Српски народ

српсни нлрод.

Св. Сава на сликама средњег века

Маркантна и узвишена Личност Св. Саве узрасла је потпуно уз срце српског народа још за време живота његова, па кроз цео средњи век. Он је постао символом духовних тежњи, мисаоног живота једног народа кроз судбоносна време на. Нигде се то боље не огледа него у сликарству. Нема скоро српске цркве без његова лика.

извесној увек мало разноличној шег Фрање Асишког, и неког стилизацији. Тиме лик губи нашег Ђота, али незнаног, шасвоје карактерне црте, или на- реног, декоративног. рочито израз. Само неке наво- Најзад та наша толико цењедимо. У Студеници, у Краљевој на икона, темпером или уљем цркви, поред све тежње ка сли- рађена слика на дрвету, икона чности, — постао је благи, сми- Св. Саве и Симеуна прима на рени аскета; у Нагоричину је себе у XVI веку поклеклу понаглашена енергија, у Псачи родицу једне несрећне српске мисаоност, у Леснову се фор- принцезе, влашке војвоткиње мира већ један нови тип Сави- Госпожде Деспине (у Музеју у ног лика. Он улази у ред стере- Букурешту). Св. Сава никад отипних светитеља. Глава му је кије био тако раскошно обучен, горе шира, а испод јабучице у првекој да цгатици са златним лице се сужава. Сва се пажња кружићима. Ои је ту благи муобраћа на израз светитељске му- драц, ауторитативан и добар; дрости и свештеничке благости. коврџе беле му косе и браде куАли сећање на оригииални пор- па у 0 кер сенкама. А крај њега трет обнавља се покаткад и ка- егзалтираним аскетом је постао сније у дугуљастој глави и Па* благи Симеун. Риза му је тамвлици или Велућу. но-зелено осенчена са светлим Свети Сава се најчешће прет- контрастима грековских ефекаставља заједно са оцем Нема- та. Мале фигурице мајке и двењом, као монахом Симеуном. И ЈУ кћери — као из минијатурне У свима трима лозама Немањи- бајке — моле велике светитеча заузима почасно и видио ме- ље. сто до свога оца. — У Сопоћа- То је пут Св. Саве од монунима, на своду јужне капеле по- менталког портрета преко идеаЈављује се Свети Сава у истори- лизоваиог типа српског светите ској композицији смрти Нема- ља ка легечди и бајци на трањине са чудотворном Богоро- гичном крају нашег средњег ведицом Тројеручицом из Хилен- ка. Али тек тада почиње права дара у руци.^—У Марковом ма културнонационална улога Св. настиру цео један оед личности Саве.

Св. Сава, фреска из Мипешева (Архив „Српски Народ") Али тај лик коЈи је толико поштован, с којим се толико поносимо, прешао је кроз интересантан развој у схватању. За нас су најдрагоценији његови портрети из XIII века зато што му дадоше веран лик и израз, и што га дају на првом месту као човека. У Милешеву имамо његов најверодостојнији лик, рађен још за његова живота. У јужној капели ексонартекса у Студеници врло је вероватно да је такође портретисан још за живота, али му је лик слабије очуван. Милешевски портрет је ремек-дело реализма. Нервна, дугуљаста, кошчата глава са дугим, танким носем, мало кукастим, очи велике, широко отворене, јасног погледа, духовитог, проницљивог израза. Са лица зрачи енергија, и поред све ведрине, — и неки стваралачки, грозничави духовни напор са водоравним борама на челу и мисаоним повијеним обрвима. Организатор, идеолог, диплома та, — и онај смирени и мудри филозоф из Свете Горе — н нешто од смелог пустолова и занесеног мистика, вечитог младића и борца собом. До увета поткресана коса било да има горе на темену тонсуру или, по другом мишљењу, малу капу, и дугуљаста двојна брада — само доприносе отменој мисаоности фигуре. Из ХШ века имамо још два добро сачувана лика, већ после смрти — на јужном зиду цркве Огуденице и у Ариљу. У XIV веку од традиције портрета оетаје најчешће само још дугуљаста двојна брада. Иако се поштује оригинал, сликари не дају верне копије. Тежи се ка

окренут је према Сави, као светитељу чудотворцу. Св. Сава често је претстављен у близини ктитора, као личност која им помаже у верском подвнгу или посредује код Богородице или Христа. Поред монументалног живописа са фрескама, Св. Сава је вероватно радо претстављен и У омиљеним рукописним биографијама. Из оних дирљивих описа и живописних детаља, које налазимо код Теодосија. могла Је и посредством минијатуР е никнути легенда Св. Саве на зидовима Трпезарије у ХиленДару. Слатка мистична прича прелази и на икону Св. Саве и на Симеуна у Морачи, у ХУП веку. РомантиКа бекства, живопнсне идиле светоГорског пеизажа, чудотворства наивно и слатко насликана, зидање Мораче, миришу као фиорети на-

Ђорђе Мано-Зиси.

С&ши Са&а ^ло-штља Срплаџ Дођите чеда, послушајте мене, Страху Господњем научићу вас, Показаћу вам како радит треба У чему је пропабт — у чему је спас. Дођите сложно загрљени братски, Ђе слога влада и срећа је ту, Побједа вазда пратиће вам стопе, Будет' л' само поштовали њу. Доћите ближе, па да вас научим Науке свете да познате моћ, Јер с њоме само кроза мрклу таму До старе славе опет ћете доћ! Ко учи, тај ће вјечно срсћан бити, Тај иеће знати шта је туга ,јад. Ко у старости уживати жели, Тај учит мора док је јоште млад. Радите вазда и сложно и мудро, Па да нам срећан буде српски род, Ви ћете сами и потомци ваши Оашега труда уживати плод. Дођите чеда, послушајте мене, С /раху Господњем научићу вас, гоказаћу вам како радит треба, У- чем је пропаст, у чему је спас! СВЕТОЗАР Н. ЋОРОВИЋ

Свето Прмчешће фреска из Студенице

Св. Сава у народним причама ЧОВЕКОВА СРЕЋА

БИО јадан човек. Богат Је, има свега и свачега, али је веровао да нема сре&е. Због тога је пошао у свет да нађе срећу. На путу срете старца седе браде до појаса, па га упита: — Знаш ли, старче, да ми кажеш где је моја срећа? Старац без размишљања одговори; — У раду. Човек се не задоволи тим одговором, него пође даље. Срео је другог старца и запитао га: — Можеш ли ми, старче, ре^и где је моја среЋа? Старац се мало замисли, па рече: — У реду. Човек се нијв задовољио ни тим одговором, него је наставио пут. После дужег путован»а срео је треКег старца и рекао му: — Кажи ми, добри старче, где је моја срећа? — У поштењу, одговори старац. Махнуо човек главом па пошао даље. Кад је срео четвртог старца, застао је и рекао: — Старче, видим да си прошао доста света, проживео и видео много. Умеш ли ми рећи где је моја срећа? — У твом здрављу, одговори старац. Није човек био задовољан ни таквим одговором, него је наставио пут. Ишао, па опет срео једног старца. Како га није могао мимоики, запитао је и њега: — Добри старче, да ниси где

год чуо где се налази моја ерећа? Замисли ее старац, па одговори: — У мирном животу. Човек је очекивао да му етерци покажу место где се налази његова сре&а, а они су му одговарали нешто саСвим друго. Како се није задовољио њиховим одговорима, решио се да иде макар до краја света, не би ли на-

Човека наљути такав одговор, али опет захвали старцу и настави пут. Најзад срете једног старог калуђера. Лице му светитељско, седа коса, брада до појаса, штап у руци. То је био СвеТи Сава, вли човек то није знао. Човек му се обрати: — Часни оче, ја сам човек без среКе. Због тога сам пошао у свет да је тражим. Молим те, реци ми: где је моја сре&а?

шао кога ко ^е знати да му каже где се налази његова срека. Путујуки тако наишао је опет на једног старца. Упитао га: — Знаш ли, старче, где је моја срећа? — У умереностм, одговори му старац.

(Цртеж: Н. Бешевића)

«— У теби самом, одговори Свети Сава. —• Како може бити у мени? запита човек зачуђено. — Ако си паметан, ти си и среКан. Ако ниси паметан, ти си без сре&е. Паметан човек елуша савете и поуке паметних људи,

који еу много преживели, па Је срећан. Непаметан човек не слуша никога, па је због тога несрећан. Не иди више по свету, него се врати ку&и! Послушај савете стараца, које су моје слуге, па ^еш наћи срећу. Надао се човек да ће му бар стари калуђер показати место где му је срећа, па се предомишљао шта да ради. — Не оклевај рече му Свети Сава. Буди паметан, па ћеш наћи срећу у себи самом. Говорећи то благословио је човека, па отишао својим путем. Послушао га човек без среће и вратио се кући. Завео је свуда рад и ред, био увек поштен, пазио на здравље, живио мирним и умереним животом, а паметно у свему поступао. После тога све му се окренуло набоље. Кућа пропевала, он и чељад здрава, стока напредна, имање родно. Због тога је и он био задовољан м срећан. Често је говориб: — Е, људи Божји, ко би помиелио и ко би се надао да је срећа била у мени, у мојој памети и у мојим рукама! Пошао ја по свету као махнит да је тражим! Хвала оном калуђеру што мв пвучи и врати! Да њега није било* ја бих пропао тражећи среКу, 1 никад је и нигде не бих нашао.

I

е