Српски народ

СВЕТКОВИНА СВ. САВЕ Се.Сави

Симема и Са&еод Доментијана Ова оба саврсника божанствеве благодати, Отац са сином, наоружани светим Духом, и венчани благодаћу Божјом, први беху пример богољубља и светиње деци својој; обојица истивити апостоли, подигнути истииитим Богом на просвећење и на б ожанствено научење западне стране; обојица извори божанствене благодати, који су на• појили синове своје богоразумним својим учењем; обојица оштре стреле Христове, изоштрене богољубљем и наоружане све• тим Духом, које су побожношћу проболе срца свију верних; обојица источне зраке, које богомисаоно просвећују своје западно отачаство; обојица данице пресветлога сунца, које назнаменују топдоту светога Духа деци свога отачаства; обојица топли молитвеници целога света, и незалазна светила мисаонога истока, који богомисаоно просвећују својеза• падно отачаствоЈ обојица богогла сни славуји који имају будне душевне и срдачне очи, који су узбудили неућутним божанственим песмама заспале у гресима неразумљем божанствене благодати; оба реке божанствених бања, који су омили срца овешта• ла од незнања истинитога живо.та, Христа истинитога Бога нашега; обојица богате ризнице за свет, који су обогатили свет светим крштењем и божаНственим учењем; обојица грађани вишњега Јерусалима и богозрачна светила, који су богомисаоним очима прозрели будућа добра и вечни живот; обојица се јавише Владици своме чистији од огвем искушана злата, пошто се ради њихова часнога живота Христос уселио у њихове прекрасне душе по истинитом обећању своме, будући да рече: Јер ћу се уселити у њих и бићу им као Бог, и оне ће ми би• ти народ"; обојица се превеликом Смерношћу и чистим истинитим покајањем убелише јасније од снега, постављајући деци својој истинити узор да непрестано траже истинитога живота вебеснога; обојица земаљски анђели, небесни људи, небопарни орли, који су својим преподобијем и превеликом уздржљивошћу узлетели на небесну висину; обојица светлодушни и једнаки светилници, који су рекама суза окрилатили свете молитве, и узлетели ка своме љубитељу Христу, кога узвеличише на земљи и на небесима, примише највећу благодат од Њега, доброту сакривену онима који се боје Њега; обојица сведушно изишавши на тражење добротвора свога Христа, који су се осим тога уклонили од свакога блага , ваистину об новивши у «еб и знак истинитога Бога свога.

МИ кад смо били мали, наш добри учитељ причао нам је овако: „Писало се и пише, приповедало се и приповеда много о Св. Сави, али је од свега тога најлепше то да је он, децо, ваша, школска светковина." Не празник — већ светковина, Празник то је озбиљно одавање поште и поштоваша, скуп поносних учењака, збор скромних црквењака. Светковина је онда када се срца широм отварају, када се слављенику кличе с љубављу, кад цигло једно име и презиме буди заједничку животну радост, кад не зрачи само танак умни зрачак, век као снег веје ведрина, као вихор бруји милина, од мене до тебе, од тебе до њега струји нека племенита силина — кад, ето, једно ја поста" је ми. Растко је, децо, најлепше сабирање предања. —- - 7 ✓К Није Св. Сава, децо, велики зато што је имао више но што су други имали, ил што је знао више но што су други знали, урадио више но што су други урадили. Моћи кад је неко већ моћан, исто је то што и летети кад су крила већ ту. Прадед, дед, отац то су часне твари, али је праунук, унук, син њих само онда достојан ако их је часно превазишао, ГЈревазићи није што и имати, знати, моћи: не превазилази ласта шеву, шева сову: не превазилази гаван убогог, уман ништег, силав

нејаког. То сусујетна достизања, сујетна престизања. Превазилази само онај чији дах дах других креће, чији мах мах других не саплеће: само онај чији је сваки збор општи развигор, сваки крок општи скок, И то све даљи, и то све већи, I Растко је, децо, предање најлепшег множења. А дељење, а одузимање? Ви знате, децо, колики је и какав океан; час сед и мудар као патријарх, час чедан час плав — младост сав: знате широке реке, брзе потоке. И све је то дивно, све је то красно, тај низводни ток живота, то опште снашање у низину. Али кад дође тренутак да се сваком дели своје, сваком одузме туђе, кад дође тренутак да се остане сам, остане својествен, узводним путем из доље узађе у горе, из низине у висине, онда се трудан опет дође до своје рођене капи, до свог рођеног извора. Мала је кап, мали је извор. Ал' орошен бити тим исконским млазом, упамтите, децо, значи: у рођеној капи океан назрети; са земљом у руци с небом на челу, такав у граду, такав у селу. Значи: не смушено враћање уназад, већ исконски затегнут лук, с милином, с ведрином, силином, с песмом о — рук! То је оно часно славље — атлетско светосавље." Првобитни изгпед манастира Мипешева, у коме је сахраКзен Св. Сава 1237 год. (Цртеж А. Дерока из књиге „Св. Сава" од Ст. Станојевића). Оставио бабов замак И варљиве дворске сјаје, Отишао с' духовници У незнане туђе краје. На атонској испосници, У иночкој црној ризи Проводио дане дуге У молитви н подвизи. Срце ти је ва род било. Нистоћом си вере сјао, Милом роду и Господу На службу си себе дао, Међу браћом утудио Жесток пламен борбе личне, Поставио главе цркви И темеље непомичне. Отрок, себар и властелин Пред тобом су били равни, Сви чланови једног тела Неразумни, пуноправни. Беседама твојим, оче, Трептала је света Жича, Ах, што стара, хладна, не зна Да их твојој деци прича. Око себе скупљао си Децу малу, српску иаду, Учио их речи Божјој, Ситној књизи, светом раду; Сејао си те њивице Једрим зрном Божјих слова, А жетву си ишчекив'о Од Божјега благослова. О, научи и нас слабе Узор-Србе, свече врли! Васпитати и учити, Вршит пос'о неумрли; Одрицат се таштих части, Крст терета сносит вољно, А у груд'ма вазда носит: Срце чисто, задовољно... МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН

№ЈЈј1К

4Г&

Н Е М А Њ ;И Н 0 БЛДГО 3бор зборила господа ришћанска Код бијеле цриве Грачанице: „Боже мили, чуда великога! „Куд се ђеде цар-Пем&ње благо, „Седам кула гроша и дуката?" Ту се деси Немањићу Саво, Па говори господи хришћанској: „Не говорте, не гријеш'т6 душе! „Није бабо расковао благо „На науке, ни на буздоване, „Ни на сабље, ни на бојна копља „Ни добријем коњиа на ратове; „Већ је бабо потрошио благо „На три славна српска манастира"

У глас викну господа ришћанска: „Просто да си, Немањићу Саво! „Проста душа твојИх родитеља!. „Проста душа, а честито т јело! „Што носили, свијетло вам било! „Што радили, све вам свето . . било!" И што рече господа ришћанска На састанку код бијеле цркве, Штогођ рекли, код Бога се стекло (Народна песма)

® 1-11 СВ. СЖ1ВЕ

Ж ЕКА вам је знано о овом блаженом оцу нашем и ктитору господину Симеону, од рођгња његова па до смрти, Рођење ње. гово било је у Зети, на Рибнции, и тамо је примио свето крштење. Када је овај младенац био изнесен овамо, уое га епископ цркве Свгтих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, и примио је друго крштење. Јер све је било чудно са овим мужем: када је био дете, примио је два крштења; и опеткада је примио свети а1:.ђелски образ, и ту је примио два благослова: мали и велики образ. А ево и после успенија његова, пречасно тело би двапут сахрањено: први тгут у Светој Гори, где му би и уснуће, и опет отуда би узет и овамо пренесен, и са велнком почашћу и красним славословљем овде по други пут.беху положене његове часне мошти у гроб. Од рођења му 46 година, и ту одмах по Божјој вол>и прими владавину.. Он остаде опет у владавини 31 година, и ту одмах прими свети анђелски образ, и поживе у том образу 3 године. И цео живот његов био /е 86 година. А престављење блаженога оца и ктитора господина Симеона би 6708 (1200) године, месеца фебруара у 13. дан преложи се ка вечном блаженству.

А ти, Боже и Господе свега, и о, препрослављена Мати Господа и Бога Спаса нашега Исуса Христа, да буде ово што је уписано и рађено, да ми и они после нас до краја овога века часним молитвама оца нашега и ктитора слушамо оно што се говори, и последујуки да чинимо све што је угодно Богу, гледајуки на подвиге и живот овога преблаженога оца нашега, у којима је сладост и весеље, помињуки Бога, веселећи се у Богу. Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на рајске красоте, на обитељи вечне, на стојање међу анђелима, на онај живот, где ли су како ли су душе праведника или грешника; како ли ће се јавити велики Бог и Спас наш Исус Хрџстос, према оној просвећеној речи: „Небеса ће проћи са хуком, ваздуси спаљени ће се разрушити, земља и што /е н« њој и дела биће сажежени". Какво ли ће ту свака душа саврсно тело добити? Какво ли ке бити збориште од множине љу ди од Адама до краја? Какво ли ке бити Христово страшно и од сунца светлије лице? Какав ли кемо глас Његов чути, да ли онај праведника који прима у царство небесно или грешницима који шаље у еечну муку?