Српски народ

Зф март

СРПСКИ НАРОД

Стране 13

Тесл а ,ит)>а и и/>ед. сЖар о м "Јелтр асју

Стааи Б^оград, као сваки јужњачки град, волео је много и песму и игру и свирку! И то сви његови друштвени редови, од оних највиших до најнижих! И Срби и Турци! Турци су имали свој начин живота, па и своја уживања, своје песме и своје игре. Махом више чулније, бешње, необуздаиије. Срби су били мирнији, повученији, уздржанији . у свему, па и у својим ужива, њима. Такви су остали и доцније, кад су Турци отишли из Београда. После 1863 године, када су Тур . ци напустили Београд, настао је јачи утицај Европе, севера. И раније га је нешто било у највишим круговима Срба, оним око кнежевог двора. Али од 1863 тај утицај почиње нагло да осваја све класе. Ипак, код оних средњих, патријархалних најдуже се задржава стари начин живота, па с њим и стара уживања. Старе песме, игре и свирка! Као сваки стари град, Београд је имао утврђен начин живота. Сваки његов грађански ред имао је тачно нормиран Живот. Знало се све унапред шта се ради и како. Знало се време раду, па и уживању. Н знала се места, придике, разлози када се ужива и одмара. То је било утврђено, као закон, и код Срба и код Турака. Старе песме У то време например, младеж није се шетала по улицама као данас, Сав њен живот био је у баштама приватних, српских кућа. А биле су дивне те авлије и зелене баште. пуне ружа, каранфила, мирисних јоргована, зумбула, а на трави, у страни, пространо шарено сицаде, са вуненим јастуцима унаоколо, у хладовини разгранатог шандуда или слатке дафине. Тада се ту, ме^ ђу младежи, док су девојке преле или везле, врем^ у весељу проводило, све у шали или смеху, игри и песмама: „Калоперо, перо? Што ме зовеш, Јело?" или оно „Сви Шајкаши пођоше" или „Шет'о сам се горедоле по зеленој баШти"... или „Ој за гором, за зеленом, нешто јасно проговара... младо момче, млад делија.„" ГГа увече, у кући код угледног трговца или богатог терзије који има две три одрасле кћери за удају, скупљају се на село млађи рођаци са сестрама, па и по неки њихов друг, момак, кандидат за женидбу, који се, рецимо, већ загледао у неку од домаћиновИх кћери. Ту се певају оне дивне, старе романсе ,данас тако неправедно заборављеие. Неке су од њих наше, домаће, ко зна из кога кра ја донете у Београд, а неке су и стране, преведене на српски. Неких се и данас сећамо. Као оне, коју је кнез Михаило, веле, певао Катарини: „Што се боре мисли моје?... Искуство нам ћутат вели... Или млади краљ Милан певао Артемизи: „У младости лудој Лаковерју слепом, Гинуло ми срце За Гркињом лепом..." Па оне романтичне, због кјих су млади парови често кр. шом уздисали: „Шето сам се горе-доле По зеленој башти Тражио сам коју волим, Хоћу ли је наћи... Покрај стазе зумбул цвеће Са обадве стране. Ту се драги самном шеће До поноћи тавне!"

Или оно: „Сећаш ли се оног сата, Кад си мени око врата Бјеле руке савцла, и кријући своје лице Мени скоро нехотице Тајиу љубав открила!..." Многа је суза кришом канула, док су девојке певале ову стару песму: „Пловила је по мору галија, На галији окован делија! Гледала га с прозора дсвојка. — Што ме гледаш с прозора, девојко? Ожењен сам, љубит те не могу~" Или она: „Аој мила, зар си ту На том тужном кревету, Сви у црном, ти у белом Да ме дочекаш...? Чарне очи склопљене, Беле руке скрштене, Нит су миле Као што су биле Дој — док су грлиле.~" Неке се песме још и данас певају, као: „У башти ми зумбул цвета, Ја га не берем! На зумбулу булбул поје, Ја га не чујем!" Или она: „Зујте струне милогласне..." Или она дивна, старинска: „Хвалила се жута дуња... ...дуња, крај мооа..."

Кад је реч о етарим песмама, треба да се потсетимо и на једну која се певала у нарочитој прилици. Уочи свадбе у девојачкој кући обављало се „плетење": Данас, оно само још по имену постоји. Прави значај му се сасвим изгубио. Некад је то био интимна свечаност, пуна смисла и осећаја, кад мајка, опкољена младиним пријатељицама, последњи пут чешља косе своје кћери. А она их Је дотле, од рођења њена, увек сама чешљала и брижљиво неговала. Дуга и лепа коса иије тада била само украс девојачки него и дика материна. И док бујне косе младе девојке таласасто падају низ ћилим на коме седи девојка, мајка их мазно чешља и дичи се. Тада девојке, другарице удавачине, певају: „Косо моја, свилена и густа..." Уз ту песму мајка једва пригушује уздахе и скрива сузе. Она последњи пут чешља своју кћер.„ I Квко се играло У баштама, где је било више места него у ниским и тесним собама, каква је онда већина одаја у старим београдским кућама била, играло се на лепом времену често и коло. Прати музика: зурле и гоч, или пречанске

Па било је и пргчанс-сих поскочица, које обично док коло игра, уносе мало смеха и разоноде: „Ец, кец, кума Лазо Јесам ли ти казо... Играо бих, ал не могу, Сломила ми дика ногу! Ец кец, кума Лазо..." И док су се гости обично смејали неком присутном Лази, хор би нагло ударио у супротни тон, озбиљнији, живљи, који би одмах прихватили сви присутни: „Без тебе драга, љубезна, Не могу живет, морам мрети... Ти си Милка моја, моја..." Или она лепа босанска романса коју су само девојке певале, док би љутито и разочарано гледале у присутне момке: .•) „Девојка је пошла За гору на воду; За гору је зашла, Јунака је нашла. Јунак главу диже, Левојка побеже. -Не бежи, девојко, п ећ ми ране лечи, "ад оздравим, дј$рг ^ставит те нећу! ''ецељу дерала, Ране завијала; Јунак оздравио, Дјеву оставио! У јунака вера Ко на мору пена, У девојке вера Ко у гори стена!."

(Цртежи: Н. Бешевић) га.јде. Ако Музике нема, онда ко* . :ог- уз- песму. игра. Кад девојке саме коло заиграју и неки мушкарац, делимомче, учини се да за „адет" не зна, ,па. пружи руке да се међу њих ухвати, девојке се као плашљиве пТице распрште на све стране по авли.ји, а оставе њега самог на средини да се чуди шта га је снашло, а то све због стида ко.ји изазва међу натим девојкама. А било Је и Мешовијо коло, у коме могу да играју и мушки и женски. Али о'нда играчи се не држе за руке, него сваки играч уврти 1 марамче; за један се крај он хвата, а за други она држи, зато што не смеју руке да се додирну, све због „срам и резил". У кући се увек нађе по који старији човек, обично деда девојке-домаћице код које су се девојке-гошће сагс-упиле, па он са дрвенОм тољагом у руци обиЛази коло и чим тледа да Који мупткарац жен; гку руку додирне, он га с леђа V слабину лако муне, опомињуЧи га да не чини у колу „срамоту". И приликом свадбе играло се. Дко је- било топло и лепо време ■оло се водило у дворишту, али маколико да је двопиште пространо било, коло би излазило чак и на улицу, да би се намерно показало да је у кући свадба. Тако би се играло све до првог мракд. Онда би старојко јер је старом свату припадала

улога н дужиост да целога дана свадбе буде редитељ, аранжер или „церемонијал-мајстор" — на редио да се засвира „шарено коло". Тада би сз у коло све похватало и старо и младо. Један младић узимао би у руку шарену марамицу „туру" — и док би се коло вило, он би са „туром" у руци обилазио око кола. Најзад би се зауставио иза неког другог мушкарца, ударио би га „туром" по леђима, па би њему предао „туру", а он би са девојком, која се у колу налазила с десне стране удареног играча, испод руке шетао средином кола, док не би дошао нов пар да га замени. То би тако ишло редом и најпосле би дошао ред на младу и младожењу да испод руке шетају у средини кола. Састанак овог новог брачног пара изазивао би смех и пошалице и пропраћен би био пљеском руку целога кола и присутних. То би био знак да се сватови разилазе. „Шареним ором" свадбено весеље би се завршавало. Иначе, на свадбама играле су се обично само српске игре и кола. Играло се кокоњеште, нишевљанка, четворка, па затим „Србијанка", „Капетан-Ђбрђе", „Кетуша", „Лепа Маца цвеће брала", „Јелка тамничарка", „Неда гривну изгубила" итд. У кући где није било музике (музика је онда била скупа или је неко морао да зна да свира у неки инструмент) играло се уз песму. У боље куће Цигани онда нису ишли. У клавир се ретко свирало, То је био знак веома отмене или богате куће. Иначе се свирало у виолину, хармонику, а на перифери.ји у гајде (чур^ни Јоца га<даш из „прека"). Гоч и зурле биле су популарне до краЦ селамдесетиХ година. На в?ћим б^ловима била ,је војна музика. Осамдесетих гпттина ло-ттао је у Београд Че.х М-^ртл са сво'рм капелом и он је свиГ п о на в"ћнм б^ловима. После ГЛ П~С-""1Г!0 Р, л ГОВ счн ко'и 1- б"о чувгн до прошлог рата V 3 7 V. ' Већ од ш=сетих година играли су с^ на баловима и у „танчшулу" Фритриха Годха.јма, прв.ог учит;е,ља играња у старом Б^ограцу, и ове ствари: српски калрил „Даница", франиуски дворски , кадрил, ланс, „глисеполка", .„мађарска полка" итд. У приватним домовима игпале су се друштвене иг.пе: ..фоте", ,лас'ту"т'ћи". „пошта" СТру-тру, ко илг?1. , ГГрстгње" итд. Велики балови за време кнез Михаила давани су у сали хотела „Круна" (данашња општинска зграда у Узун-Мирковој улици), з,атим у , ( Великој пивари" (у данашњој .Басанској улици); даље, код Ћир-Тасе на Малој пијаци или код „Гашпара" (данашњи „Крагујевац"), у Палилули код „Два бела голуба" (на месту где је „Занатски дом"). Гости на баловима били су из свих редова грађанства: господа чиновници, трговци и занатлије у оделу европском или „турском", а жене у „српски" са тепелуцима, пушћулима, бајадерама и нигскама бисера или дуката, младе жене и девојке у широким кринолинима ...' Пред крај бала, кад је расположење било на врхунцу, уста' јали би да 1 играју и стасити људи у турским хаљинама. На њима су били џемадани од кадифе, 1 златним гајтанима искићени или чохани копорани с чепкешима свилениМ гајтанима везени. Силаји за по.јасом златом ишарани са малим Сребрењацима или дру ■ гим финим оружјем. Поврх си! . лаја Свилени тромболоси са дугим ресама; чакшире везене свиленим гајтанима завршу|у ЈЈЗра-

луци преко белих чарапа н јеменија. У „мераку" накриве мало на страну „тунос"-фес с дугом кићанком, што их по врату бије, па пове>ду коло. А за њима жене, у тешким свиленим фистанима, скуцоценим бајадерама, ШКУРтељкама и богатим тепелуцима, хватају се у коло. Руке су им уздигнуте високо и отмено крећу напред или к себи по ритму игре. А коло се вије и таласа одмерано, достојанствено, тешко!.. ♦ На те балове у прво време било је дозвољено да родитељи доводе са собом и малу децу. Та деца су била на сметњи играчима и често су се налазили и под ногама играча, нарочито за време једне брзе игре, збане „ајзен бан-полка". Али долазак деци на балове био је још 1862 године забрањен. И Турцм су волепи песму... Док су се Срби тако проводили у с^ојим домовима или на јав иим игранкама .„баловима", дотле, у турским хановима, нарочито у оним у којима је Србима био забрањен приступ, и Турци су се забављали на њихов начин. У току дана, негде у дну хана, могао се чути звонки звук седефди тамбурице. То је неки ашик-момак, са затуреним на потиљак крмез-фесом, пун севдаха, сам, за свој рачун, севдалиоао. Тако је било по дану. А после вечерњег акшама, чим би нестдо глас мујезина са танких минарета, будио би се живот и у хановима и на лађама на Сави, нарочито на оним брсанским, богатим, беговским лађама. Ту би, у хановима, поред шумећих шедрвана, после врелог дана и тешког посла на сунцу и припеци, палио се оријенталски мерак и дррт у босански^с бегова који би шенлучили све до првих петла, до сабах-зоре- уз шаркију праћену звонким даирама и уз песму севдалиску: „Што но ми се Травник замаглио"... или оно: „Ој девојко, мој будимски везире, ил' си феникс ил' рајска кумрија",.. Ту би се нашла и по која чочекиња као ченгија изводила игру, тресући трбухом, врискала свом силином ону чапкунпесму: „Аман јанди"... или: ,,Ил' ме љуби ил' остави"... То у хану, а на лађама, на задњем делу, удешен беше један кутак, украшен према богатству власника лађе, застрвен ћилимима, сиџадетима, пун јастука, мусандера и сећија. Од акшама ту се свирало, певало, играло; шар кија се није испуштала. Подвијених ногу, у седећем ставу, са малим стручком рузмарина, господар брода је лумповао... Па тако исто и у домовима Ерлија-Турака било .је весеље, песме, праћене на њиховим нарочитим оријенталским инструмеитима. Али Срби су врло ретко њима присуствовали. То се весеље чуло само преко ограде високих зидова који су ограђивали 1 турске домове од спољњег света. Турци, а нарочито њихове кћери и жене присуствовали су често нашим весељима, свадбама. крштењима или славама. А нису избегавали да изађу недељом, док су још били у Београду, да слушају „банду" у парку испред Кнежева двора (данашња зграда сттог Министарства финансија), ради које је и многи ондашњи Београђанин излазио са породицом на улицу. Ту су.се чули први маршери, н први пут наши народни мотиви извођени на музичким инструментима. , Никола Трајковпћ /

Ч