Српски књижевни гласник

Ђ78 CencEa КњижеЕВНИ ГЛАСНИК, _

приклањали“ главу под вилипским штапићем какве мале чаробнице. Изгледаше да је он тугујући за Аргосом оплакивао нешто милије од престола. Куда ли су то летели његови уздаси 7 огњишту каквога пријатеља 7. гробу материнском 7 Нико то не зна, јер он никада ником није рекао своју тајну, чак ни својој младој сестри, Макарији, утешитељци болова целе породице. Поред њега молила се богу Макарија. Опростите ми, сестро, што сам за толико дуго заборавио девицу због јунака. Није ли то њеном кривицом 2. Ено ! скривена у присенку своје браће. она све чини само да је забораве: она још није подигла евоју копрену, п њене су вам црте непознате ; али је ви волите унапред. јел'те 2 јер ви већ знате да је она побожна и скромна. Објавише најзад п долазак питијин : сва пзломијена. још од својих последњих пророчких извијања, лагано и изнемогло корачала је она према троношцу, ослањајући се на два свештеника Аполонова. И тада, одједном, у дну светилишта отворшис се двокрплна врата, и из њих удари вијар, снажан и звучан, који пови и понесе лим са жртава и затресе преко народа глас који је грмећи обзнањивао из светилишта : -— Бог! ево бога! И већ се пророчица у болу узнемири на троношцу п све се даде у ухо. Била су то прво јецања, затим слогови искидани, тужни, речи несхватљиве. Папослетку бог проговори: „Минерва ће се борити!.. На њеном божанеком шлему Сова крилима бије и вели: Жедна сам... Минерва зове Победу Победа. јој је сестра, и ке оставља је никад... Чу ем је: она долази с великим шумом крила... Али, сова вели: Жедна сам, и хоће да пије крви. Аргос очекује своје краљеве да их посвети у богове: Дршћи, о Аргосе! Сова у сломе убилачком лету Окреће се и тражи једно невипо чело да се жртвује,

Окреће се, и епушта, о Боже! па једног сипа Алкидовог!“

У том тренутку, тако кобном по Хераклиде, у целом