Српски народ

СР"ПСПИ ШРОД

Св. Сава у народном предању

о Р

ање и ткање

СТАРО време нити су људи орали, нити су жене ткале онако како то сада чине. Људи су орали само с једног краја. Помну бразду, изору је до другог краја њиве, па оборе ралицу. Прсле тога врате се преко непреоране њиве одакле су почели и ору другу бразду. Жене су ткале исто тако само с једнога краја. Протуре чунак кроз зев, прекину жицу, па наставл.ају с првога краја. Кад је Свети Сава путовао по народу и учио га о свему и свачему, њему се такав начин рада није свидео, ни код орача, ни код ткаље. Због тога је научио ораче како &е орати с обе стране, да не би губио времена. Ткал>у је научио како ће ткати с обе стране да не би прекидала жице. Видели они да је то корисније, па су захвалили свецу и он је отишао својим путем. После неког времена навратио је Свети Сава у исто село. Био је прерушен. Видевши оиог истог орача како оре с обе стране, упита га:

— Ко ти, брате, показа да тако ореш с обадве стране? — Неки човек, Бог да га поживи, прође пре неког времена, па ми показа, одговори орач. Хвала му и овог и оног света! Свети Сава га благо<;лови и рече: — Да Бог да: што за дан урадиш да ти буде за храну доста годину дана! Отишао је после тога оној истој ткаљи и упитао је: — А ко ти, снашо, показа да тако ткаш с обадве стране? —^ Ко да ми покаже? Озо сам сама изумела, одговори ткаља. — Да Бог да: што за годину дана урадиш да можеш под мишком понети! И како је тада Свети Сава рекао, тако је остало до данас.

(Цртеж: Н. Бешевића)

Мшисшарсшзо иросвеше Србије у Светосавс

р ш ШЈ т ^ !> Ш Ш $3 т т Ш ш афџ Шл. ш В*!ј\ т

Нада се , пре седам векова стварала прва српска држава Немањића св. Сава Је дубоко проникнуо истину да је потребно изградити духовне и моралне темеље да би зграда била дуготрајна и могла одољевати времену. Данас исто тако ако хоћемо да створимо Нову Србију, бољу, чвртћу и трајнију него ранију државну творевину, морамо следујући примеру св. Саве, поставити духовне и моралне сводове. Полазећи са тог гледишта да је духовни препород један од најбитнијих предуслова за обнову земље, Министарство просвете развилО је најживљу активност у свима гранама своје делатности. Нашавши се пред ведиким реформама које су императивно захтевале нове прилике и нови дух времена, оно чини све напоре и постигло је знатне већ видљиве резултате, поред великог броја хитних питања на чијем се уређењу радови већ приводе крају и који ће у најскоријем времену показати у примени своје благотворно дејство.

ш

&к ] Р' ш Фљ Ш.: Ш

II ш Ш

У Генералном секретаријату и у привременим радним одборима разрађују се основна питања васпитања и обнове у целокупном просветном раду. Као циљ

цима виших разреда. ГТрема извештајима директора прво предавање учинило је дубок утисак на ученике. Утврђен је коцачни текст У-

просветне реформе постављен је редбе о уређењу Министарства

принцип: образовање и васпитање наше омладине треба у првом реду прилагодити националној српској и европској стварности. Српска омладина има да буде васпитана у духу народних традиција, а образована у духу народних и државних потреба. Целокупно образовање има да буде у противности са комунизмом, као и анархичним и неконструктивним духом. Као претходна мера за проучавање просветних прилика и потреба извршена је подела земље на 27 просветних области. Затим се приступило изради пројекта дугорочне просветне реформе, која је заснована на изради државног просветног Плана по коме ће се за ове области утврдити типови и број школа које се имају сукцесивно отворити, односно затворити. Министар просвете и Помоћник одржали су са претставницима културних и привредних установа низ конференција, на којима су

просвете. Уредба о прегледу књи га коначно је завршена. Уредба о јавним књижицама уиућена је Министарском савету на одобрење. Израђује се правилник о уређењу средњошколских књижница, као и Уредба о државним архивама и регистратурама. Организована је Јесења изложба београдских уметника. Било је преко 1.000 посетилаца, а откупљено је за скоро 150.000 динара уметничких дела. У погледу културних веза са иностранством 30 студената који су се истакли као добровољци ^ прошлогодишњим борбама против партизана упућени су на етудије у Немачку. Наставни рад За народне школе преузето је неколико учитеља и учитељица који су избегли у Србију Постављен је известан брчј учите-, ља волонтера. Редовно се спроводе извиђаји над учитељима и

утврђени типови школа, почевши учитељицама за које Министарство просвете добија извештаје да су се огрешили о учитељску

од основне, која има да траЈе обавезно 6 година, преко стручне, ниже и више средње, до универзитетске школе. V На питању наставног плана и

и националну дужност. У слуЧајевима где се кривице докажу, стриктно се примењују прописи

програма појединих школа раде Уредбе о уклањању национално

посебни одбори. Сем тога просветни одбор ради и на националистичкој и анТикомунистичкој пропаганди међу средњошколскбм омладином. Израђују се стандардна предавања за све средње школе, намењена учени-

непоузданих службеника из јавне службе. Одељење за народно просвећивање извршило је нову набавку кЊига за организацију књижница и учила за аналфабетске течајеве. Стално се држе научна

предавања по срлима зз широке народне елојеве, а по већим градовима оеноване су подружкне Коларчевог универзитета. Исто тако одржавају се народиа посела с,а одабраним програ.мкма. У Одељењу за физичко васпитање ради неколико комисија, међу којима је најважнија она са претставницима општинске Техничке дирекције, која има да изради орограм грађевинских радова за иотребе телесног васпитања и спорта. Од важнијих гшслова треба нарочито истаћи одРбравање правила савеза, подсавеза и основних спортских јединица. Универзитет и академије У Министарству ради се ужурба>ш на пословима реорганизације Универзитета. Целокупно осо^ бље Универзитета стављено је на расположење. Крајњи рок за распоређивање овог особља у друге установе истиче 31 о. м., па се сада тај велики посао приводи'крају. За исти рок везано је и доношење факултетских уредаба, као и других правилника и уредаба пој.единих универзитетских установа. На Универзитету сви текући послови обављани су уредно. У Сеизмолошком заводу настављено је детаљно проучавање трусних области нашег Поморавља. Прбучене су све познате сеизмничке чињенице са тога домена за годину 1922—1923. У Макросеизмничком отсеку при&упљани су и проучавани податци о скорашњим земљотресима у Ресави и Темнићу у мају и септембру пр. г. Државна музичка академија и Средња музичка школа наставиле су редован рад у скоро пуном обиму. У Државној академији ликовних уметности сва одељења и отсеци изводе наставу несметано, али непотпуно. Професорски савет препоручио је за државну стипендију 9 слушалаца. Државна школа за примењену уметност посветила је од почетка ове школске године много пажње проучавању српског фолклорног стила и почела га примењивати на све гране примењене уметности. Ово се чини са намером.да би српски дом добио своје расно национално обележје. Највећи рад до сада на том пољу је капител за храм св. Са-

ве у природноЈ величини, који је одливен у гипсу. Уфа-филм снимао је шхолске 'радионице и ученике при раду за свој журнал. У последње време ученици примају поруџбине из својих струка, које изводе ван школе у слободио ереме, али ови радови мораду бити по^ надзором наставника. На оваЈ' начин пружа се ученицима могуђност не само за јавну утакмицу, него и за самопомоћ. Треба забележити посету немачких археолога декаца др. Кристијана и др. Вилфонседера из Беча и др. Руста из Хамбурга. Радови на оспособљавању појединих музеја су у току. Етнографски музеј и Градски музеј биће у најскорије време потпуно готови. Црквени музеј и Музеј српске земље свакако ће од

пролећа моћи бити смештени у новим просторијама. Уредба о музејима налази се пред дефинитивном редакцијом. Централна завод за чување старина тражио је да се у току зиме изради дефинитиван план са де* таљима Смедеревске тврђаве. У одељењу Етнографског музеја за музички фолклор и на* родне игре приређени су про« грами који су одржани на Ко< ларчевом универзитету и Четвртој женској гимназији. Припрема се посело са новим програмом. Према упутствима добивеним у отсеку, Одељење за физичко васпитање прикупило је на терену податке за око 40 витешких и забавних игара. Завршен је рад „Посело са народним играма за наставнике и учитеље". (Наставак са П-те стране) гу изнесене, може се Ј "асно видети у којој су мери грчки црквени великодостојници мрзели Саву и колико им је сметао његов рад. Хоматијан вели: „Испосник Сава је оставио Атон и тамошше подвиге, вратио се натраг као они који се предомишљају и окрећу ка злу... Јер га је љубав према отаџбини заробила и уграбила из тврђаве Свете Горе, те. се опет настанио у ,Србији; претворила је испосника у вршиоца и управитеља земаљских послова и произвела га за посланика околним владарима, и тако је одбацио оно што је зидао као монах и одао се светској сујети. Потпуно се упустио у светске бриге и светско славољубље, почео је да учествуЈ 'е у гозбама, да јаши коње најплеменитиЈ "е пасмине, лепе, окиђене заставама, да води са собом многу послугу, да се размеће у свечаним поворкама раскошном и разноврсном пратњом..." Једино што је истинито у овоме набрајању јесте чињеница да је Саву довела у Србију „Љубав према отаџбини" и да је — једино рукрвођен том љубављу ишао „окблним в^адарима" у важним политичким и дипломатским мисијама, каб изасланик српског краља. Архиепископ ХоматиЈ 'ан ,је добро знао да те мисије нико у Србији није могао успешн?1је обавити од Саве и зато је тако бесно сиктао против њега. На краЈ'у свога дугога и врло карактеристичног иисма, које овде не мож^емо цитирати, Хоматијан позива Саву да се „покаје" за свој „преступ" и поручује му да ђе у том случају „можда и опроштај" добити". Не буде ли то учинио, он му прети страховитом казном: „... ми те пбдвргавамо одлучењу од свете и жи-

воначелне ТроЈ"ице и искључуЈ'емо те -из заједнице вернИх као преступника светих заповести и божанских канона и' као нарушиоца и смутитеља црквенога устава, који су свети оци од почетка установили"., Али, узалуд је грмео ражљућени охридски архиепископ. Сава је прешао и преко Његовог увредљивог писма, и преко разноразних канонских формалности, и преко свих могућих и немогућих теолошких тумачења, и продужио је и даље, мушки и одважно, своју започету борбу за политичку самосталност и државну независност Немањићске Србије и за културни напредак и социјалну правду у српском народу. Као што је лело рекао Савин биограф Теодосије, никада није Сава постао роб јела и пића, никада се није предавао гозбама и забавама, ниКада није уживао на меким душецима, него се целога свога живота несебично борио да српски народ буде „духовно сједињаван", залажући се „неутрудиво за свакога ко је неправду и скрб трпе;0". Сагоревајући на послу и не штедећи себе и своју снагу, Сава није дочекао дубоку старост —■ када ,је умро није имао више од 60 година — али је још за живбта обожаван као светитељ и од ширбких народних маса. које су дубоко и инстинКтивно осећале да нису „ташти и неразумни били трудови његови". Од тада, векбви су пролазили један за другим, српска држава је напредовала и назадовала, пропадала и поново рађала, али се српски народ као нација одржао све до данас, захваљујући првенственб његовим натчовечанским напорима следујући увек — па и у најсудбоноснијим ча« совима св.оје историје — пут који му је Он обележио. Др. Коста Милутиновић