Српски народ
I
Страна 4
СРПСКИ НАРОД
Ршцш 111111111 Н (11НШ
у У режиму либералчстичке при« вреде ачркул?ција и расподелв економеедх добара Џ индиидуалио слободна и вриш сс по ме ханизму понуде и тражње. По том систему расподеле добара иене се обрззују само род деЈСТ90М понудс и тражње. У гп"н' ској, диригованој ирипреди. распрделд економских добара вриџн ее ауторитетом државе, прекп иарочитих дистрибутивнИЈ? КВД* трала, по иачелима привредие целисходности и социј;лне прав: де. а по диктираним ценама. М Код иас у Србији нзчелно се пришло систему планске и лпри ч говане привреде, која је данас прихваћсна у целој Европи, и која има да споји еве европске ^ривреде у једну планску при вреду целокуцаог езропског про. стора. По тим' начелима и код иас се расподела прсизводнтгч оруђа, сировина и потрсшиих добара имз да врши у глпвном шреко лшт до слда о^новзиил кентрала, од којих шест (за лрер, угаљ, текстил, гвожђе, хемиску индустрију и за коже) спадају у надлежност- Министзрства народне привреде, две (за жито и стоку) у иадлежност Министарства пољопривреде и исхраае, а једна (за шећер, пиво, гопи< ритус, квзсзц и мсласу) у надлежиост Министарстра финансија. Цене евих артиЛала у промету, и бних који се расподељују преко централа и оних који су у иромету мимо централа, као в пене наднтгаа и услуга, одређује Комесер за цеде и наднице, и ; 0Д врховним надаором Привредиог воћства у Србији. Ми смо ушли потпуно неспремни у режим планске привреде, како у области производн>е тако и у области расподеле. Због тога је. закулисна трг<1винг. ибазвала корупцију иа све стране, а огромним цеНама, недисти>кним за сиромавдие слојевг народа, изазива тсшкс соЦијалне, финансиске и нолитичке поремећаје и проблеме. Сузбијзње овог хаотичног привредног стан»а, ове дегенера ције „слободне трговине" у 80?' ву националну несрећу, мора бити централна бригз наш? Др* жаве и воћства н?.ше иародн« призргде. То је данас, усред огромне оскудице рзсположивих економских добара, веома ограничене производне снаге наше народне' привреде, као и ОГра. ичености увоза, тежак нроблемАли ми га морамо решзвати до иену спаса наше државе од привредног расула, фина.нсиског банкротства и социјалне аиархије. .Тешкоће убођеи>а праве плаиско-дириговане расиоделе при : вредних добара код н ;с леже у два правца: објективиом и еубјективном. Објективне су тецшоће поглавито у недовољности расположивих добара, и у великој к-личиви новца у оптицају. Субјективне су тешкоће у недисциг-тннованости нзшег н..рода у Привргднбм животу. Идућа година обећава, по свима изгледима, да нгм да далеко већи цољопривредни принос но 1942, која је била изузетно рђава година. Планска пољопривреда је далеко боље организована сад него пре годину дзна. Истовремено аиарат преузимања по-
љопривредких производа од земљорадника знатно је успвртеп и Извежбан, а У том н>еговоу усавршавању сталцо идемо ' даЉб. Биће дакле у много већој мери могуће да се таиска подела хране (хлебног брашна, поврћа, роћа, кромпира, меса, ма сти, зејтина, шећера). изведе по максимираним ценама, у толикој мгри да у том великом сектору наше привреде потисие закули сну трговину толико, ла јој о немогући пљачкаодке пене. Исто тако вероватно, је, да ђемо пр°" изводњу угља иреко идућсг лета моћи повећати У толикој мери, да спремимо благовремено огрев зз идућу зиму. И одређене количиие дрвета моћч ћемо лакше спремнти преко лета, на основу црошлогодишњег искуства. Када се буле обазбадило сиг.блеваље стпиог.ннштва храном и огревом преко централе по максчмираним ценама, биће лакше баиити се нј дчрнгог.пи.е цена у области текстита, коже, гвожћа и хемиске ипдустрије. Продор кроз фронт илегапне трговине на сектбру хране и огрева био би толико велик, да би био И одлучан по читав сплет цена црие берзб. ■ И други фактор оволиког скакања цена у илегалној трговиНИ) преобиље новца у оптицају, мора бити нападиут. Отахање сузишног новца у оптицају намеће се не г.чмо из разлога политике Цена, него и из рззлога валутарне стабилности и буџетске равнотеже. Начици отакања су5ИШН0Г НО$Ца у оптицају или у резервама куповне снаге довољНО су испитани у Немачком РајХУ п у целој Новој Европи, те ћемо ту моћи да идемо већ уг трвеним путевима. Што се тиче сузбијања закулисне трговине, ту се пре свега мора почети са пптензивном и еистематском пропагандом, онако Истб као против комуииста и ецглеских агената, провокатора герилске борбе и цереда у рародУ. Пропаганда свим начинимаи на евима линијама, кроз штампу и зборове, кроз све школе и курсеве, мора учити народ да је закулисна трговина једно велико народно Зло И велико незаљалетво. Мора се створнти једно просвећено национално г-дедање на црну берзу као израз чтсуствз народне солидарцости. Закулисног трговца —- пљачкаша треба претставити и деци и одраслима као бездушнОг злиКовца, бандитз, који својим сународИИцЦма сиса крв и узима им из устз прследњи залогај. И у веЗи с тим треба увести моралне казне, привезивање за срамни стуб усред вароши, одашцл.ач.е на приИудан рад и томе сдично за оне који се нстакну и ухвате у том ирљавом занату. Ту сад добија и Комесаријат за цене и иаднице, са својим органима контроле, већи, наЦионалним моралбм подупрт значај. У вези еа стварањем овог мо* рала треба одлучио дејствовати и на морално учвршћивање народа. И ово ће се моћи брзо постићи ако се само тим путем свесно и одлучио пође. Др. М. Недељкбвић, Министар народне привреде
0 ЗАДРУЖНОЈ ДРЖАВИ
У пиљу расветљавгња проблема сема и утврђивања основа ноџог српског екрномског поретка настављамо нашу апкету и доносиуо овај чланак, Највджнији услов за остварење зпдружие државе лежи у крренитој измени У привредној структури и у преображају односа између капитала и човекаД ојс у капиталкз.чу капита.^ је свемоћни господар а човек слу. га, дотле у задругаретву је обрнут Случај како каже немачки задружни писац Ото фон Гирке. Капитал служи, д чоВек влада. Капиталистичко привређпкањс се заенива на, сједињавању капитала, а задругарство иа Удруживању људи у њихове економске снаге. У капиталистичком тиме и стећи
^дакле се ррши и пресудан утиг | Разуме се да позадруживање Ј^ај иа сва привредна збивања целог процеса не морају да вр-
облику приређивања главни из вор дохотка је капптал — у залружнрм, лнчни рад и лична вредност. У капиталистичком сиетеМу. прцвред-ним предузећима упрабљају власници капитала у задружном, корисници њихових услуга који су у исто врсмењихови чланови. Као што се капитализам обележаза по годећем положају капитала, тако н капиталистичка држава се одликује не.по и.скљученој в.рћ по претежној улози коЈУ у, њој игра капиталистички облик привргђиваЊа цоред којег поото.је и други. Али је она ипак клииталистичка, јер капиталистички начии привргђивања има у њој водећи положај. Са Задружном државом :е исто што и са капиталистичком. За њенб остварбње је с?мо потребно- Да задружни облик привређивања замени капиталистички и стекче воДећи прлбМј. Али у њод. могу остати и незадру.жни облици Привре^ивања Као што у капИталистичкој постоје чекапнтзлнетнчкн. За остварење задружне државе није дакле потребно ИозадруЖивање свих привредних о^ласти и свих цривредиих грана, већ са.мо водећих. Утолцко је оно лакше. Мора се међутим поставити питање: Да ли се позадруживањем појединих процеса може ићи дотле, да задружни облик привређивања стекне водећи положај у привредном животу као целини? ПРИВРЕДНИ СЕКТОРИ У КАЛИТАЛИЗМУ ? а и на саму државу, Задружни сектор, напротиз. ;тосада је ухватио корена углавном на периферији привредног кивбта, у облаеги примарне производње (земљорадии.чко ?адругарство) као и у завр1џној обла стц (потрошачко џ занатско зЗ 1 другарство>, з те области нису нккад ки биле прарц домен капитализма, већ претежно прнватНог, некапиталистичког облика приврсђиаања. Задругзрствр се досада дакле релатизно мало развило на рачуц кацитализма. Оно је нарочито имало слабог приступа у цеитрзлну привредну бону која нрететавља китаделу ка-лнтализма. А Л И то не значи дз заЛругарство ке може сгећи водећи положај у овој области а и пресудан утицај
Да бисмо на ово начетно пи тање могли да одговбримо, пО' требно је да имамо у виду склоп и састав цривреде и даиашњу њену структуру. А привреду, према др. Фоке-у, можемо да цоделимо у погледу састава на три обласТи: поиетну, центрзлну и завршну, а у погледу структу^ ре на четири секто,ра: каицталистнчки, јавни, задружни и приватии — некапк талнг. гичми. У прву иривредну област улазе Све раДиноети с.рзчунагс на задрбијање осцовцих гтрон.звода из природе: земљорадња, рударетво, шумарство, лов, риболов итд. Друга или нентрално цривредна зона је састављена од свих оних привредних грана Које нарочито оСЈележабају савремени прнвреДни живот: индустрија, банкарство, осигурање, крупца трговина итд. Трећу или завршну зону чине привреднл радинрСти чији је задатак било да Га готово производе стзве на расположење потрошачима, (детаљна трговина), било да их прилагоде цотребама или укусу цојединаца (занатство). У појединим привредким секТорима уцоредо постоје, под режимом кацИтализма, предузећа која припадају разним привредним секторима, зјји у свима њима немају подједнаку важност. Кацитзлистички облик привређивања није једини у данашњем привредном поретку, чак није ни водећи у свима прнвредним областима. Али данашњи поредак је ипак капиталистички, јер капиталистичко привређивање је главни чинилац у централној и најважнијој привредној области. 1
на читаву привреду. То само зна чи да капитализзм брани сву област крајњом одлучношћу. А одбрана је утолико уепешннја, што ту цостоји убкд капиталистичка повезаност. КАКО ДА СЕ ОСТВАРИ ЗАДРУЖНИ ПРИВРЕДНИ ИОРЕДАК Кзко се задругарство данае Ипач углавном налаЗи на перифсријн привредчог живота, у области прризводње осјшвних производа и у об.тасти цртрршње, поставља сс питање са које стр.чне оно тре^а да пође да би усцешнвје оспојило. ■ централну привредцу зону, а тиме се остварио и задружпи цривредни цррздак и задружна држава? Да ли опо трсба дп по!,е са страце цотрршње нли са странч црризвздње основних процззода? Копкретније, да ли потрошачко јјлд произвођачко задругаретво треба да заменц капитализам? Теориски, позадружавање централне рбластц а тиме и читавог привредног процеса могућно је, ако се пође и еа једце и са друге перцферије привргдног жш-.ота, ако се пођг и од потрошње готови^ Цроизвода, и од процзводње прпмарпих производа. То можемо јасније да видимо ако узмемо један прпмгр. Потрошачко задругарство може на пр., цео процес производње хлс.ба уЗети у своје руке. Полазећи од расцоделе хлеба оно може приступити печеЦзу хлсба, може преузети млинску индустрију, може чак пристуцити пронзводњи основне сировине —^ пшенице. Али Теоријски и обратан пут Је могућ. Цео нроцес може да се прзадружи ако се пође од произвођача осповне сировине земорадника. Земљорадничко -*• произвођачко задр;»гарсгво, пршто отстрани пбереДцике Џ пјзомату пдаеницом, узеће у сзоје руке млинску и пехарску индусгрг;ју ца и саму дкстрибуцнју хлеба. У првом случају позадружк?.г-!>е се врвди волагећи од потрошача финалнор произвзда, у другом од произвођача оеновне* сировине. Искуство је међутим покззало, да се не може лако цео привредни цроцес позадружити ако се цође самр са једнрг краја привредног жизота, од цотрбшача или од продаврђача. Он се мцоГО лакше може илвршнти удруженим снагамз, односпо ако ее упад задружног сектора у цснтралну прицредну облает извршц са оба бока, ако то изврше заједннчки цотрошачко и произвОт ђачко ( задругарство, полазећи свако са с&оје стране. . Ако бисмо остали код пркмерз пшенице односно хлеба, позадруживање чцтавог пропеса би настало на тај начИц, што 6и га извршило делимично потрошачко, а делимцчно земљорадчичко произврђачко зад.ругаретво. Пог троцЈЗЧКр би на пр. преузело производњу ^леба и појгвило се као купац брашна на велико, а земљорадничко произвоНачко, прераду пшенице у брашно и пролавалац брашна на велико. На тај начин би обз задругарства дошла у непосредан додир н капиталистичко привређивање би било потпуно искључено.
ше само потрошачко с једне и земљорадничко задругарство, односно у Н-.ИХ може да се укључи као сцона радничко или занатлијско произвођачко илн прерађивачкр задругарство. И то можемовидети на једном примеру. Потрошачко задругарство може на ПР- да узме у своје руке набавку намештаја, затим присту* пити њи.човој производњи и нзјзад приступити сечи шуме за потрсбе сопствене прераде. Исто тако и задругарство шумских радника може цео процес узети у сцоје руке. оснивајући своју. пилану, своју фабрнку намештаја и најзад организују дистрибуцију. Али у овом случају најлогичније би било, да се потрошачко задругарство ограничи на набавКУ и дистрибуцију, а задругаретво шумских радника на сечу шуме. Што се тиче прераде дрвета за намештај најприродније би било да се позадруживзњв тог процеса врши прекс радничКог или занатлиског произвођачКрг задругарства. Да ли ће се позадруживање цОјединих прирредних процеса спровеети преко земљорадничког, радничког или потрошачког ЗадРУгарства, ^твар је конкретног проучавања у сваком појединачном сдучају. , У том погледу је н.емргуће за сад поставити једно опште правило које би мо* глр да се примени у свим случајевима. Ипак земл.орадничко задругарствд. треба. дз узме иекључиво у своје руке прераду лако кварљивцх производа (млека у сир, грожђа у вино). Затпм, оно треба, према Чајановљевој теорији да позадружи процес гшераде земљорадничких производа све Дотле, док су по љо привредИ г.отребии нузпробзво* ди к."0 на пр. пшенице у брашно ради мекиња, уљаног семења у уље ради уљаних погача итд. Најзад оно би преузело и Оне процесе при којима би основни чииилац у вредности готоврг производа била сировиНа. Такав би случај био са кланичном индустријом јер ту у вредности добивеног производа, меса, глазни део отпада на сировине (стоку). Наравно, потрошачко, земљорадничко и радниЧкО задругарСтво могу заједнички да позадруже цзвесне процесе и извесне привредпе гране. Такав би случај могао на пр. да буДе са. инДУетријом шећера код које није лако утврдити. Да лц је више заинтересоран произвођач си.рсјвин? (репеУ илн радник или погрошач готбвог Производа.. То ће . уједно омогућити да се; код предузеђа која изискују велике кнвестиције проблем и финансиски лакше сазлада. Задругарство може, као што се види. у разним оолицима да позадружи све привре-дне. процесе, Оедањајући се нз своје сопствене снаге, оно је успело већ и да сада да упадне у централну пр.ивредн.у, зону. где Је срж капиталиса;чког начина привређиваЊ«. А пошГо оно стално Јача. моћи ће једнога дана скупљајући потпуцо под своје окриље и васпитавајући задружно све оне слојеве становништва чији су интсреси еупротни са капиталистичким — а то значи огромну већину становништвз — дз освоји централну прцвредну област и етекне у њој владајући положај. Тим ће бити остварен задружни прибредни поредак и задружна држава.