Српски народ

20 март

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

пакаа &иисе Генерал Недић примио се тешког задатка да заштиштити српски народ и органнзује српску државу у нај тежем раздобљу наше историје. Веран народној изреци: „на муци се познају јунаци", он се прихватио овога посла у тренутку када је изгледало да је све неповратно изгубљено. Када се доцније буде писала историја данашњих дана историчари ће се питати откуда му храброст за овај скоро надчовечански подвиг? Одговор међутим можемо дати већ данас. Он се прихватио свога тешког задатка стога, што је веровао у конструктивност српског народа и ње гову несаломљиву животну снагу. Вера је, међутим, одувек била та, која је у стању да и брда премешта. Отуда и вера у успех значи већ половину усиеха. Вером пак у свој народ били су одувек надахнути сви прави вођи свога народа. Само њом можесе објаснити и оно поверење којим је народ ту њихову веру узвраћао. Српски народ ]е — ма шта говорили његови непријатељи — вредан, радан, са мало задовољан. На цоверење и љубав он одговара оданошћу и послушношћу. Кад се његови вођи о њему истинеки ста рају, он је готов да поднесе и највеће жртве. У томе што дубоко познаје свој народ лежи један од главних разлога успеха генерала Недића. Он је народски човек у најбољем смислу те речи. „Са народом за народ" јесте основно начело његовог делања. То начело прихватили смо и сви ми, његови ближи и даљи сарадници. Је ли онда чудо што су политику владе народног спаса пригрлили сви најбољи сино6и српског народа? Делати домаћински и српски данас је аксиом сваког честитог Србина ма на ком се послу он налазио. Кад се тако ради, онда и успех не може изостати. Само тако може се објаснити чињеница што је београдска омладина обавезни рад прихватила и разумела. То сигурно не би био случај да се претседник београдске општине, шаљући је на рад, није о њој домаћински постарао. Овај његов псступак мо же послужити другима за пример. Случај бсоградске омладине је доказ више за конструк тивност, државотворност и родољубље српске омладине, која ће једино пожртвованим радом моћи да искује своју, па и народну лепшу будућност. Нов1а, препорођена Србија је већ данас стварност. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

„Ми хоћемо заједницу европских народа..." Изјава министра Рајха др. Гебелса

На пријему претставника стране штампе у Берлину Министар Рајх<1 др. Гебелс дао је одговор на питања, која су му новинари постављали. Др. Гебелс одговорио је између осталог на ова питања: — Шта мислите, господипс министре, о могућности да се оствари други фронт у Европи? — Наша војна сила спремна је да ступи у акцију ма где и да уништи и спречи непријатеља ј извођењу њихових намера. Други фронт у Европи осуђен је унапред на неуспех. — Можете ли нам што рећи о послератном уређењу Европе? — Наш кснтинент ће сасвим другачије изгледати него што је то био случај пре рата. Он ће добити политички н привредно сасвим нову слику и то не само механички него и органски. Супротно овој тези стављају Енглези своју идеју равнотеже снаге у Езропи, што практично значи изигравање једне државе против друге, вештачко стварање непријатељских блокова, ратови, крварења и природно исцриљење. Било би немогуће тај систем прогласити послератним европским уређењем. Британија тврди да ми желимо силу. Ништа није већа заблуда него то. Ми хоћемо заједницу европских народа, али не желнмо ла те народе држимо. Исто тако ми нећемо да било коме натуримо националсоцијалистички систем који не сматрамо робом за извоз. Нама Је у интересу да Осовина буде снажна. Немачка је постала снажна кроз наиионалсоцијализам. Питање је да ли би нам конвенирало да нама несклони народи приме систем сличан нашем и да тиме доби'у унутрашњу снагу коју досада нису имали. — Какву ће улогу играти у новом поретку поједини европски народи? — Европа ће бити база, на којој ће народи моћи слободио да

Јгдаи по јодзм

развијаЈу своје индивидуалне, па | чак и своје унутрашње тежње. Европски интереси биће заједнички свима. За вољу ових требало би да се предузму мере око концентрисања појединих важнијих послова под заједничком директивом. Овде сматрамо пре свега оружану снагу појединих земаља која ће се претворити у заједничку европску одбранбену силу, а затим привредну и монетарну политику. Када поестану супрог ности између појединих земаља престаће и потреба да свака држава има своју спољну политику и одбранбени апарат, док се привреда мора прилагодити но-. вим колективним захтевима. Овде ће бити потребно да свака земља разви?е своју индивидуалност, како би унапред било осигурано оно што припада специфично њој, а што ће разменом добара између појединих народа добро доћи целом контиџенту. — Да ли сматрате да Је потребан привредни контакт између Европе и других континената после овог рата? — С рмо по себи се разуме да ће привреда бити унапређена до максимума. Нама није идеал да одржимо ратне тешкоће и даље него да живот учинимо бољим и много лепшим него што је икада био. < — Шта ви мислите о бритапској пароли европских народа? — То је само фраза преко које су Енглези успевали да створе рквнотежу снага и да један народ изазову против другог. Пољски случај је зато најбољи доказ. Велика Британија натерала је Пољску у рат против Немачке зато што смо захтевали Данциг и аутостраду преко Коридора. Данас је Велика Британија спремна да жртвује целу источну Пољску Совјетској Унији. То је гарантија такозване слободе у британској интерпретацији без маске. — Сматрате ли за могуће да Британија услед најновијих политичких догађаја може једнога Дана увидети да целини њенс империје прети већа опасност од страНе Америке и Совјстске У није иего од Европе?

— О томе не могу да ое изЈашњавам пошто би ово непријатељс-ка пропаганда узела као неку подлогу, како ја апелујем на енглески разум односно као да би ми хтели неке комбинације. О томе не може да буде ни говора. Што се тиче духовног стања у Британији свакако да је оно интересантно. После »1ога говора у Спорт паласту изјавили су Черчил и Идн да се не дају заварати мојим алармом пред бољшевичком опасности и да ништа не може раздвојити чврстину Англо-американаца и бољшевика. Исто тако писала је штампа врло много. Из тога се лако може закључити да то страховање пред бољшевизмом ниЈе толико непознато у Британији јер се моја излагања не би толиким низом побиЈала. Међутим немачка политика Је сувише реалистичка да би рачунала са неким фактима која нису конкретна. Ми видимо да У Британији има људи који увиђаЈу судбоносан пут своЈе империје. Али знамо да они још нису дошли до изражаЈа, — Какве су, са вашег гледишта посматране, енглеске комбипације о рату? — Сасвим просте и опште познате. Британци се надају да ће се Немачка у борби са Совјетима толико искрвавити да ће оба противника бити сатрвена после чега ће енглеска снага моћи да диктира мир у Европи. Ова претпоставка је детињасто наивна. Бољшевичку ратну машину може Једино немачка војска са својим савезницима да савлада. Ништа друго не би било у стању да после евентуалног попуштања осовинских снага задржи Созјете. ИсториЈа је показала да сваки победник ма колико изгубио добије толико моћи да је његова нова продорност весавладива. Ми знамо да у овом рату у Европи могу да буду само два побеаника: или европ .ка мисао или ком/нистички руши* лачки бгс.

Ред, мир, рад и братска слога — могу нас једино спасти Генерал НЕДИЋ

* л-

Једаи обореим енглескм авион на афричком фронту (ГоГо: Ве1%та<1ет ВМа&еп1ит)

„Постоји само један пут, пут реда, мира, рада и братске слоге" На великом народном збору у Тополи министар пољопривреде и исхране г. Рад. Веселиновић нзложио је сакупљеним Шумадинцима ситуацију и донео поруку генерала Недића у говору, у кома Је рекао између осталог: „Бивша држава Је побеђена а наш задатак је данас да сачувамо што више српских глава, Јер шта вреде наша поља, њиве, села и градови ако у њима нема Срба. Треба да будемо паметни да би могли сачекати крај овога рата. Многи народи нестали су са лица земље зато што су зло радили. Ако код нашег народа не буде било разума и памети у садашњим приликама узалудна је нада у бољу и срећнију будућност. Хиљаде и хиљаде Срба изгубило је главе због тих неразумника, а Ја вас саветујем само Једно: чувајмо српске главе, сачувајмо Мајку Србију. За нас постојн само један пут, пут реда, рада н мира. Онај пут који нам показују они из шуме не води никаквом добру српски народ, Та шака безумних људи из шуме „ослобађаЈу" СрбиЈу али не од окупатора него од српског народа. Њихов пут ниЈе добар, Јер он не води срећи српског народа. СвоЈим рђавим радом они не доносе користи ни вама ни народу. Зато, браћо моја, Ја као члан владе кажем вам искрено и отворено, данас је потребније него икада да сачувамо сваку српску главу. То је пут генерала Милана Недића, то Је једини наш прави српски пут. Вама мора бити Јасно да су прилике у којима живи српски народ тешке, али од вас зависи да ли ће оне бити боље, Јер ви можете да спречите да оне не постану теже. Зато чуЈте поруку претседника владе Народног спаса: „Идите у моЈ родни краЈ и ргците народу да га поздрављам и поручуЈем да извршује наређења, како немачких власти, тако и моја. Неслога нас је много пута до сада упропастила, много нам је српских глава скинула, зато их упутите на српски пут". Ја мислим да не сме бити Србина који неће да разуме напоре генерала Милана Недића око спасавања српског народа. Знајте да влада чини све што може да би спасла народ у овим тешким временима. Спас српства лежи у вама а Ја ћу вам рећи да је данас можда потребниЈе него икада да сваку стопу српске земље обрадите. То је данас ваша прва дужност коју ви треба да испуните. Ако ову своЈу дужност не испуните учинићете злочин према своме народу, Јер ће он умирати одглади. Крај говора министра г. Веселиновића био је поздрављен бурним поклицима спасиоцу српског народа генералу Милану Недићу и Мајци Србији. После министра Веселиновића говорио је начелник Округа крагујевачког г. Душан Поповнћ и директор Новог Времена г. Станислав Краков.