Српски народ

38 март

СРПСКИ НАРОД

Страна

По Панчићу злато није човеку преко по*

Поводом песме

/

Човек, као члан у отромном лапцу природних ствари на срету, стоји 'у свакојакој свези са свима тима сгварима. Од гдекојих зависи у толикој мери, да би му без њих живот на зенљи био немогућан, другс ■служе на олакшицу животу ње* гову, неке су одмена немоћу његовој, многе га блаже, нема ниједне, која се не би по било. којој. особини својој душевне његбве или- телесНе стране у бвој и:ш оној прцлицн дошАџ, која му не 'би пбтребна, корисна, пријатна или шкодљива била* Између свију онпх ствари, које човеку нрско потрсбнс нису, ноје дакле. не услрвл>аваЈу орсханак његов на земљц, нема ниједне,, која -је толике и тахо големе потребе људског рода произвелз, која . је толико утицала иа морални ц материјални ■ разпитак л>уди- кој-а је људске страстн толцко будила, толико сре^ /,'С V несрећ с људско;.! роду донела, колико је то учинцло зцато. ' ' . 1

мила машџ! У Српскоц нараду бр, : 5', од ои компонује._ Шистек је комио6-11 на стр. 12 од ове године и- цовао и певао исту песму са. позаш?о је напис; Ко је.. аутор ете- .мецутим хор.рмд па је ; ; датим и сме .Ој, Србцјд, мила мати. Мо- мени посчао парштуру, лим. Вас г. уредниче, да примите . Приликом екскурзија. са евокао допуну томе и оно вдто ,ја јн М ученицима ја сам ту песму знам о тој песми да би била стално певао, јер је била подествар потпунија, . . сна за извођеше у сваком поглеПриликом уређиван>а часописа ду. Год. 1900',певаа сам ту. пе.ему Музички гласник, којн смо осног сз великим хо-ром Богос.товпје у вали и одржали до краја нас разним скечааијмг дариликама, па; тројица: ја, И. КрстићиВл. Ђор- су ти ист-и .ученици-^ланши' мо>; ђевић, бавили смо се библиогра- га богословског.. хора доцннје фијом и писали биографије свих Т у песму у маршу певали као 66».. наших музичара. па сам и ја ту везнипи на . отслужељу Начк.ор . рубрнку у листу обрађивао- О рока. Тада је та пе.см.а нарочито тој теми постоји и мој чланак у проширена Лроз. војску и. из .во].Музичком гМснику. А ево шта ске-лренета ; у наррд,- те пос.тад

//

и.

ШЏШШЦШШС &ЏЏ14.

//

јз знам о постаику те песме и њене мелодије и њенрм ширељу у иароду. Год. 1891 био је у Нишу са службом познати наш песник и књижеаник поч. Драг, Брзак, па је као члан певачког друштва „Бранко" умољеи да спера неку патриотск^ песмУ за то друштво. Брзак је то учинио давши тада-

жмвих л»уди. Са таквим хлвбом ПокоЈНИ др. ЈосиФ Панчић лакше {5 ИТИ карактвр, а Србинто-је обичај са својим ђа,: ■ ба много кврактериих љу■нима путовати о школскнм ^ Послушфе м., д.цо, учитв шњем своме коровођи .г В. Ш* Џрикт ПО Србији, .да и.х мвдицину« упозна са богатством флоре и фауне, да нм покаже рудно благо Србије. Кад су та-' ко уморени рд. пешачења па~. ли тде год на конак, на каквом■ висоравњу, и када су се поређади његови ђаци о>о ' ватре; тада [ би т Панчић гаворио:

с -геку песму Ој, Србијо... да је Панчић о домаћем васпитању

»Децб, ви ств на раскреници, на којој »ам св ваља решити

Главне чињенице домаћег васпитзња Јесу: ред, чиетоћа, сагласност и међусобно поштсвање родител>а и добар пример. Где свега тога има ту се деца добро васпитавају и за ваљане људе спремају; где пак нема реда, где се етарији не поштују, где се много повикује и кара, где се лаже и сплеткаџш, где се лењн или време у лудо трачи, ту домаћег васпитања не може бити, из такве куће, била она сиромашна или богата, била сео» ока брвнгра или великашка палата, излззе несрећници, којз би» којим -ћсте путвм ићи кроз жи- вају тешки и себи и друштву у које стуце. рзт , на рвскрсници, на к^јој.валл (.X М п, 9 ..б_ирати Ч имв.хокв^ји,л?.,. с Балзан кзо .романсиЈер послужи својој отаџбини.. .^ јсо г хо^етв да ме послушате, учита у Н изу многобројних распрзва написанмх в медЛцину. За то има много ра- Белзаку, недавно ј« обЈаеље'-« и кн,ига Мориса злога, Бардоша, у којрј се на Јвалачци начин распраое ј . ља питан>е Балзака као романсијера. први је патриотеки. Без физиг _ наоепорно велики пи.сац, ко]и ја

тако популаркз. Сем тога. исту не .сму сам: И ;.ја аранжирао за -хор Женске учитшколе и као . такву штампао у збирци песама... за жан-ски хор (1901). Њен прави текст. је оаакав; О], Србијо, мпла мати, Увек ћу те тако звати. Мила земљо,, мили до.«е, Иа срцу је слатко гвоме, Срсћно жиџет ко у рају. ....... Где милине вечно трају,. У теби ћу срећно тек Проводити ова.1 век. Подигни се, мати милз, Да нам буцеш штосцбидџгДакле очигледно је, да се Брзак инспирисао поменутом несмом коју је изнео г. др. Св. СтефановиЋ пз је спевао своју т,и . ову данашн»у песму, коЈа се данас као наша химиа пева у наролу ' . В. Јоксимошћ , •

чког здравл>а и напретка нема ни

Балзак, тај својом кц>игом ф^зиологиЈа брзка имао толики

материјалног благостања, ни мо- успех да је, како би се то рекло, с књижевног

ралиог здравља. Лекари по сво> ме позиву и као хигијемичари могу, ако су, прави пионири ;културе, ако су одушевљени свештвници својв науке, врло миого да помогну, да се уиапрвди физичко здра#»е у народу. Други. је разлог интелектуална и материјална корист, коју има сваки, који озбип>но изучи медицину. Ова, да би могла проучити болесно човечије тело, мора најпре да изучава све функције живота у здравом : телу; да би то могла, она мора да се послужи свима наукама о природи, она дакле обухвата целокупну васиону и ©нај мали сват, који се зове човек. Услед тога медицина данас даје сразм.ерно најшире и ! најтемељније сувремено образовање, а Србији трвба џјто више синова са широком и темељном образованошћу. Осим тога лекарска умвтност осигурава сваком свомв трудбенику пристојан иасушни хлеб ие семо у својој отаџбини, него свугде, где има

Хауптман у Франиуској Поводом 80-голишњипе великог немачког писца Герхарда Хзуптмана у Француским : ■ повориштима су приказиване кеке његове драме. Нарочитог успеха имале, су Хауптманове; драме Кочнјаш Хсншел н Роа Бернт. ,.;

престола збацко и (Залтера Скота, у поменутрј књизи прручен је до такчкна, Морис Бардеш изнао је не само нвчин како је Балзак писго свсја' дола, већ јв дао и сам психолошки развој његовог стваралачког дара,

шш Мш

шј

КРИЛО ЈЕДНОГ ОРМАНА ИЗ XVIII ВЕКА, РАД, СРПСКИХ НАРОДНИХ ЗАНАТЛИЈА, У . ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕЈУ.

СУБОТА НА

ЈХевојчина долази из -поља, с заласку сунпа, са сноггом траве и носи у руии свежњић ружа и љубичица, да њим, као што је г^бичај, '■' сна себи украси суЈра, на празнични дан, груди и власн. Са сусеткама на с/епеницама седи старица и преде. насупрот страни где се сунце гасн, те прнча о старпм добром врем г ну, Када се она на празничпи дан украшавала, још здрава и бодра, и обично играла увече са онима, крји су јоI били другрви у најлепше доба. Дан се већ смркава, нестаје ведро плаветнило,. цадају сенке, с брда и нррша. , га беласање. млалага уесеца: С.ада и звппо рбЈаИљује Прмник КбЈи жолази, и рд .трга звука рекџо. 0их. .дц се. српе оснажује А деца, ричући, на тргу у гомили, те скачући овамо онпмр, г.раве весели жагор; ■:'.-:. мећутим, враћа се. своЈем скромнрм столу ратар, звиждучући," ■ц мисли у себи о дану РДмора свога. Затим, каД је нестала свака свстлост, » И све ућутало, : г у"- Г ■■'■■'■ Цујеш лупање чекића. ... чујеш тестеру дрводеље који бди у затвореној радионнци при светиљпг, те се жури и иастоЈи да доврши посао пре бедасања зоре. Од седам дана овај Је ншЈмилиЈи, пун наде и весеља; сутр.а жалост и досалу дрнеће време> : и на. УОбичаЏт рад свџко ће се у.својим мислима вратитн МладИћу весели, ово је доба Цветно ' као . дан пун весеља, • дан ведар и светао, који претходи празннку твогџ жнвота! Уживај, младићу мој! Пријатно стање, блажеио је то доба! Друтџ рећи Ш неКу; али твРј празник ако и каснб дође, иека ти Не буде тежак. ЂАКОМО ЛЕОПАРДИ (Превео Р, В. Ђ.)

Откако Је недавно у Кенигсбергу" утврШна ПрЈавз'" , Једне нове комеге, којџ вр' % • грглавом-б^зином из дубине-- ' 6 ескраја свемира Јури у цравцу :■ «аде земље,- прцја%$? : " љи звезданога неба све вџше и виш.е. су узнемнрени. Као што је познато. прВа- је била Халејера. квмета, то ,непо- : слушно дете неба, која је у сноје време узнемирила цео свет, јер с« 'керовало да ће се он*. су-.,. дзрити са земљом И да ће, .пр.е*.. ; м. ма томе, наступити смак" света. ,1ер као ип.а је познаго. ни. иад- . веНи астрономи не одбијају мо-, гућност да може да доће до дара изме.ђу два небсск.з тела, али та могућноСт је најман»а шјо' се тиче наше земл>е, која" се око сунца креће брзином оз 100.000 километара ца сатч Та могућност бИла. је Ј91ЈЗ. .годин.е; . из.носи ; па г . ■■Џ |1|Дк '"биди$ардитв •'•јг^ -ЗДто" ' би зкачило к , ао' : 'и:-могућв0В'Г, дж се врхови дзеју игала сударе нз ■ простору ; измећу- Берлина.и Бремена. . . У ноћи Н децембра' 194.2 Карл Фетке, познати аСтроном, огкрик је једну нову комету. То откри- : ће, друго гш реду. што се т.и.че немачког. астроиома, .ииало је ту интересантност шт.р. је ков.оот'кривера комета била веома .(асна, што иначе није случај са небее-' ; 1гим дуталицама.; Фетке је, посма- - . трајући телескопом, открио- у са-. . звездћу Рака,, једну магловиту пе- . гу која дотле иије постојала. Те ноћц астронбм није спавао ( прб-" учавајући све могућиости, а сутрадан 12 децембра пега се опет појавила. Одмах су полетели те« леграми Свимј опсерваторијама и телескопи »елога суета унравдјсни су према тајанственом госту на небеском своду. У међувремену Феткеова комета невероватно расла. Прорачунато је да је љена- даљина' од аемље изиосила 70 милииона кидометара, Када. је. комата била. прорађе•зд; била ррцв, т,ри.наеш : , ; '■.да^ине/ Нареаних 1 ' даиа. светлб■сни зраци коЈ.е № 019:-.огпушр,*,' у №■ удво№ли. су. се, тано да Џ . комета стављена у шесту величину. Почетком марта она је доКЈла на иајмаи*® отстојаље од сунца^. Она је тада запаж^ца У . . ТЗеликом Медведу, а њен. реп? То је већ б.ило цита^е,, .па ,је. у. ве,-. зи с тим занимЉИВб знати како се етвар-зју такбзванн -репови • мета ,"тиј? ; не'бе : сиих' луталица. Чим кг .меге ступе у све.тлосно поље нашега сунца. иа љим.а ,<;е врше,. знатне поомене. Угаљ и азДт се • ,дале, стубови паре И огромш? п&а- • мени •пружајуСе у правцу сунва, али су-. одбијениг, и ,док комета. .. ■ настављз сво,1 трк кррз .етар, . . . - праЈи је .један светл.осни вео, че; сто дуг сготине милиона килом^«. ; '• ,.'тара, вео ко.ш је дотао. од г.унаа кад је она пролазила-,поред »ега. Затим почињу да дејствУ' ју гвожће и.сбдиум,-па онда . м-истериозца луталица цочиње да се ■ улаљује. путан > ом.,е.липсе ,и-,парз'' ... боле.. таЦо" да. ( св.е в.ите. бледи, све се више уМа№ује, док се не ' претвори'у пегу, која ћа,та'кс&е,' , схрдно веччи.ч законима,. ишчезнути.у космосу. Ми емртии љуДи увек-.верује-' 1 м.о ла када и.ека ком^т-а-:. проће орбит земље,. да ,је то увек знак судбин®. У том 'пбгледу, : 'плане' тоид „У. Б. -1937 - ', ћронаћен У Хајделберту изазвао је изнека^ћец»е. Никада се једио небеско ■тело ни.је било толико приблнжило зем г,и. Једва бко милион километара, што ирест.авља- ре* . ;/ корд у најмац.рј раздаадни. Мо ж« се замислити тта се све могло дагси+и ''Да.' , .'ем6 ,, ' : с:е %'М* ,: 'Са'.' : н# • том • земАо^;'-•еда.-"с4--'-оа налази. «3. с;г'о. ■хиљада киаомета« . р'а, еусрели са тим мај .ушним иут-, ником. Али небеске тајие има .ју своје "законе и к^да : "нх ■'■ч&еИ зНа може да- бу-де'сн.ок.6'3'ан..:'Ш :: тако је> било и", .тогау . пута, дер смо м.и по.ред те. катастрофе б» : "ли прошли: мирно спавајући. у ', . својим постељаМа, док је оТгаеи.и птгнбтоид •'•Лаг 1 »6 ишчезавћо V бескрајним : ПроСторима". Аксј е« • она опет врати,..то ће битк от« прилике после хиљаду и хиљаду гбдиаа. •.' : .-V:'"