Српски народ
20 март
Сграиа г :
Велике борбе на копну и на иору
Лондонски часопис „Дејли Мејл" пише у уводном чланку: „У Казабланки били су разрађени и утврћени во.ши планови за наредних 9 месеци. Од тих 9 месеци већ ,је прошло два месеца. Шта је, меНутим, урађено? Још увек постоји туниски мостобран. Међутим. нико не мора у Берлину и Риму имати главобоље све док се Тунис налази у немачки.ч рукама." Туниеки мостобран употпуњује брану коју је Осовина ства-, рила прекб средњег дела Медитерана, и зато онемогућава маневрисање непријатељске морнариие у простору Средоземног Мо ра. Туниски мостобран везује све армије са којима располажу Британо-американци у Северној Африци. и зато претвара планове евентуалног искрцавања на медитеранским обалама Европе у чисту фантазију људи који немају појма о стратегији. Док не постоји маневапска способност на мору, док не постоји маневарска резерва на копну непријатељ не може ништа ппгдузети у области Средоземног Мора. Међутим, операције у Тунису добиле су такав карактер да се може говоритч о пропасти Ајзенхауеровог плана који се састо.јао у брзом споју прве британске и пете америчке армије са осмом (1ританском, која је надирала из Египта. Енглези и Американци су у дефанзиви, а осовинске прупе слободно маневришу на свима секторима туниског фронта — на северном, на средњем и на јужном. тј. ппотив Андерсенл. Клерка и Монгомериа. Ових дана Ромел је извршио Дубок упад у позаДину Монгомериове војске Тзд потхват је «5ио тојјико енергичан да су Енглези већ мислили да је почела Ј^омелова генерална офанзива. Добивши прилично пленз и заробивши известан број во>ника и офииирз, који ће дати Ромеловом обавештајном одељењу драгоцене податке, Немци су се вратили на своје по4ожаје на лцни)"и Марет. Овој малрј епизоди присуствовао је један совјетски пуковник као дописник московске Телеграфске агенције код Монгомериовог штаба. Упитан о утисцима. он је рекао: „АКО Бритарци и Амерш?аНци имају и других армија и?тога квалитета, као што је ова оема, онда је успостављање другог фррнта у Европи лака ствар". Са чисто азијатском лукавошћу тај бољшевик је дао ироничну изјаву. А у тој изјави је најинтересантније спомињање другог фронта. Совјети и даље остају код убеђења да туниски фронтније други фронт. Само америчка надувеност може да мисли да присуство неколико дивизија Јенкиа у Северној АФрици из корена мења ситуацију на евроцском ративдту. Поједини Американци већ су почели да разумеју горку истину. Један од дописника америчких новина пише из Северне Африке: „Ми смо заљубљени у себе. Ми смо увртели себи у главу да продукција може добити рат". Часопис „Чикаго Сан" пише: „Прошлог лета веровали смо да ће осма британска армија" бити сломљена, ако не пожуримо њој у помоћ. Сваки прави Аме-' рикана1Ј је сматрао за тачно да он вреди најмање за два Енглеза. А сада морамо у Северној Афршги да спасавамо сами себе". Енглези дако коитикују ситуацију у Северној Африци (и чине то са задовољством, јер на тај начин могу испољити свој антиамерички бес). „Њус кроникл" (Лондон) пише: Американци су признали .гедан цро узрока због којих су добили батине у Тунису. Наиме — ппетерану Сигурност у себе, лабав начин мишљења. ратна неизвежбаност и катастррсђално непознавање савремене тактике. Лекттша је била скупа. Чинило се чак да је комппомитован сав севеооамепички стоатегиски план. Коалипи'а н° сме доаво"ити себи луксуз т«кч<» ратне слабости. Сад већ и Аме-
риканци почињу да разумеју да није довољно произвоДити огромне количине ратног материЈзла. Ако не умеју да искористе материјал како тре$а^ онда се. он претвара само у терет. Постоји још и друго мишљење -— да немд смисла производити ратни мзтеријал, кадз не постоји могућност да се то ору« жје достави у руке онима који ће га упртребити. А та могућност готово и не Ностоји, јер подморнице Тројног Пакта владају свима морима. Они потапају не само оружје намењено војницима (совјетСким, енглеским.
кинеским и американским) већ и саме војнике; Потапање пароброда од 23.000 тона које .је извршила итали.јанска подморница је нов фрапантан доказ опасности дбе чак и за најбрже пароброде. Што се тиче споришх пароОрода, крји плове у.конвојима, рнц тону у масама. Сада су испловили у море јата немачких подморница. Њих има толикр да они могу да нападају истовремено 8 конвоја, Они нападају коивоје у Северном ледеиом мору и у И ндиској ? океану код порта Дурбан. Оне потап^ н°пи," : ".тељеке бродове у близини Гибраттаоа и код обале Бразилнг 1'е. Широм целог Атлантика расподељене су стражарске подморнице ко!е позивају јата подморница чим опазе непријатељски конво?. А непријатељски конво', који је опажен од стране подмориица, осуђен је на иропает, јер су садатње немачке ппдмочнипе јако оружје бррбених напада које не може зауставити ни најјача пратња. Енглески министар морнарице (пови лоод здмиралитета) Александер је скоро из?авгто да ће с стање на мооима побољшати vслел повећане бподоградње. То је поизнање ратне немоћи. Оно зна"и да .тгдоттослушне наттите нема|у могућности да се боо? тоотив подморница, већ се нада|у да ће гоадити више бооппнегп тто их може пототити Д"читтлча мп"нали"а и да ће на тај тгп»бполвти кризу снабдепзња т* <?■*— _• тане-'о-аме.ричких Фпонтова. А"" н^ла је ,узалудна. Као доказ можемо навести
чланке из португалског листа „Диаро де Манха". То је лист неутралне зем(ље, а уз то још и официозан гласник, те према томе мора да 0уде савршено реалан. Међут .им, он пише да се Енглези и Американци без основа надзју да ће моћи дз граде више бродовз него пјто губе. Сздашњи пловни парк Британоамериканаца је знатно мзњи од' онога 1939 године. Лист се позивз нз писзње енглеског стручног часописз „Лојд лист енд Шипинг газет", који отворено кзже дз су губитци у бродовимз од почеткз рата до почетка 1943 године два-
(Цртеж: В. Б.) пут всћи него т она ж а изграђених пароброда. Не помаже ни ова такозвана ссриска изградња бродоза. Пр^ во, то су бродови веома лошег квалитета и толико спори да не могу избећи подморнички напа,у, а друГо, Америха има вгликих тешкоћа са изградњом тих пароброда. • Било зато што је број готових пароброда прилично мали, било зато шТо се ти пароброди употребљавају (услед слабог кв.Питета) само за обалску Пловндбу, главно је да у потапањима готово и нема тих фамозних „Либерти" бродова. За време од 22 фебруара до 12 мар-. та јављено је било о уништењу 109 бродова. Од њих де било само два брода „Либ?рти". Један ,је потопљен у Ссверн^> Мору, а друГи код обале Бразнли.је. Следствено, реклемн? # пфре бро-, доградње нису ништз друго но безобзирна пропагандистичка лаж. Пропагандистичко искоришћавање непријатеља су и њихови ваздушни терористички напади на немачке и италшанске градове Енглези сматра.ју да је разаоање радничких станова корисније од разарања фабрика, прво зато што су фабрике добро заштићене авијацијом и зато .је ризично летети изнад фабричких реона (ово је каоактериетично за енглески начин учествовања у рату), а друго, радник чији је стан порушен лочте ради, јер те много забринут. Тако мисле ЕнгЛези, сигупно на основу сопственог искуства са својим раднштима, ко.ш немају интерпса за ова.т рат капиталиста и који својим неинтересовањем за
резултат рата и.спољзвзју многобројним штрајковима. Код Немаца, као и код Италијана, ствар стоји друкчије. Народ схвата значај рата, и народ се залаже за победу. Потпуно је несумњиво дз жртве које немачки народ подноси у борби са британско-америчком авијзцијом, ојачавају морал народа, који се претворио сада у војску са истим духовним особинама какве има војска на копну. Зато терористичка стратегија не ослабљује духовну моћ немачког народа, а уз то и не помаже Совјетима у њиховој борби на Источном фоонту. Совјети се боре усамљено. Они су 20 новембра прешли у офанзиву неочекиване снаге, и' зато је немачка Врховна команда одмах доне-^ ла одлуку да се тој снази про-' тивстави нарочита операциска идеја. Не снага против снаге, већ вештина против снаге — то је била лозинка немачке стратегије у току целе зимске борбе. За такву стратегију потребни су јаки живци, јер није лако војнику напуштати градове и висове, обале оека и поља која је већ једцом освојио. Није лако бити у повлачењу које је скопчано са извесним преим^ћствима за нападача. Али европске трупе у тоху целог зимског повла-. чења биле су пуне убеђења да ће поново освошти све што су изгубили. Да ће опет поћи у правцу Истока, ка новИм победама. У тој уверености трупа, у њиховој јакој живчаној конструкцији немачка Врховна команда види основ за спровођење најтежих задатака. А на тој основи ,|е била сломљена совјетска офанзива. На исто.ј основи врши се сада и повлачење из извесних области на московском сектору, који је јсдан Од најинТересантиијих ■ мангвара којн су Немци извели у садашЊем рату. Смисао тог маневра и резултат испољиће се у догледном восмену. Живци су издржали. У одређеном моменту немачке трупе су прешле у противнапад и на целом .јужном сектс-ру почеле да н.ижу победу за победом. Совјети су всћ мислили да ће сткћи до Дњепра; али су били заустављгни на Миусу. Они су загрозили Стаљино, а сада су одбачени ка ВорошилОвграду и иза Доњеца, код Лисичанска. Они су вгћ пру.жили руку према Павлограду, а сада морају да се браие на северној об.али Доњеца, код Изјума. Они су после заузећа Харкова ишли ка К*раснограду, а сада су по.бегли ка Харкову, јер су били тешко потучени. Харков је освојеп трупама које су ишле са југоЗапада, а које су продрле у трад са севера и истока. То је. био један колосалан маневар немачкс борбене енергије протиз совјетске маневарске неспособности. Побад.а код Харкова ' проширена је немачким нападима. северн'о»од тог града, заузети су Ахтирха, рорисовка, Богодухов, Грајворон,. Немци се пргближавају Бјелгороду. У вези ових успеха поколебао се совјетски фронт код Курска, где су Немци т-акође почели да нападају. Југовина која је претворила цео југ Источног ратишта у пусткњу од блата, отежава покрете нападних немачких трупа, те зато није ни чудо што сада нема прелаза у велику офанзву. Али. предуслов за ту офанзиву је већ створон. Сов.јетн су изгубили толико људства и материјала за време" зимеке битке. да ће њихова Дивизи!е још. дуго озећати извесну слабост и дуго ће совјетска во.јска бити прилично пасивна. Она је већ сада нзгубила инициЈативу. А шта знани када се иницијатива налази у немачким рука,ма —- то зна пео свет који те 'пратио развој стратегиских радњн у садашњем рату. М. Војиовић
Вернер Сименс отац елшиотехнике Најзнзча]није је Сименсово дело,штојепрви научно нстраживање ставио у службу техннчког напретка. Он је и свој живот уредио према овом сазнању. Он је увек наглашавао, да његова љубав у- првом реду припада науци и да се сви технички успеси, који је постигао, 'имају томе да припишу. Као први инжењет примљен је Вернер Сименс 1873 у академију наука и тиме му је била изражена почаст, која је до тада исказивана само научницима духа. Шта Вернер Сименс значи као техничар, не треба готово ни да се спомене. Број његових изума у електротехници врло је велик, а још веће је његово учешће у постанку целокупне електротехнике. Далеко преко граница схватања тадашње индустрије, користио се помоћним средствима математике и физике, да се приближи проблемима, који су се тада имали да реше. Из тог међусобног оплођавања науке и технике настале су онда тако дивне ствари као што ј "е његова теорија о постављању морских каблова или његова геометерско-техничка истраживања, чије појединости занимају, доДуше само стручњака, али која се показују и у дневном животу сваког појединца. Вернер Сименс био је надаље први предузимач, који се усудио на светско тржиште, док се још није могло ни мислити на једиу политички јаку Немачку. Већ педесетих година' прошлот? века правио је он у Енглеској' и Русији своје послове исто тако као и у малој Пруској или у осталим немачким малим државама. Он је надаље знао као ретко који предузимач да испуни своју кућу својнм духом. Овај Сименсов дух један је од најглавнијих разлога за водећи положај предузећа у привреди Немачке и у целом свету. Управо је тајна како је Вернеру Сименсу успело да тзј дух за увек привеже уз своје предузеће. Из његове заоставштине, писама и ^сећања добивамо о том донекле појма. Истинитоет, темељитост, тачност", социјални смисао, презирање вашарских реклама, поузданост и поверење,' све то испуњава простор, који би 'се могао' означити духом куће Сименс. Всрнер Сименс једном је рекао: „Корист заЈеднице најви1ни ј.е захон. којем се' морају покррИти интере4и пУјединаца:" Рад Вернера Сименса као пргдузиМач.а, научника и Техничара упркос свог великоГ опсега само је један,дЈО његовог животпог дела. Шта је он све учинио за човечанСтво, а нарочитс за научнб технички н ^предак, најбоље нам сведочи историја физикално-техничког института Рајха. Против највећег отпора радио је он са наЈвећом истр|јношћу на оснивању тог првог института ввоје врсте на целом свету, док га коначно својим фондом није и остварио. Институт је започео својим радом' за напредак немачке технике и привреде године 1887,
Павлоград-^ ^ ^ борошилов^ Дп>епропетровск | /јртемовсн г Р а 0 "V'
^јЗапорожје
О '"|\С
Стаљиио
. риупол>_ Ташр $^4
Мелитопољ о 0 50 100