Српски књижевни гласник

“~ eye 47

Е

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 955

што је тај наш састав ставио, у докуменше или резиме докуменаша — о чему је раније био говор — те је писац предговора био уверен да је Г. Ј. саставио дотичну сцену по неким документима!

Тако се Г. Ј. сам нашао несумњиво у „сцени високе момедије“ према чланку једног „неписменог“ писца!..

Наводећи ово ми смо само хтели да констатујемо једним речитим примером, како је Г. Ј. замењујући, разним операцијама, документе расправама, тј. служећи се расправама а наводећи документе, и стављајући расправе и чланке под документе створио легенду о оживљавању „канцеларијске прашине“ и о раду „само на непобишним докуменшима/“.

Свршивши књигу Г. Ј. је написао приступ који овако почиње: „Ја сам ставио себи у задатак да изложим историју борбе, коју је у почетку Х]Х века! издржао српски народ против Турске Царевине да поврати слободу изгубљену у ХУ веку. Ја сам нарочишо хшео да покажем држање Поршино и великих сила Према овоме народу у препорођају“. Ну на крају истога увода Г. Ј. нам каже нешто са свим друго, тј. да је он изнео факта као што се огледају у докуменшима (увек докуменши!) „не додавајући никакву рефлексију. не изричући никакав суд, не правећи никакав закључак“. По његовом мишљењу сваки би закључак био превремен (ргета(ите) док се не прикупе сви српски документи, који нису пропали и док се не проуче сви страни архиви, као што је он проучио париске! „Онда, и онда само, вели Г. Ј. историци ће моћи донети јасан и непристрасан суд о историји препорођаја Србије!“

На крају крајева, после толико употребе докуменаша, писац нам је сам казао да нема још довољно материјала за решење питања, које истакао као тему рада, и да треба још да причекамо. Тако је Г. Ј. написао чи-

1 За Г. Ј. год. 1804—1831 чине почетак — debut — XIX века!