Српски књижевни гласник

M LR fur 1

4

Српски Књиж

пун се указа мјесец на плаветној стази; блијед путник небески равнодушно гвири у старе три лађе, што труле у дрази. · VV

РИКАРД НИКОЛИЋ.

НАТСЕЛЉУ.

За мном камена варош и закржљала стабла што улицама иду

ко просјаци у траљам и сакате гране

према небу дижу

од расипнога Сунца "тражећи милостињу : бар један дукат сунчани и златни |

да дотакне се њиховог на по увенутог лишћа.

За мном ломот кола

и узаврела вика

и разјарени гласи

и звиждуци и јека млата и цилинкање звона, ужурбаног звона,

што пара мозак

и мисао мучи

и куцај срца слаби.

Не сусрећу ме лица изморена

печалбом свакидањом ах мјесто клетве сусреће ме

вјечити жубор

живе воде,