Српски књижевни гласник

956 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

таву књигу да дође до овога негашивног резулшаша! Штета што је то доцкан констатовао. И заиста са гледишта теме или неке солуције постављеног питања књига |. Ј. не може се ни дискутовати, јер као што и сам каже код њега нема ни рефлексија, ниши закључака. У опште то је хронолошко ређање догађаја без икаквих ширих погледа, а с много погрешака.

Г. Ј., има несумљиво право: нити је он изнео положај Србије према великим силама, нити се тај положај може изнети, док се не проучи потребан материјал из руских и аустријских архива. Најзад у тај се посао мора ући с много више воље за рад и знања и из опште и из српске историје него што га има Г. Ј.: јер је јасно за свакога да се у његовом делу не види нити енергија рада, нити знање и разумевање предмета.

За полазну тачку овога приказа ми смо узели сам приступ Г. Ј. у намери да проверимо свако његово тврђење са стварношћу. Дакле, вратимо се натраг и сведимо према томе резултат.

Г. Ј. је тврдио да је проучио „све документе српскога и све документе странога порекла“. — Ми смо видели јасно да он није знао за грађу од капишалног иншереса (Прокеш-Остена, Архив кнеза Воронцова, итд.).

Г. Ј. је тврдио да је у Париским архивима пронашао силну грађу. — Ми смо видели да се у томе тврђењу јако пребацио и да се за неке његове „проналаске“ знало још пре много година!

IT. Ј. је тврдио да се служио „једино документима“, и да су „причања савременика и тврђења историка“ споредан елеменат у његову излагању. — Ми смо видели да то није истина.

IT. Ј. је тврдио да је документе подвргавао „строгој критици“ и да код њега нема ниједног тврђења које није у стању да поткрепи непобитним текстом. —- Ми смо видели у маси примера да је његово дело препуно по-