Српски књижевни гласник

ОДИСЕЈ НА ОГИГИЈИ.

Лежи силно море ) Бру + живо родовито осећајно мудро, |

самац оток грли,

где не стижу нигда једра ни бродари,

у очима љуцким

путују тамо ветри и облаци,

од летуштога само сање допру.

Смрт за то место не зна. | Ту живи тајна свију чежња — Калипса се зове, и предивна је!

Бесмртна божица је.

А тело јој је видљив облик свега што смртне очи видети не могу

а видети желе — слутећ да постоји: у том се телу смисо свега слио.

О вечна жељо мушка да све буде тело, · да све буде жена, —

вечно дивна бесмртна гола жена,

и једини смисо свега

Калипса је!

А ја сам код ње био, Одисеј ми бје име.

Чамац ми душе свих тајна морем блудећ и нове звезде тражећ, одричућ се радости тела и одмора духа, —

до међа је допро свести и човека:

кад олуја ме надсвести захвати

— од праискона дође —

ишчупа мене из корења мога,