Српски књижевни гласник

Yo ya И МГ ДРЖИ а РМ и ова TAN DNO i ИРЦИ VR VPN . , 2 „и i и њ 4"

0 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Силан!... И ја не могу више!.. Лашо... она вечер!.. Говорила сам: не, не, не... док ми је у устима била она друга реч, док је све из мене чезнуло за тобом... Али казна је била свирепа, и ја не могу више!.. Дођи!... Клечећи те молим г заварави све оно и дођи. Хоћеш лиг Око пола пет, чекаћу те код споменика.

JI

Криви редови, разбацана слова, неравно исцепано парче хартије, говорили су више но речи. Између њих је вирило суво, нервозно лице са уснама што дрхте од страсти, са очима што заносе дубином...

Њему изађе пред очи она вечер, кад је занесен страшћу клечао пред тим створењем и молио за последњу реч: да, или не... кад је за тим, залупивши врата за собом, манит од бола и љутње, отишао од њега, решен да се никад више не врати...

...Па онда је дошло оно избацивање крви, па болест, па патње..

А сад после свега тога ово писмо! Садг!.. Доцкан је! Пред њим је само оно питање, према чему је све друго ништа... — Ја не могу да се враћам сад тамо!... Ја нисам више онај пређашњи!.. рече гласно... Опазио је са ужасом како у њему нема више оне страсне, несавладљиве жеље, да има то створење, да га осваја једнако... Та му

се љубав учини сад тако ситна, незнатна према ономе што је пропатио...

Да није и ово удес онога што има над њим неразјашњиву моћ Како је дошло да му се баш сад враћаг Свеједно! Отићи ће и рећи ће јој да је све свршено.

И отишао је.

Познала га још из далека и са осмехом бескрајне среће ишла му у сусрет. — Дошао си!... Дошао! ускликну и пуну шаку љубичица сасу му у лице. Но кад га је за тим загледала боље, она на мах изгуби онај весели израз и само га упита: