Српски народ

55 ГОДИНА ПОСЛЕ СМРТИ ЈОСИФА ПАНЦИЋА СРПСКИ МАГ ЛУПЕ

Када је пре 90 година, 1853, Катедру природних наука на београдском . лицеју заузео др. Јосиф Панчић, одједном с његовом појавом као да су прострујале речи: — Доста с генијима! Рад, рад и само рад!...

онда, када се буде из про- Панчић, својом спокојношћу, св ећености којег од будућих прегалаштвом, крепошћу, кликвековџ погледало у његово тан>ем љубави — натуралистичдоба". ки је гледао на мајку — при* роду.

Панчи-кеви омлад

савеши ини

Један од најстар.ијих спомени ка у Београду је споменик по- сводом небесним. дигнут др. Јосифу Панчићу. Па ипак, највећи песник њеног Скроман, такорећи благ спомевеличанства« природе у XIX ве- Н ик, баш какав и треба да је на ку био је баш човек с хербари- најширој алеји српске радне, најумом, човек с лупом — др. Јо- учне расцветаности, алеји Вук~

сиф Панчић. * * Флора Кнежевине Србије, Додатак флори Кнежевине Србије, Флора околине Београда, Грађа за флору Кнежевине Бугарске I, II, Грађа за флору Црне Горе, Грађа за флору Баната, Рибе у Србији, Птице у Србији, Сисари и в&доземци у Србији, Ортопте• ре ? Срби.ји, Живи песак у Србији, Соко-Бања, први метеорит у Србији, Золологија, Минералогија, Ботаника — то су, поред мора других, главни радови др. Ј. Панчића, те није чудо ако се за човека, који је на самртничкој постељи довршио дело Првине балканске флоре, рекло: „Име се његово помиње с поштовањем по страним академијама и ботаничким баштама учене Германије, сунчане Игалије, образоване Француске, помиње се иа обалама Гвадалкивира, влажне Темзе и далеко преко Океана у Новом Свету".

Даничић—Панчић. Јер многи су степени саздања и сазнања природе, али њену визију на српском језику први је дао др. Јосиф Панчић. Но не то што је Панчић био „суверени господар српске науке" (др. Владан Ђорђевић), ил што је „предајући 15 година пољску привреду на Великој Школи бацио прве зраке живота у зачмали пољопривредни живот народа у Србији" (А. Матић), нити пак што је својим ооимним знањем постао „природоиспитач целог Балканског Полуострва"... (Жив. Живановић). Др. Јосиф Пацчић је, како би се то китњасто рекло, био уствари први министар њеНог величацства природе. Но не то што је зналаштвом својим високо уздигао ауторитет науке, ил што је отварао кабинете, институте, ботаничке баште, нити пак што је најврлетнијим стазама и богазама и по киши и по жези прокрстарио све кутеве отаџбине, ил.што је био Први претседник Краљевске класификатор и систематизатор Академије, први претседник Глав- светскога гласа, саТима нагнут ног Просветног Савета, ректор над лупбм и натуралиста и мораВелике Школе у годинама 1866, листа 'био... 1868, 1869, 1870, 1871, 1872, два Др. Јосиф Панчић, како би се пута потпретседник Народне то китњасто рекло, где је пролаСкупштине, члан многих учених зио одмах је затим природњачдруштава у земљи, почасни члан ки импулс долазио! многрх иностраних академија и # института, дајући безброј открића на широком пољу природних наука, начитан као ретко ко, зиајући све што има лепога у књижевностима српској, италИјанској, немачкој, француској и класичној, није чудо што је за ту самониклу српску творачку природу речено: „После Руђера Бошковића, Панчић је други Србин, којн

А на кога чека све то, него оно, што је вредно да се проуна вас, млада браћо, која сте чи. Сваки крај у Србији, свако се наукама посветила? Приони- најмање место има изобиља ства Јер, и једног и другог, и бола те оном живости, која је взшој ри, које су непознате. Ево прии љубави, има под загонетним срећној доби урођена, да вре- мера ради еограда. та зна ме, које вам је измеренр, што мо 0 његовој прошлости? Шта бољма употребите! Учите све, знамо о б^оградском граду, од што вам прилика донесе, а нај- кога смо до јуче зебли, а на боље проучавајте своју лепу по* који дацас с највећом равно* стојбину. Не велим, да то чи- душности гледамо, кзо да га Обојица су страствено слуша- ните у овом правцу или оном, није? Шта знам о београдским ли бескрајну тишину бескрајних по овој или оној струцц; сваки водоводима, који су некада, судећи по њиховој величини, Бе-

Јакшић је лирнзовао стрепњу песничког дива, Панчић је озаконио ведрину људског црва.

1 *к I шшмшш Споменик Јосифа Панчића у Академском парку (Снимак: „Српски народ")

* * Кажу да су још прастари мудраци учили да постоје свега три пута: живоТног дело^ања, животног мудровања, животцог богопрјштовања; чесго се сва три стапају у један — њчме, каа^у, пррстора: обојица су животни може изабрати себи, што је његреде изузетно обдарени људћ. мудраци, један над лиром други му драго, вдто његовој дпреми, Др. Јдеиф Панчић биб је изу- на Д. лупом вечито и речито наг- његевом стању и његовим нанути; обојица су певали, увели- клоностима Најбоље ОдгоВара. чавЗли два образа једнрга жи- Немојте мислити, да Вам ваља тамну и ведру природу. далеко путовати, а дд нађете

зетно оодарен човек утолико у јс својим радом' прибавио К0Л№0 Ј е његов прирРдњачки 80та своме народу рабнопраџност . импулс д^т у непосредној, искоис другим народима. Ретким ској чистоти, без оне уобичајене постојанством духа, скромно пренагљености догматичне, без али одважно Панчић се бо-

оград обилато водом напајали, а који ће се с временрм са свим иеушити? Ено вам ваших рођених села, која сваке године похосите. Шта знате о прошлости својих сељана, о њиховим обичајима, њиховим добрим и злим странама? Шта сте дознали о селском реду, о општинској установи, на којој цела државна зграда почива? Шта сте побележили од онога мноштва лепих српских имена, под којима је сваки крај у вашем селу, сваки избрежак и свака доља позната? Све ово и много још друго, што би одвише дуго било да вам побројим, већином је непознато и чека на вас да га проучите. Чим будете боље познавали све оно, што се на људе и земљу, која вао је родила односи, тим ћете умети боље да примените оно, чедоу се у вдколама или из књига научите, тим ћете зрелије моћи да судите, шта је од Светских установа, од важних изналазака науке и вештине за народ потребно и корисно, шта ли прерано и штетно. А вдто је за с;аме вас најважније, чим будете боље познавали прошлост и садашњост, дивоте и богате изворе свога отачаства, тим ћете га с већом оДанасти љубити, а љубов отачаства она је благодетна сила, крја ће вас најбоље руководити, да Вољно сносите труде и жртве, које вас у будућем практичном животу чекају.

оне уобичајене пренагљености мистичне. Др. Јосифа Панчића

Панчић о српсиим задругама

рио непрекидно, до самога краја живота, да за свој народ освоји међу народима нису збунила, ократковидела она

бескрајна прикупљања, сређивања, распоређквзња огррмног материјала вдто се природослрвљем именује, нити су пак његова посматрања прелазила међу з,г(равог, органсјсог размишљања. Јер Панчићевз визија природе

оно часно место, ко]е се никаквим ватреним оружјем освојити не да". Указујући на путеве којим треба да следи закоцодавстро на очувању природног богатства отаџбине, своје научне расправе отискујући о свом трошку да би их беспдатно делио својим слу- била је потпунце природна. шаоцима, необично питом, пре- _ Отуда се његов опис Копаони• лусретљив као лекар, као иаставник, необично честит и ис- ка > сигуран, јасан, ц^лисходан, праван као човек, пуки сиромах може и упоређивати са Јакшићерадећи 50 година за педесетори- вим описом На Липару. цу, кристалцим српским језиком . • Јакшић, својом узнемиреношпишући, ниЈе чудо ако Је за ис* • . Ј Ј ; и полинске резултате његовог на- ^у, растрзањем, патњом, болом", учног идеализма речено: одрицањем љубави — будистич„Дела његова задржаће ки Ј е гледао на маћеху — прнсвој значај првога реда и роду.

Пре не дугог врвмена било је у нас повеликих задруга, које су се, као што је познато, за последњих 20 година јако проредиле. У добрим је задругама била не само обезбрижена срећа и будућност породице, већ су оне имале врло благодетног утицаја и на Осталу друштвену заједницу. Старешина задруге разређивао је послове у кући ц ван н»е, бринуо се о издржавању целе задруге, руковао је приходима и расходима и био је посредник у свему, што је задругу за остали свет везивало. Јединство у управи, многе руке које су могле да се употребе кад и где се томе потреба указала, ман>и трошкови, који су некада у опште на издржавање потребни били, све је то припомагало, те су такове задруге и малом и капиталом напредовале, Али то јединство у управи задруге имало је још и Другу добру страну. Сва задруга, подчињавајући се вољи најврсниЈег задругара, вршећи његове налоге, поштуЈући и саму жељу његову, проводила је дане као и годиие у брижљивом раду, сагласности, реду и миру.

Ово је била врло добра школа за омладину, која из дана у дан гледајући, како се слуша и поштује, којим се редом ради, како се кућа држи и поље сређује, из тиха се на добро наеикавала, те је била касније кадра, да старијега паметно Поспуша и да себи од млађега поштовања прибави, —■ добра задруга давала је добро домаће васпитање. Распадањем задруга морало је да нестане и онога добра, што је од њих долазило. Приходи су се смањили због раскомадања ^икљкова, који поред старе практике а слабије радне снаге нису могли да се на пређашњој производњи одрже; расходи су се увећали, поред нарашћујуће скупоће, већ и тим, што је, место једне куће и једне совре, таквога чега сада више требало. Али што је с нашега гледишта најпретежније, деца су се у иноконштини гдешто и телесно запуштала, а о домаћем васпитању није могло ни трага да буде у кући, где једна мати није моглв ни на коју страну да доспе, где се од измуч«н» домаћина ретко која слатка реч чула, где би с« мале какове недаће завладао неред и оча!в»§.