Српски књижевни гласник

МАРИЈА. 9

мислпо.., видиш како сам нервозан !... Нисам, нано, ништа рђаво њој рекао него сам се љутио на доктора, а њој жао.

Марија махну руком:

— Та није. нано, ништа него мени се онако ражалило!... Ха, ено пролази млекаџија, чујеш ли 2 Брзо, нано, брзо !

Кад жена изиђе, њих се двоје згледаше једно у друго.

Кажу да оно неколико тренутака, за колико се утопљеник дави, види цео свој живот; кажу да за један део тренутка може видети у свој потпуности призоре, који су у истини трајали читаве часове! Нешто тако искуси у магновењу и јадна Марија. Виде у тометренутку целу прошлост своју и својих у евима потанкостима. То јој се читало у мутним пи сузним очима. Другога тренутка читаше се у њима само милошта према брагу.

Брат седе поред ње и обори главу; чело му се зажарп под млазовима сестрина огњеног духа.

Она га помилова по глави и поче:

— Драги Миле, ја знам да је твоје срце добро, али треба да се навикнеш стрпљењу. Још си, брате, сувише напрасит, сувише неразборит! Ја знам да волиш нану, али од сад треба да је волиш п место свију нас, за које се толико мучила. Јер, — тип нисп дете, ти сп већ човек, — тп видиш да мене нестаје...

Он заврти главом.

— Дакле, ти не верујеш да је мени крај може бити до сутра 7

— Марија, за Бога!

— Ти не верујеш, алп ћеш веровати! Ко зна 2 можда ћеш с временом веровати много што- шта, што данас називљеш: бапским стварима!.. Сећаш ли се оне дубоке и лепо изражене мисли, коју пре неколико дана нађох у у оној књизп 7 Како оно беше7 А да: „Понекад догађаји који се примичу пуштају пред собом сенке које се могу и опазити и које називамо: слутња. предосећање, виђење у сну...“ Дај ми воле7