Српски народ

У старо доба био је већ познат систем стратегиеке одбране, који се .сасгојао у томе, што је бранилац изграђивао тврђаве главним путевима, којима би се иеиријатез могао користити ради наппедовања. Те тврђаве имале су задатак да буду не са мо ослонац за активну војску, већ и да врше службу стратеги ске кочнице за непријатеља после повлачефа браниочеве вој' ске. Тврђава је требада да издржи што дуже блокаду и опсаду и да својим постојањем на важном бтсеку Друма онемогући непријатељу даље офанзив"не 6перације, Немци су тај систем прилагодили садашњем рату, користећи се тимб, што чудеса савременог утврћивања омогућавају стварање ћозиција, које иогу да буду попут старинских тврђава отпорне гтрема јуришима многобрбјног и тешкб наоруновог противника. Безбрбј маЛих ..јежева" и неколико „острва отпора" задржал'и су совјетску офанзиву ове зиме. Непријатељ ' је био заустављен, и затим је . успоСтављен контакт немачких пољских армија са тим опкољеним одредима у „јежезима" и „острвима". Од тих „острва" нарочито значајну улогу одиграо је центар отпбра код Великих Лука. Сов.јеТска офанзива, која је била планирана као напредовање иа дубинУ од 300 кидометара, застала је код првих 30 километара. Застала је зато, што је гарнизон Великих Лука Привукао на себе Снаге 11 дивизија пешадије, 5 бригада пешадије и 8 тенковских бригада. Неколико недеља гарнизон је изДржао борбу ,наневши непријатељу тешку штету: совјетска пешадија је изгубила 50 до 80?гС свог ефектива, а тенковСке јединице 300-, борних кола од. 400, колико их је било бачено против. Великих Лука. ■ ЕПОПЕЈА КОД ВЕЛИКИХ ЛУКА 4 јануара немачка армија по* чела је продор према опсађеном граду Велике Луке. Систематским нап(>едовањем она се 14 јануара пробила на отетојаше од неколико стотина метара од тврђаве Велике Л"ке, а један немачки одред са тенковима стигао је чак у саму цитаделу. Затим је гарнизону било наређено да се споји са дивизијама које су му стигле у помоћ, и на тај начин завршена је славна епопеја код Великих Л"ка. Јунаштву тог гарнизоИз треба захвалити што су Совјети изгубили главну битку у поавцу од Торопеца према Западу. Бољшевици с" иагубили и' друге битке: гдегод су покушали стратегиски пробој, извојевали су само тактички продор. При томе су имали губитак (за два месеца борбе) од п^еко 5.500 тенкова. Једино на Кавказу Совјети још мало цапредују, дск се на другим отсецима њцхова енергија знатно смацзила. Њихова зимска офанзива траје већ 9 недеља. Резудтат је минималан. а не^ изгледа да ће у току 5—6

зимских недеља, које још пре остају. црвена армија моћи да постигне нешто веће од локалних успеха. СТАРЕ БОЉШЕВИЧКЕ ПОДВАЛЕ Ови локални успеси дају Совјетима материјал за хВа'лисање и за ширење вести о тобожњим победама. Али, првени триумфатор не изгледа нимало празнично. Прво, кбмунисТУ су морали да учине сада бгрбмне концесије руск^м народу, да поп"сте у погдеду верске сдоб^е, да поновб уведу у вбјсци „славну традицију војске наших бцева епблетушке" итд. Исте трикове флиртовање са религИјом и нацибнализмом ■— бољшевици су применили у рату против Пбљске пре 22 године, а после рата уништили' су руски официрски кор који им је притекао у помоћ, преварен лажним национализмом црвене власти, као и сзештепство које се молило Богу за победу над Пољацима, обмануто лажном верском тоЛеранцијом москов*:ке владе за време борбе против Пољске. Нема ни најмање сумње да ће бољшевици и сада преварити оне Русе, који будУ поверовали да Су се комуписти измирили са поповима и са националним традицнјама. Али, важно је Да су москбвски властодошци морали да прИстану на такав компрсмис са својим идејама. Власг, која има бар и најмање изгледа ' у успешно вођење рата, никад не ПОпушта и никад ве одустаје од најосновнијих начела своје политике. Напротив, власт која попушта и која покушава прсменом политике да придобије масе

Борбе у првим лмннјама на Источиом фронту

могЛо да бчче „Јер су рудници прешли*у немачке руке, и затб ће сОвјетска индустрија наоружања бити на прблеће у најтежој кризи. Ово зна и Стаљин и зато Покушава д,а извојује бар нештб, док још има борббне снаге. ОПЕТ „ДРУГИ ФРОНТ" Али, он увиђа свој тежак положај. Зато са највећом енергијом захтева, поново захтева, други фронт. Пошто Енглези и Американци нису слушали његове личне захтеве, ни захтеве ње-

Кемачке пргтстрг::<е спрозбА® ззраСљеног сосјетског војнкка — то је власт која се налази у очајсњу због безизлазне снтуације на фронту. Као цјто је иза Потемкинових декора стајао неред и пустиња, тако исто иза дексра Стаљинових „цобеда" стоји глад целе совјетске земље и изнемоглост црвене војске. Она још добија оружје и тенкове од иатеоијгла, који је био нагомилан претпроцтле године пред губитак јужних области. У прошлој години нзгомилавања гвожђа и угља ни;е

гових министара и изас-ланика на страни, он је сада дао реч једном од свсјих најславнијих генерала. Генерал Малиновска у раз 1 говору са дописницима стране штамће захтевао је што брже успостављење другог фронта у Еврепи. Он је рекао да афрички фронт ни,;е нимало помогар Созјетима, да од дана америчке инвазије у Алжир ниједна немачка дивизи.ја, ниједан немачки гвион није бо пребачен са Илока на З.апад. Баш напротив.

на Истоку су се појавиле немачке дивизије које су пре тога стајале на Западу. Генерал Малиновски са нервоаом моли Англосаксонце да помогну Совјетима стварањем другог фронта. Кад то каже генерал, који је у току последњих недеЉа забележио неколико локалних успеха, то јест генерал који се у Созјетској Унији сматра за триумфатора, — онда се моЖе рећи да је тО уплакани триумфатор. : ер слути најгоре и тражи помоћ. Када комунисти данас прослављају Стаљина као триумфатора зимског рата, онда се може рећи да је и он уплакани триумфатор, јер се он кЛања. свима руским антикомунистичким снагама — цркви и национализму, — како би добио од . њих помоћ за спас од неминовног коиачног пораза. РУЗВЕЛТОВЕ НЕДАЋЕ Још Један уплакани триумфатор налази се с оне стране океана. Рузвелт је ових дана рекао да је поиосаи на оио, што је амепичка оружана снага уоадила V току прошле године. Ова реченица ,?е само пудер којим Ру-велт хоће да уклони тоагове суза, а он и иначе има због чега да плаче. Не говооећи већ о тешт <чм п лч '«гимз, које је доживео у т^"-- године дана рата, он види "а г^ма м"г'-?м'"-ти ла ток рата 'окрене V повољном ппавпу по шта птпе једчн од •ч* аме^ичких чаеописа На„Немамо топсва, тенкова, авиона, ви муниције, а без тога војска је сличва стаду оваца. Немзи.о довољно метала за ваоружање. Немамо бродова за травснсртоЂ ,пње и свабдевање велике војске. Тек ковтм 1$4б годвве имаћемо флоту за два океапа. Не моџемо преко ноћи да вабаввмо свроввве, да изградимо фабрвке. Немачка је 8 годвна органвзовала своју ивдустрију. Не можемо је сада престићи.

Једна немачка подморница на Атлантику

(Го1о: Ве1%гас1ег ВЈПа^епШ -- 3)

Наши стручњаци су мишљења да за инвазију у Европу треба имати америчку војску Од нај-\ мање 8 милиона. Док Немачка гради бомбардере, ие може бити говора о пребацивању такве војске. Не можемо вишХа да учинимо ви Јапану, који је од нас удаљен 9.000 километара. Америка вамерава да предузме војве операције на развим континентвма. Али, она мора да има у изгледу читаву серију с,трашних Девкерка. 300 дивизија Немаца, Италијана, Румуна и МаНара бране Европу. Њима могу да се придруже дивизије других народа. Европа брани своју родву груду, а Американци морају да иду 6.000 километара преко океана да нападну ту војску од стотина и стотива дивизија". И лоред свих опомена паметнијих Американаца Рузвелт је послао своју војску у Северну Африку. Тиме је постигао само једно: приказао је целом свету да је то регрутска војска, а не борбена. Тенкисти само умеју да изложе своја борна кола немачким метцима. Артилерија не зна да гађа, пеш.адија не уме да се снађе, авијатичари немају појма о оријентисању. Ова последња чињеница је потврђена миогобројним спуштањима америчких авијатичара на територији Португалије . I. Рузвелт је мислио да је довољно послати неколико дивизија иа обалу Медитерана, па ће Итадија одмах да капитулира, а Немачка ће бити уплашена. Ако је било Италијана или Немаца који су осетили извесну нервозу у очекивању доласка Американаца на ратишта наше зоне, онда је те нервозе нестало, Ајзенхауер са својим дивизијама стоји потпуно непомично. А немачке трупе у Тунису имају иницијативу у својим рукама. Да би бар на неки начин добили материјал за згодније извештаје са афричког фронта, Американци су натерали одреде Жироа и де Гола да пођу према Тунису. Трупе Жироа снабдевене су ратним мате.ријалом израђеним још у прошлој деценији, и зато су неспособни за борбу. Трупе де Гола пошле су преко Сахаре без модерног оо^жЈа, јер су морале бапити аутомобиле и узјашити камиле. Сада генерал Монгомери покушава да убрва операције у Африци. али он наилази на вешту комбинацију Ромеловог отпора и новлачења > и дангуби, не постижући никакав успех. Америчке фантазије немају ннчег заједничког са стратегијом. Фантазијом се победа не постиж«1 М. Војповић

23 Ј ан У а Р СРПСКИ НАРОД Страна 5

УПЛАКАНИ ТРИУМФАТОРИ