Српски народ

Страна 4

СРПСКИ НАРОД

20 ма^

Последње могуЈмост Франи^сне-

Бескорисно је указизлти колико су последњи догађуји у Алжиру и Мароку ојадили и о■срамотили све францускг родг љубе, који су се показали далековиднији. ; Ови су догађаји, још жалоснији од оних месеца јуна 1940 ( логична последица једне одврат не политике, бесмислене објаве рата, и завере оиих који су после пораза хтели да васкрсну један нечгстан и пропао режим; Још доста догађаја и одговорности остаје нерасветлуено. То ■ ће Касније- бити учињено! Али једно је и сувише јасно: Франг ■ цуска је потпуно обезоружана и немоћна. Она нема више ни вој•ске ни моррарице, остала је без свога колонијалног царства, иа које је била поносна ,да би га приложила у свом сједињењу са Новом Европом. Француској ниЈе преостало ни једно сретство за акцију, сна мо же само да посматра џиновски сукоб два схватања, и да се коначно помири са тим, да је на Милости победиоиа. То је једноставна и стр.ашна стварност. У таквим приликама, хладнокрвност и објективност треба да господаре осећањима. Ако је обнова и спасење још уопште могуће, са које стране да их очекујемо? У првом реду, од опште народае обнове -г васкрснућа, ^соје захтева потпуну реформу у-нутрашње полиТике, радикаЛнб уклањање криваца за рат и доласком нових људи, лојалних и решених на најоштрије мере. Ова реформа, међутим, треба да иде упоредо са спољном политиком, а ова треба да буде реалистичка. ВРАЋАЊЕ С^АРОМ Ми остајемо уверени у победу осовинских сила. Али, допуштајући претпоставку победе њених противника, мислимо на носледице по Француску? I Француска би тада видела триумфалан повратак свих еми; граната и издајица, обнову парламентариог режима, који је до вео до катастрофе, освету јеврет ја и масона ,и коначно комунистички терор. То би довело до грађанског рата, хаос би био у земљи дефинитиван. Успомена на Комуну 1870, и на бежанију 1940 биле би бледа слика онога, што би имало да се види и поднесе. Па и када би англосаксонди сматрали за корисно, да по њихове интересе успоставе ред, то би била само организација једног немилосрдног привредног ропства. НЕМАЧКА НЕ МРЗИ * ФРАНЦУСКУ , Погледаћемо и на претпоставку за случај победе осовинских сила. Она нас предаје на милост Немачке, што је већ и сада тако. Међутим, шта жели и шта не жеди Немачка? Она нам је то недвосмислено казала и поновила, никада се није могло утврдити да нам није рекла истину. Немачка нас не мрзи. Мрзе нас наши бивши савезници и лажни пријатељи. Ичазрчра ч чобадлиика Немач-

Државни буџет за1943 годину

Написао Камиј Моклер ка, могла наС је сатрти, распарчати. Она је била стално ко ректна и хумана у окупацији и није ниједну прилику -пропустила у такту и племенитости, Немачка ,|е упорно понављала, да ни,!е изгубила наду за једно француско - немачко измирење, кеје сматра г.стребним за изградњу сбновљене Европе. Она не жели да Франкуском полово завлада покварени парламентарац, слободан зидар и јеврејин, и њено присустро на нашем тлу бргни нас од комунизма и ,грађаиског рата. ПОБЕРЕЊЕ НЕМАЧКЕ Стотину пута било је пр^лика, да Немачка изиђе из стрпље ња, али се ограннчавала да пре : дузме потребне мере војне без бедности,- и оправдавала их са ■ куртоазијом, која штити част наше државе, и извињава француски народ због злочинстава његових издајица. Немачка није обавезца да се овако држи. Одакле, дакле, овакав став? У првом реду због тога, што Немзчка са заносом верује у кочцепцију једне Европе, ослобођење од бољшевичке и англосаксонске опасности, затим, што јој је жзо Француске и што нас цени више него ми сами себе, и што нам упркос свега хоће да, верује. Вођа Рајха је врло добро орактерисао иаш положај, када је рекао, да у Француској милиотш сељака, радника и грађана желе француско-немачки иир, као једино сретство које ће поправити наше невоље. Познато нам је, да је то у великој већиии и жеља наших заробљеника, који Не при свом повратку имати да кажу своју реч. Ми знамо да ће стотине хиљада радника, чији се број посведневно повећава, потврдити да су у Немачкој били срдачно примљени, и посведочити саврленство немачке организације. То су елементи, који су у стању да најббље потпомогну дело сарадње оних у Паризу. ТРЕБА ИЋИ СА НЕМАЧКОМ Што се тиче заслепљености једног дела масе, коју је завео непријатељ и која је незадовољ на због немаштине, потребно је сетити се само, да је све реролуције извео мали број енергич них људи који су јавно миш./ћење сматрали шимером, која се да упоредити сз исто таквом шимером о општој свести. Маса ће следити и слушати. Билб да разуме или не. Стварност показује да нас само Немачка може спасти, и да она поштује велику француску прошлост. Она нам нуди помоћ, да понова задобијемо наџте цар сТво и наш престиж, тако да је наша судбина везана за Немачку више него икада. То је последња могућност Француске. У уиутрашњем погледу, Трзба започети изнова, а у спољном, Немачкој треба рећи „да", и ићи с њом. У противном то би значило самоубиство из несхватљиве искварености, што значи крај Француске.

Један сумаран поглед ка предлог овог буџета довољан је да пружи слику напора који су учињени у циљу довођења у СкЛад државних расхоДа са нашим данашњим стварним економ ским могућностима. Иако је овај буџет рађен у изузетно тешким приликама, у њему су очувани сви основни закони здравог финансирања државе: све основне, нужне потребе предвиђене су на страни расхода, а процена прихода извршена јб. реално, може се рећи чак и доста опрезно. Постигнута је буџетска равнотежа између прихода и расхода и очуван је принцип буџетског јединства, који омогућава лак и једноставан преглед буџетирања. Што се тиче избора потреба које је овим буџетом требало задовољити, министар финанси.ја се старао да све неодложне и важне државне потребе буду првенствено задовољене. То су, на првом месту, све оне основне потребе које условљавају правилан рад администрације и безбедност и мир у земљи. Одмах затим националне и социјалне потребе које данашње прилике намећу Влади: збрињавање избеглица Који су, остављајући своја огњишта, потражили уточишта у навдој земљи, и оних породица чији се хранцоци налазе у заробљеништву; затим, свих државних службеника, пензионера и инвалида чије је материјално стање у данашњим приликама изванредно Тешко; указивање помоћи разним социјалним здравственим и хуманим установама, које данас више него икада треба да изврше своје дужности и оправдају своје постојање; помоћ националној служби за обнову Србије итд. Технички састав буџета У погледу техничког састава буџет је поДељен у два дела: 1) предрачун расхода и прихода држанне администрације; 2) предрачун расхода и прихода самосталних државних установа! Предрачун расхода износи 8 милијарди и 480 милиона динара. Од тога отпада на расходе државне администрације 5 милијарди, 480 милиона 265.700 динара, а на расходе самосталних државних установа 2 милијарде, 999 милиона, 734.300 динара. У упоређењу са предрачуном расхода по буџету за прошлу гоДину повећање износи укупно 3 милијарде, 480 милиона динара, И то: код државне администрације 2 милијарде, 74 милиона и 436.000 динара, а код самосталних државних установа 1 милијарду, 405 мшшона и 564.000 динара. Ако се сума расхода за ову годину упореди са укупним износом свих одобрених буџетских, накнадних и ванредних кредита за прошлу годииу, излази да повећање које се овим буџетом предвиђа износи свега 1 милијарду, 493 милиона и 352.344 динара, и то: код државне администрације 501 милирн и 240.048 дин., а код самосталних државних установа 922 милиона и 112.296 динара. Повећање расхода државне администрације односи се углавном на исплату привременог додатка државнкм платежницима и на опште канцеларијске потребе; на исплату помоћи избеглицама и оним сиромашним породицама чији се храниоци налазе у заробљеништву, поред других нередовних расхода. Повећање расхода, код самосталних државних установа односи се углавном на Управу српских државних железница — за §16 милиона динара — и на Министарство пошта, телеграфа и телефона за 86 милиона дин., због знатног поскупљења погонског материјала н радне снаге. Због тога што се у овом буџету највећи износ повећања предвиђа за задовољење оних потреба које су у току прошле године биле подмирене путем накнадних и ванредних кредита, може ее рећи да овај буџет преТ ставља у ствари продужење буџета за прогплу годину, с том

разликом што су расходи и приходи нешто повећани и реалније предвиђени и процењени. По својој намени сви државни расходи подељени су на: редовне, који износе 86,67°/о, нередовне који износе . 11,42°/о и инвестиционе који износе 1,91%. Редовни расходи деле се опет на личне. који износе 4 милијарде, 21 милион и 246.346 дин., и материјалне који износе 3 милијарде, 328 милиона и 623.554 дин. Попсжај државних р платежника Највећи износ редовних расхода чцне лични рзсходи, који претстављају 54,71°/о. То су личне принадлежности свих државних активних службеника,' инвалида и пензионера које данас једва да претстављају најпотребнији минимум за егиСтеНцију. Још одмах у почетку прошле године, чим су се унутрашње Прилике у земљи смириле, Влада је посветила своју пуну пажњу побољшању положаја држав них платежника. Она је, у границама финансијских могућности, одобрила исплату пр.ивременог додатка на службу, који је исплаћиван непрекидно од јануара до августа прошле године. . Одлуком од 22 јула прошле године Влада је тај првобитни привремени додатак удвостручила и наредила да се од 1 септембра прошле ■ године стално убудуће исплаћује, Ма да ово повећање принадлежности државних платежника прелази годишњи ефекат од једне милијарде динара, питање њиховог материјалног обезбеђења није нажалост могло бити овом мером у потпуности решено. Стога ће Влада, свесна њиховог тешког положаја, предузимати и у будуће све финансијске и друге мере да се државним платежницима обезбеди бар минимум за егзистенцију. Али, и државни службеници морају бити свесни свих тешкоћа у којима се данас наша земља налази и свих жртава које рат изискује од сваког појединца у интересу заједнице, и чинити са своје стране све да својим савесним и самопрегорелачким радом помогну Влади у њеним настојањима, за спас српског народа и обнову наше земље. Иередовни расходи Нередовни расходи предвиђени су у главном за подмирење оних потреба које рат и садашње прилике намећу нашој земљи или их је Влада на себе узела ради олакшања тешког положаја оних наших суграђана који су услед рата највише погођени. То су у главном: 1) Помоћ за збрин>авање избеглица, исхрану и одевање српске нзбегличке деце и издржавање избегличких домова на територији Србије, као и за исплату свих избегличких државних и самоупоавних платежника, дин. 150 милиона. 2) За исплату помоћи сиромашним породицама чији се храниоци налазе у заробљеништву, а нису државни платежници, дин. 200 милиона. 3) За исплату принадлежности породицама активних службеника само по струци бившег Министарства војске и морнарице, који се налазе у заробљеништву, дин. 120 милиона. Расходи за исплату помоћи породицама активних државних службеннка других ресора, који се налазе у заробљеништву, предвиђени су у редовним рас-

ходима Код односних ресора у износу око 120 милиона динара. 4) За подмирење ванредних мера службе безбедности, дин. 180 милиона. 5) Дотација Националној служ би за обнову Србије, дин. 50 милиона. 6) Помагање сиромашне и напуштене деце заробљеничких и других ратом настрадалих породица, дечјих трпеза и летовалишта и за- исхрану питомаца Дечје дрисавне заштите динара 10 милиона. Сви остали нередовни расходи предвиђени су за подоагање разних социјадних, болничких и здравствених установа и за давање помоћи стипендија итд. Инвестициони расходи предви ђени су у суми од свега 162 милиона и 2.200 дин. за подмирење само неодложних , ■' најнужнијих потреба те врсте, док су све остале инвестиционе потребе одложене за доцније или се под мирују из ванбуџетских сретстава. У том циљу Влада је потребном уредбом прописала програм јавних инвестцционих радова у Србији који се изводи из зајма од 3 милијарде дин, Државни приходи ( Предвиђени приходи у буџету за 1943 годину износе: од државне администрације 4 милијарде, 269 милиона и 368.757 динара и од самосталних државних установа 4 милијарде, 210 милиона и 631.243 дин. Чист вишак прихода над рзсходима код самосталних државних установа у износу од -1 милијарде, 210 милиона и 896.943 дин. додаје се приходима држав не администрације и иде на локриће расхода државне администрације. Код самосталних државних установа једино знатније повећање ћрихода појављује се код Управе државних мвиогкнЈа у износу од 1 милијарде и 400 милиона дин. Али пошто предрачуН расхода и прихода свих самосталних државних установа чини за себе једну целину, тј. дефицит једних попуњава се суфицитом другнх, па се тек чист укупан вишак прихода свих самосталних државних установа Предаје као приход државној администрацији, ово повећање не долази до изражаја, у вишку прихода самосталних државних установа, јер га готово у целости апсорбује знатан мањак у приходима Управе српских државних железница, кој-и за ову годину износи 1 милијарду, 362 милиона и 146.300 дин. Незнатније повећање прихода појављује се још само код самосталних установа, Министарства народне привреде и код Поштанске штедионице, док су приходи свих осталих самосталних установа за ову годину процењени у истим износима као и за прошлу годину, или чак нижим. ПРОСВ1ТНА АКЦИЈА У НИШКОМ ОКРУГУ Како јављају из Ниша, Окружни одбор за народно просвећивање' предузео је велику акцију на отварању аналфабетских и просветних течајева. До сада је отворено 48 аналфабетских и 102 просветна течаја, Поред тога у свима срезовима основани су отсеци за народно просвећивање, од којих многи располажу већ и књижницама. Укупно је До сада одржано у целом округу хиљаду предавања, основане су многе позоришне трупе које већ увелико раде, као и певачке дружине.

ПреШплошпше сво/е у заробљенишшвх на СРПСКИ НАРОД Прешплашх прима ;,Преса" Београд Вла/ковићева бр. 8 Тромесечна ВреШплаШа сШа/с дин. 45.—