Српски књижевни гласник

ХРАСТОВА ИМЕЛА. 589

i II K__ __ ___________________I___ _ ________ _______-

—— tea e E --i

III.

Тада ми браћа рекоше: „У двору нам је гост један седи старац из Калдеје, који уме да чита на небу будућноет: селушај његову науку и реци нам ако у облацима угледаш победе и богаства.“ И ја сам слушао старца; ја сам проводно дуге ведре ноћи посматрајући небо, али ја не видех ни победе ни блага, ја видех само влажне и светле звезде које ме гледаху са љубављу... као очи Макаријине.

Отворите! ја сам Иксус, спрота храстова имела коју би један удар ветра уморио.

У.

Тада ми браћа рекоше: „Узми лук и стреле и пођи у лов по шумама.“ И ја сам трчао по шумама C луком и стрелама, али сам набрзо заборавио п на лов и на браћу. Док сам ја слушао пеему ветра и славуја, кошута. једна јела је хлеб у мојој хаљини, а тичица једна, уморна од дугог лета, пале и заспа на моме тобоцу. Однео сам је Макарији. u |

Отворите! ја сам Иксус, сирота храстова имела коју би један удар ветра уморно. ~ |

у,

Тада ми браћа рекоше: „Ти ниси ни за што“ и тукла су ме; али ја нисам плакао. јер сам мислио на сестру. П сутра ће ми узети сестру, и сутра, кад Макарија, седећи за свадбеним столом, буде рекла: „Какав је оно плави дим што се диже за оном гором лаворовом 2. — (0! није то ништа, рећи ће званци на гозби.

— То је ломача Иксусова, сироте храстове. имеле коју је један удар ветра уморио.“

— Не, ти ћеш живети! повика млада девојка ражаљена. Ја ћу ти дати заклона у моме срцу тако да ће све олује проћи и ниједним дахом те се дотаћи неће. Ликус је срећан п слављен, а девојке у Атини многобројне су. Теби