Српски књижевни гласник

8 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

„Ето, прекјуче је декламовао „да мало знање удаљује човека од Бога, а да га велико знање приближује Богу! Да се јаки умови радо друже са простим и чистим душама, и да се потпуно разумеју међу собом!“ Кад сам чуо сав тај галиматијас, мени тако прекипе, да сам побегао, из обзира према теби, а пначе зпам шта бих му одговорио! Па онда, место да ти даде у руке какву корисну књигу, он ти доноси ово (узе са еголића неку књигу, прочита. натпис: Подраженије Христу), које је написао некакав средњевековни тупи калуђер, а на руски превео славни опкурантиста Побједоносцев! Још доктор жали, што то славно дело није преведено на српски! И, најпосле, нека га ђаво носи са мислима и његовом поетском фразеологијом, али ми није право што он од нане купи податке наше породице, — јер, за мене нема сумње, да он хоће и нас да crpma у своје „историје.“ Е то је већ и сувише безобразно !...

Тако шетајући се: а ни једном не погледав сестру, млади, сувише бујни философ природњак настави више као за себе: и ТЕ

— Да, господине докторе, путопишче, приповедачу, драматичару, питам ја вас каквим се правом ви мешате у моје личне ствариг Дабоме, сасвим моје личне! Каквим правом ви распптујете за Радојку, за нашле односе7 У каквом ми смеру ви препоручујете, да се не женим оном другом, болесном девојком 7 Јели вам наша фамилија толико за срце прирасла 2

Петрија, уносећи кафу, виде сина где размахује рукама, а усне му се мичу. Запита пренеражена:

— Шта је теби, Миле, ако Бога знаш!7 — А шта је Марији 2! Шта вам је, децо7 Зар се ви завађате7!

Марија беше склопила руке као на молитву, а низ образе тецијаху два поточића суза!

Милорад, кад то виде, трже се п, дубоко дирнут, започе:

— Драга Марија, мила моја сестро, опрости, нисам