Српски књижевни гласник

МАРИЈА. 7 у авлији са сусетком развезла си читаву причу како су просци наваљивали, како те твој отац није хтео дати за нашега оца, како је најпосле пристао, па како је била 'прошевина, па свадба, па — — — шта ти ја знам! Алп, што је најлепше, нисам ли те ја до сад два пута зате"као где и доктору причаш свој живот у селу 7 Дакле, кал све једнако“ кукаш за селом, природно је да п сањаш о њему !

Петрија устаде:

— Јао, дете, не помињи село! Камо лепе среће да никад нисмо ни изишли из њега!.. Хоћеш ли ти, Миле, кафу“

— Хоћу!

— А ти, Марија, хоћеш ли кисела млека, као јуче у ово доба Сад ће, ваљда, проћи млекаџија.

— Хоћу, нано, врло радо, одговори болесница, па кад мати изиђе, окрете се брату:

— Немој, Миле, да будеш тако суров са јадном наном. |

Милорад узе шетати:

— Нисам ни ја рад, али шта ћеш кад сам постао нервозан до краја; а овакови ме разговори просто из коже истерују! А највише ме љути што све то прича доктору! А и он, какав ми је то лекар, који крај болесника најрадије говори о уметности, о песмама и приповеткама, па и езм шкраба о томег7 Зар у наше време, кад човеку није доста читав живот да озбиљно проучи само један огранак природних наука, да се бави којекавим глупостима ! Лекар естетичар! Чудна ми посла! Човек који прибира по кућама матерајала за своје тобожње студије, човек који исповеда бабе, шта је такав човек друго, до шарлатан7 Ја знам, да ти њега обожаваш још од кад вам је предавао хигијену у вишој женској школи; а већ од кад си прочитала његове шарене путописе, одонда те је просто занео! Опрости ми, али морам ти истину рећи. Ја налазим да је он излапио, од кад се вратио са својих путовања, бар је излапио као лекар, јер ја не видим да ти његово лечење помаже!