пун књига. Десно у највећој соби, на широком кревету, у снежној белини рубља, лежи учитељица. Марија, болесна још од почетка пролећа. Бујна јој плава коса заокружила је лепу измучену главу. Очни капци црнкасти, спустили се на утонуле очи; протегласти образи, бледи и црвени, иснијени су од боловања.

Петрија, на дивану у предњој соби, поче у спавању нешто говорити. Син јој, који је дотле посматрао. колу тове дима из цигарете, 'трже. се. Нејасно мрмљање материно заврши се јасним узвицима: „Та пустите. девојку, ђаволи једни! Та видите ли, да ниемо још ни половину. пожнели!“ У исти мах болесница закуца. кашиком. по чаши, Милорад скочи и пробуди стару. Она затрепта очима, пи весели израз лица претвори се у израз очајања. Прекрети се п рече: „О моји весели снови, нај весеље матери!“

Обоје уђоше к болесници. Мати јој узе брисати зној, брат седе на кревет чело ногу.

—. Јеси ли спавалаг пита мати. =

— И још како! одговори Марија скренувши мутне очи к дувару... И још како! И. шта сам све сањала! Да...

Кашаљ је прекиде. Дуго је нотмули кашаљ. трајао, па се изврже у рикање. |

Кад престаде, Милорад рече:, И ИЕ

— Ето, има два пуна сахата да се ниси накациљала,. а и сад не би, да се-не напрежеш!. wa

Матч изиђе, да донесе преобуку. 5

Марија. нежно. погледа. брата, и прошапта:, : Зашто си опет толико пушиог7 Страшно се осећа п много сп жут. |