Српски књижевни гласник

4

што сребреним _ опаса појасом

| OKpajak један

_ JaBaRe y IIBaTy.

У јутро срнух

као млада звијерка

и ноздрвам пуним срках свјежи ваздух

и на душак један

све мирисе попих

што их пољско цвијеће у расипности својој просуло по пољу. ~ ı

Ах живјет, грлит, љубит и бити вјечно млад и никад не утажит

ни жеђу нити глад

за свеможним животом и једином љепотом.

Грунух у рано јутро

као лопта избачена: грунух и лагане ноге дале се у сав трк

и стреловит бијаше бијег и сретан ко побједник

и силан ко бесмртник бијах, кад освојих бријег.

На освајање јурнух, освојих читав крај, а мене освојило

јутро и модри сјај.

Јурнух низ стрмину златицама пуну:

на мекој трави видјех једну златну круну, је ли круна била