Српски народ

Од најстпријих времена су вели!уе држаие и старе. нацнЈе "јаче или слабрје утнцале на мале државе и млађе наррде нб само на политичкбм и економ' ском ,него и на културном и ео> цијалном пољу. У Средњем -веку, када је религија пресудно утицала на целокупан јавни живот, дешавало се ла је баш рег лигиозни моменат био одлучан чинилац на свима пољима јавНе, делдтности. Тако је Византија, моћна хнљадугодиши>а империја, главни стуб ередн>евековног хришћанства и носвлац, православља. снажно утицала на све бздканске народз, а нарочито, на Србе и Бугаре; На двор„овима српских и бугарских владара и велможа живело ее по угледу на византиске аворове, подражавало се у миогоме цариградским императорима, имитирао се њихов начин живота, опхођења и прнашања, Н»ихов сјај и раскош. к>ихове друштвене конвенције и њихов дворски церемонијал. Али, није се само V нтледу световнбг "и дворског ота осећа>о надмоћни утица,| грчке културе и византинске цивилизације, него и у свима подручјима релитиеенОг Живота и црквеног уреће^з. Српеком моцаштву служило је грчко у~" тво као образац; српски ири имзли су се органи ■ по угледу на грчке манг^; е, који су поеталн расадишта грчке теолошке учености, али и свих негативних особина сред№евековног грчког »оцаштва. 0 грчком монаштву постоји богата литература на свима европскнм. језинима, али нама са чинв да. је најтзчнију карактеристику дао Никола РадојчИћ у ових Неколико маркантних- потеза:. „Грчко, уопште источно, м јнр.штцо , није. имало никаквих друг-их задатака за свакога по» јединца, 0'Сим да се, борећи се с ђаволом, стара Свако о спаеењу св.оје душе. БНло је, дакле, сасвим екеклузивно, саможиво и свесно своје п*- г не ацецљеној :ти ; е#ета. : Ми га у -;ш:р вре» ме »егове потпуне декадениије д.о5ро прзна,;емр по дубоким и разборитим делима Евг.татијз Солунског и Никите Акомината, којим, ;|е: дисало грчко монаштво под крај Дваиаеетог века. То је црна и одвратна слика гомиде грабљивих, лукавих, пакосних претварадица и напетих незналица љутих винопија и тешких шелица трулих нерадина и ленш тина прикривених злочинаца уопште свакојаког .олоша, који под, цпном хаљинрм крије још црњу своју душу." Такво је било грчко монаштво, крје је упо.знао српеки кнежевић Растко Немањић, када је добегао у Свету Гору, жељан манастирске тншнне и калућерске самоће, поста и молитава, жудан чистоте аскетског живота н религиозне скрушености, миетике и кантемплације. Млади/чедни и одушевљени идеалистз Растко Немашић није се никако могао навићи на двореке гозбе и забаве. није га привлачило ни јахање коња, ТИи лов на дивљзч, досадили су м\' ' 'и витешки турнари и остг митивне разоноде младе . . ке средњевексвне. властеле. Чезнуо је за нечим вишим, светлијнм, идеалнијим. манима и калућерим 0 , обаве:тио спиритуализацијом свога унутрашњег живота, за трзнецен* дентним визи.јзма и мистичним У3дигн ,7 ћем изиад свега чулдог ц плотског, телесног и земаљскргТо га је натерало да нчттусти двпре свога оца Немање- То га ,је одаукло У м п нзетио. :Дошви'пи V Свету Гопу, млади монах Сава обишао је многе грчке, руске и бугаоеке манастире, упознао се са њихочим игуманимаи #».»у*е«им». об?вестио се о н>их""1ом уое^ењу и животу V њ-има. Учени. егоиентоични ц раЛ>инио?ни. г^чки к?л'Фе"1И г п ч мали су га љуба.^-но али неИ'*«''-*но,' глепапЛи са виоине ср"'" твологаке• обчазованости на неУке моиа^е свих осталих наоода. №л* ^и сопгки *чич ссетио, ?е г"*1 т""а ла и Соби ч* •>;»?«' ти свл) манагтио V С«»тој Гооц у к** г-птгп-ихЈ ЈЈЛЛ5Ј' т*- ' " " *- '-»р Ат*г.У • Т-Ј5|-

СРПСКИ НЛРОД Сава Немањић као политички, културни и социјални борац

ционалне културе. елободич од штетлих туђнноких утицаја. Свестан оце неопходне цотоебе, монах Сзва уепео је да убеди у то и свога оца Немању, крјц се убрзо пмле тога одрекзо престода, покалуђеоцо и сам дошао у Свету Гв-у, дз ту, за<еццо $ц сином, подигнф славни ерпски мзнастир Хилендар којн ћс, ускоро постатн н кроз векове бетати икугаеиво жариште срп-ке дут ховне култ—е ерцеке ки,ижевно сти и уметноети, ерпеке науке и просвете.

сме да прави разли.че међу људи.ма, него да мора да буде праведиа према саимг подједнако, а мале и сдабе, " девољне и сиромашне треба да штши од самовоље и отимачнне великих и м-оћних. Већ у овом свом првом политичком говору афирмирао се Сава н® еамо као проницљнв држав иик н извретан, цвзнаралац пеихологије Широкнх нзродцих маеа, кего игтовречеио и као култ\'1ни и еоцијални борац првога реда. Према његовим речима, не

Живорад Настасијевић: Живот Св. Саве

Светогорски менах прича Раетку 0 Светој Горн На освиту XIII века Однгравају № крудли дога1>аЈД. на- |адкану. ВитезРви IV крсташкрг рата» разни маркизи, грофови и бароии тадашње феудалне западне Европе, под воћотвом сдепога осамдесетотодишњег млетачког дужда Енрика ДандРла, освајају "1204 стару византине1?у престоницу Цариград и огромна ВизанТинска нмнернја распада ее у читав низ малих држава и државица, с једне стране .грчких, с друге стране крсташких- Грчке државе биле су: Кикејска царевииа, Трапезуитска царевина и Епнрека деепотовина, А главне крсташке дожаве: Латинека царевина у Цариграду; Солунска краљевина; Атииеко херцештво: Ахајска кнежевина: да мање не спомињемо.' Србнја се у то дрба налазила V изваиредно тецшом полож?ју. Немања је већ био умро; Вукан И Стеф :н борили су се међу со» бом о пре:то. а Сава је жииео кзо монах V Хилендару. у Светој Гори, која је била п п ипала СолУнској к"1?љевт!и Вонифација Монферат-ког; по којо.ј су ее раз летели католички калуђери. поти^ку^ући поа^ославље и шилећи кетолини-."м. Та->ч је Сава увидео да је потребпн свпме народу и сво''о! от'т'6-чн. тСб" је из г"-оба п^ем^тне ост"Т т 'е \Нем-њине и ппенео их V С"бн'у. Т^, нч по^ној гг\'.ти. п^ет о"е-' вим саг1к т г*пгОм. ивми^ио <е Сава "ћV. убечц*нтм- их да ће егмо V •"-•'т-ко! споги ч""^нити зелет Нем-њин. То кк'е' бчо са."о јрт-н регат политички потез. То 1'е била п«ава н-"Н9 миги : а, иети-^ка глу>"ба н'--.-•V и от»"бини. УгНс^Т^вљ 4 њем елте мећу бп-ћпм. ■С««ч •» пон^ч.о а»гаеп мчо и рет. к«'И. Ч мало' гппкко) .чожачи. V то те"т"о доба, бно заиста прекопотреб-". Убо»п по-чр тоГД, ср'«"« 1е ■-.г""!) пбоп нз коме >'е Г'"!оупжао ево? пАви политички гог.оп, лело високе *■? &аг*0ггцгјН1/#> Г>р1т**е ТОСТЧ. пбЗплт/ђ »в оч 1 јпџхтљР^ттлкчм 'V 0 *« ВеЛМ'^Ж?«М9-.Н ИЛ1М*«»М Р«1. упраш. не може и т

зем,фи» . да користи своме народу Али, није прошло ни некодико годииа, а иа дневни ред стзвљено је опет једно крупно политичко питаше, које је. требало решити мудро н без одлагања. Србија је бнла са сзих страна окружена скоро самим непршвтељима. који су се припремали да је наиад.цу и поделе, На челу ове коалиццје етајада је ЛатинсКа царевина, а" цевтар акције био ,је Цариград. Стефан је био свесатн велике опаености која прети Србији и обратио. је своје погледе Риму и Венецији. Развео се од своје прве, жене, византниске принцезе Евдокије, ожеиио се унуком млетачког дужда Еприка Дандола и замодио је Папу да му пошаље краљевску круНУ, обећавајући му да ће прећи у катодичку веру. Папа се радо одазвао његрвој жељи и послао му је свога изасДаиика који га је свечано крунисао за Краља Србије (1217). Тако је рашки велики жупан постао краљ Стефаи Прврвенчани. Али је —• уцоредо са краљевском круном. млетачком, цринцезом и Папиним благословом — у Србију дошла и католичка пропаганда: по цедој земљи су се размилидн католички кадуђери и свештеници, који су по Сриским православним црквама и манаетирима служили мисе на латинском језику, који иарод није разумевао и који му је био тућ и мр.чак. Иако давнашњи поборник емаиципације од грчке цркве, Сава је био, исто тако, одлучан противник католицизма, дубоко уверен да православл>е далеко бољ? оДговара душевним^особинама и верским осећањима срп-

полазм у лов. Растанак с р^ди^лима

?ме се ДОпустити да се зло у друштву уопште дбгбди, него га треба унапред осетити и одмах, у самоме кор.ену, спречити и уНиштити, да не би после уроднло својим " отрорннм плодом и з?-г>сснло чнтаву народну заједНИЧУ. Историски нзвори нам кгвују да је оца трезвеиа и мудра беседа оставила на све присутне дубок утиеак,. само ла су се сви искренб ожалоЈСтили када је он, нз крају својих излагања, изјавио да се уекгто опет враћа у Свет - Гооу. Нз ове речи подигзо .се Савин б^ат Стефан- тад-пш.и владар Срби.Је, којн се бирзним речима захвалио иа умним елветима и добронамерним упутствима, алн је молио и пгеклињао Саву да тпајио остане у ртпибнни и да просвети цео српски. н^под. П"вд црлим са^ором. свечано м^> је обе.ћао да ће га еви слушати и следити му; међутим. ако не буде хтео ла остане у земљи. имаће да одговара и прел Богом и п"?т истг>ои'ом, зато Што своје богомлзне способности није поев»тио своме народу И својој отацбини. него само поетовима и молитва^а за епас гпоје ДУШе. од че.га С"би<'а и СппСтво неће имати никакве користи. Сава !е увиле.о да Стефан има потпуно право и остао је у

је латински утицај на Балкану сталцо опадао. ,С друге стране, Никејска цв.равина и Епирскадесцотовина снажиле су се врло приметцо и постепено освајале поједНие области од крсташа. Обе ове грчКе државе желеле су да сруше Латинску царевину и да обнове Византију, наравно : " свака за свој рачун. Иако дадеко од отаџбине, живећи повучено у Хилендару, Сава је будно пратио развој политичких дргаћаја на Бадкану и био у непрестаном конгакту са, својим сарадницима у Србији,Када се уверио да се Латинска царевина иеће моћи више дуто одржати, краљ Стефан се обратио- брату Сави, с молбом да се врати у отаџбику, у општем ин- : тересу народа н државе. обећавајући му. да ће се у том сдучају поново вратити православљу., Није тешко претпоставити да је Сава овакву поруку једва дочекао, али предосећајући да ће. после претстојећег пада Латинске царевине Доћи до обнове Визацтије и до поновног јачашз грчког утицаја, иије се одмах. вратио у Србију, него се упутио иа Исток, у једно.ј знзчајно.ј и далекосежној национално - политичко.ј мисији, по .сво.ј прилНци у сцоразуму са братом С-тефаном. Са правом државничком мудрошћу и пророчком видовитошћу наслутио је Сава да ће се Србија најуспешније одбранити од поновног византинског утицаја ако се благовремено отргпе испод хегемоније грчке цркве и извојује своју потпуну црквену самОсталност. А то се даје постићи само пре обнове Византије, док још траје борба о првец* ство међу грчким државама, Никејом Епиром. Својом политичком проницљивошћу Сава је одмах осетио да ће се од Никеје лакше моћи извојевати призна* ње самосталности српске цркве, и зато се из Хилеидара упутио право у Никеју. Пооле дугих разговора и већања, Сава ,је код никејског цара Теодора Ласкара и никејског патријарха у.спео да изради" признање самосталне срп«-. ске цркве и био посвећен за пр-" вог српског архиепископа (1219). Вративши се, после дугога пута, у отаџбину, Сава је дочекан са огромним бдушевљењем, не само као глава српеке православне цркве, него као највећи ,и најзаслул<нији Србин свога времена. Не губећи ни часка времена. чак и не одморивши „се од напорног путовања, он је одмах отпочео смишљено и енергично радити на сузбијању и грчког и католичког утицаја у Србији, желећи да постигне потпуно духовно .јединство читавог српског народа. За нове епископе постављао је само исправне Србе, љу-

Лсв Растка Немањи&а

скога народа од интевнацноналнога католнцизма. Не могавши да се сдожи са овом најновијом оријентаинјом званнчне српске полктпке према Пзпи. Сава. је ндпустио Србију и вратио с® у Свету Гору. Веет о Слвииом од« лаеку из земље разнела се невероватном брзином по читавом народу и проузроковада ново незадовољство. које је утолико више јачадр Уколико је католичка пропаганда н&стојала ревноснија. Мзђутим. Латииска царевина н-ије добивала довољно помоћи од западно-европских-народа -зд одбрану својих 1 граннца, тако да

де у коЈе ,1е нмао пуно поверење. Призренског епископа, Грка по народности и позцатог противника Срба, приморао је да спм поднесе осјзвку, а на т-вегово место . цоставио је Србина, који је био достојан тога местз. Одмах у почетку свога рада у отаџбини. Сава је дошао у оштар сукоб сз охридским архие'пископом Димитријом Хоматијаном," који Је протествовао против Савиног пос&ећењз за архиепископа. По бесноме.тону. ко<и провејава кроз иело ово писмо, и пб крупним неистинама, које су (Наставак нзг рледе/јо,/ страни)