Српски народ

Страна 12 СРПСКИ НАРОД 23 марг

Режисер Георг Лампрехт руководи снима№ем на осноау сцекариа Кратко вреие поигго су они,' што ведре и облаче у струци, у својој огромној већини констатовали да је потпуно искључе но да ће тонфилм имати неку будућност, ти исти људи су, опет огромном већином, дошли до закључка да будућност припада само н једино тонфилму. Они су личили на лоше владаре: од све.г свог пространог царства нису видели нешто друго до — границе. Без много размишљања бацили су у старо гвожђе неми филм, који- уопште још није био на целој линији пронађен, а камо ли у потпуној мери искоришт ћен. (Брижљиви сакупљачи који прету^а.ју по старом гвожђу, још и сад налазе много штошта корисног иа тим гомилама ,лакомислено баченог материјаЛа). Међутим, оне што су ведрили и облачили у филму интересовало је код ове новике само чињеница да је то нешто ново, као и питање како ће се то ново што повољније изразити у пословном обрту. Као предузимљиви људи узвиккули су: У овом случају ћутање значи сребро, а говор значи злато. Ето, у том знаку је уведена реч у филму. У почетку беше слика Могли бисмо рећи, као у Светом Писму: У почетку беше слика. Сама њена ио.јава била је уједно и њен језик. Кад је мдада гарда, која је смело надирала у непознати терен, спалила за собом м§тоде мимичких монолога и арија филмских уметника, који као да су имали лице од гуме (као што су спаљене и „магареће ћуприје" честих текстова међу појединим снимцима) отпочело је доба Нрефињавања израза снагом саме слике, доба кога се даиас морамо сећати с тугом за нечим што је' ваљало а нестало. Захваљујући пуком случају одржали су се у привидном животу неки остаци из почетака те епохе. То су.некад била читава мала откровења, а сад су осуђена да се шуњају по режијским књигама као ствари којој с.! и деца смеју. Људн на платну су, додуше, покретали усне, али је гледаоцу била остављена пуна слобода да њихове речи за мишља као духовите, односно дирљиве или духовите, у мери у којо.ј .је то он хтео, знао и умео. Тврде да је у оно време биоскоп пресео само онима ко.ји су били вични језику глувонемих и који су умели да прочитају речи по покретима усана. Но затим је дошао час тешке пробе. „Говори да бих т'е видео!" гласила је порука најмудријих међу мудрацима упућена филму. Нису му говорили: „Де, приђи мало ближе". нити су му рекли: „Покажи нам своја дела, своје при.јатеље листу својих предака, црте на свом длану!" Ништа од свега тога, већ су му просто поручили : „ГовооиГ

И филм, који је најзад проговорио артикулисаним речима, показао .је ко је и какав је. Свршенб је било с временом кад је сваки посетилац биоскопа, немим покретима усана јунака својих снова, могао да подмећг онакав језик ко.ји ће га најбоље обезбедити од рушења његових илузија. Од сад је морао да слуша како глумци дословно говоре, уместо што би после прегставе тумачио шта је јунак његових снова требало да каже. Али гле, сви ти јунаци звучног филма говорили су језиком Општег упута за преписку у по• модно-галантеријској струци. А пошто је баш онај слој публике, чи.је су жеље за филмску индустрију биле заповест, у том ,језику препознао дотадањи језик својих снова, то триумфалном походу филма који говори више ништа није стајало на путу. I — * Теорија и пракса Нема зборл да су старовенецијанске чаше лепа ствар. Али молим вас, да ли би неко пристао да пије пиво из чаше рађене у Мурану? А има идеја које личе на такве чаше из Мурана: Посматрате их са благонаклоним задовољством, помилујете их руком, па их затим брижљиво враћате у витрину. У такве идеје спада и теорија о језику филма. На тонфилму (тако нас учи филмологија) израз треба тражити у самим стварима, Реч, пак, вели се, овде онде бачена као ретуш, била у виду полугласног уздаха, била у виду крика или каквог гласног геста, иозвана је само да градуира и ла подвлачи. То је, веле, акустичко помоћно срет ство и ништа више; нешто више од обичног шума, нешто ма-

н>е од музике. Па затим, у доказ тога — кад год се траже примери за „филмско уметничко дело које нас.таје по сопственим законима", указују стално на реколико филмова који већ годинама претстављају једину потврду за ту тезу; указу.је се на Симфони.ју љубави, на Мајчине руке. Све је тб добро речено, све је то лепо образложено. Само, има ту једна ствар. Питамо се: С обзирсм на познати удео који оригинална филмска дела имају у програму производње, и с обзиром на исто толико познату_ оцену на коју ова дела наилазе код закупаца филмова, где ,је тај синеаст који ће једном иаћи прилику. и храбрости да стварно примени»такво учење? Па чак и самн они који те тезе објављују, ако их нешто апсурдна судбина случајно баци у неко практично филмско пред ,т г"^ће, сматраће иХ још само уб-»-.«!т,«м које важи за недељну поподневну Шетњу. Иишта без песиика 'Један од чувара храма филмске уметности одагнао .је пгсника са ппага свога светишта, изјазљујући да песничка слика и филмска слпка немају ничег заједничког. По.ја1 „филмскм песних" према томе, додао је, уопште је „варљиви закључак". (Сва' како да је наш логичар хтео рећи „погрешни закључак"). Очеглидно ј > да су две сасвим различне ствари: студија пејзажа снимл.ена са објективом великог диоптера и поетвки приказ сеоског вечерњег мира. Али Кад неко хоће да изигра једну нрОтив друге, песничку слику, ко .ја не копира него поново оживљава природу, и филмску с,/» ку, коју оператер хвата на трг ку од целуЛоида, не значи онд иишта друго него жонглиран: са двојаким значењем појм „слика". Филму ,је потребан пес ник не због поуздане снаге њс гове речи, која пластично опи су.је и ствара неке слике, ве филм не може без песника зато, шго му .је нотребно живо, стално, свог циља свесно одмицање слика испуњених смислом, што значи исто такво одмицање радње изражене у сликама и карак терима. То филму не могу да дају ни одлично око фотографа, нити идеје које би пале на памет редитељу. То филму може да да само вазда будна машта драмског песника. Према томе, погрешан је закључак кад се на основу неистоветне суштине фотографске и иесничке слике твр-

ди, да је филмски песник као такав — појам „који почива на вар љивом закључку". Сзаки разговор још никако није диалог, као год што уводни чданак, који некрлицина њих наизменично рецитују, још није драмска сцена. Прави диалог је приоззод карактера и ситуације. Диалог, у строгој лини.ји развовоја, испољава }<ррактер онога што говори, а при том тежи да стално мења ситуацију. Дидлог је, у неку руку, биће налик на стоногу која је стално и неуморно у покрету; чим би само успорила кретање, одмах се узмува.ју гледаоци.А ако, сачувај Боже, то биће стане, гледарци почињу да звижде. Диалог не изражава већ израђене мисли, он претставља процес мисли. Допушта нам да будемо не само сведоци начина којим се мнсли стварају, већ и начина којим ова или она миаао обузима човека, како мисли његово унутарње ,,.ја", како несвесни покрети његове душе разла-

немачки сценариста :рберт Маришка и у снагу његове воље. При е свака реченица камен који ива драмску носивост целе аде. Лаици к>ао »стручњаци« Сваки онај који је више или мање начисто о многострукости захЈева којима мора да одговори драмски диалог, запазиће, не без чуђења, колико њих, простд на основу тога што се лако споразумевају на матерњем језику, сматрају да могу онако „с ногу", на брзу руку, да исправљају сваки текст диалога. Ког.од види једно поред другог танку књижицу какве кла-

си 1 <не трагедије и дебелу режиску ј ^њигу лексиконског формата, која обрађује исту тему, ла* ко би могао да дође у искушење да учинч поређење које било у корист ове последње; та грешкз може нзрочито лако да се поткраде човеку који је случајнс баш аутор те режијске књиге. Она танка књижица, изузев сасвим лаконских упутстава за глумце, садржи исључиво диалоге. Режиска књига, напротив, састоји се највећим делом из упутстзва за глумце. Њима је резервисана лева половина сваке стране. Мобилисана је читава војска придева и лрилога дз би се не само објаснило оно што се види, него да би се означила слиКа карактера и тренутно рао положење лица која учествују у рад№.и, темпо њиховог говора и нијанса њиховог гласа. Шт« више, не само Да би се то објаснило, него, по који пут, да би се то чак и образлозкила У часовима стварања када, 9писујући, рукује својим језиком као вешт борац бритком сабљок, он можда осећа судбоносну ср^ ћу речи која тачно на длаку ш> гађа циљ коме је намењена, та» но као што погађа добро оружје. Али нема те виртуозности у састављању режиских об.јашњења, нема ни на.јдетаљнијег описа који би човека, што ће затим по томе да ради, оспособио да утеловљује, да улије душе, да уноси духа онде где му сам текст његове улоге не пружа потребн'о за ту сврху. Један једини срећни потез пером на десној половини режијске књигв често више- вреди него читаве стране објашњења и упутстава на лево.ј страни. Никад ге подесним техничким упутствима и об јашњењима не може надокнадити отсуство основних услова за добар драмски диалог. Др. Франц Вахне-р-Басте

КАКАВ ТРЕБА ДА ЈЕ УЗОРАН ДОМ Десетак даровитих францушк писаца дали су себи за задатак да француској публици прикажу слику узорног дома. Ти писци • су: Франсоа Жув, Франсоа Ује, Роже Версел. Албер Лопрад, Пол Турнон, Жан Сулерол, Жан Римо, Лујза Бреј, Мишел Флоризон, Луј Бернаш. Књига садржи низ брижљивв израђених студнја и чланака, који имају за циљ да прикажу лепоте домаћег мира, али исто тако и да нагласе оно што је кварило домаћу хармонију. Нарочито је истакнута социална улога породице и дома. Једни су проучавали дужности родитеља, други улогу деце; описани су морнарски' до'м, сељачки дом, дом радника, дом чиновниКа итд. Циљ књиге је да се потстакне породична љубав, улога породиие у држави и друштву и да се изнесу интимне леиоте породичног живота уопште.

Један део архива продукци|е предузећа »Уфа«. У овом архиву чувају се манускрипти, сценарма, нацрти за костиме и градњу, фотографије из фипмова. !ЗОВИ ПОДАЦИ О ЕЕТОВгНОШМ ПОРЕКЛУ Интересовање за најтананије појединости о пореклу Бетовена, тога генијалног мајстора Девете Симфоније, није престало ни у овим ратним данима. Тако, у фламанском научном часопису Ветеншапелијке Тиј• динген, који излази у Гану, изишао је чланак од М. Ј. Колса у коме се износе нови подаци о огранцима Бетовеиове породиие. М. Ј. Колс, трагајући по архивама, утврдио је да су извесни претци Бетовенове породице боравили у Хаахту (белгиски Брабант) и да су се такође бавилк музиком. Тако, извесни Хендрик ван Бетовен, рођен у Хаахту, био је црквењак и појац, а извесни Лодевик ван Бетовен био је оргуљаш у Малину. Сви ти- далеки хронолошки подаци свакако интересоваће стручне историогрзфе на'в"ћ»г и на.Иистијег гениј«