Српски народ

Страна 8

ЗА СРПСКО СЕЛО

20 мар?

ПРВИ ПРОЛЕЂЊИ РАДОВИ У ВИНОГРАДУ Један од најважнијих послова у винограду, од кога зависи његов принос, је резидба виногр&да. Време за резидбу је већ у марту код младих винограда до четврте годиие .« код старих из• нурених винограда, ако -нису већ у јесен орезани. Ако после резидбе има још опасности од мразева, винограде треба загр• нути. Други истб -тако важан посао је прскање винограда против пероноспоре или пламењаче. Ако ~се борба' против плћмењаче не предузме благовремено и она захвати лист, онда је доцкан и таквом винограду нема више помоћи. Срегствб за прскање против пламе&зчс на виновој лози је Бордоџска ■ чорба, којом се прскају и : остале воћке и о којој је било већ речи. Али, Бордовска чхурба ' за "винограде треба да буде' ја,чег раствора, то јест 2®/о ј место Р/о, што се редовно употребљава. за остало воће: За справљање /°/о Бордовске чорбе патребна су 2 кгр. плавог кам&на, два и : по до три килограма креча и сто литара воде. Плави камен греба у неком џаку илП. корпи спустити у воду да се раствори, а у другом суду растворити у води креч. Затим полако сипати кречно млеко на раствор плавог каМена. Добро је додати \.ј.бдан литар посног оплављеног млека, које повећава лепљивост течности за виново лишће. Чорбу употребити истога дана. У Случајевима врдо јаке пламењаче треба употребити и јачи растврр 3°/о, то јест три килограма плавог камена на сто литара воде. Прво прсцање врши се што раниЈе, кад ластари достигну отприлике 10 сантиметара, нарочито ако је време влажно и топло. Друго прскање врши се пре цветања, поџ1то се гроздићи појаве. Њих треба такође пажљиво ис• прскати,, Чим лоза процвета. врши се т.реће прскање, а четврто пре појаве шарка. Ако настанс Топло време без ветра, са местим кишама, треба извршитл. чак пет до осам прскања, да би се лоза са што већом ■сигурношћу сачувала од болести. Виноградар се неће изложити опасности да самом лоше спремљеном Бордовском чорбом опрљи лишће ако ,/е контролише помоћу тако званог црвеиог лакмусовог папира. При справљању чорбе треба тај папир спустити у раствор. Кад папир поплави значи да је чорба добро снремљена и може да се употребџ без икакве опасности.

Пчеле и медоносно биље

Имали смо већ прилике да истакнемо важн.ост гајењз пчела, како би производњом меда могли задовољити бар домаће потребе, док би шећер који про изводе наше шећерне фабрш<2 остао као драгоцени производ за извоз, у замену зз тако много г.роизвсда л сирозчна које у земљи немам-). А пчеларство које д - сада ко . ј иас није било развијено, претставља једну узгредну грану сеоског гзздинства, којом сваки пољоправре/ ник треСз да се бави, поред осталих послова. У другим пољопривредним земљама, које пру• :кају пчеларству • много. лоши.је углове него ли н-јц.з, оно је иизк развиЈено бар у толикој м<= ри, да сваки пољопривредник може задовољити домаће потребе медом, уз готово минималпу или никакву потрошњу шећ°ра. Гајед>е пчела не само што не тражи велики рад и губљење гремена, већ ни тоошкови око тога нису велики. Кошнице, у колико не би могле да се набаве, може пољопривредник и сам израдити према упутствима искусних пчелара. Пчелиња пак храна такође не с.таје готово ништа, јер се пчела храни нектаром са цветова све до зиме, з тек пред крај зиме. може евеитуално да затреба врло мало хране у облику шећерног сирупа. ПЧЕЛИЊА ХРАНА х Но, да би пчела нашла довољно природне хране у цвећу, мо"рамо. -Ј побринути да у околини пчеларника бу-де до&ољно медоносног биља. Најбоље је ако у близини пчеларника већ постоји растиње, нарочито багреми, липе, или доста воћака. Али, ако таквог растиња нема, или је у недовољним количинама, празнина се може лако и брзо попунити. То ће се постићи, ако се пчелар већ сада побрин? да обради земљу и набави семе медоносних биљака, од којих ће имати двоструку корист, јер ће истовремено добити и .одличну сточну храну. Од највећег значаја за пчелар ство је инкарнатска детелина, која иначе спада у ред пићних биљака, али је истовремено једна од најбољих медоносних биљака. Код иас је до сада ретко гајена, али ове гбдине с обзиром иа њену вредност и у пчелараству и у сточарсгву,. треба је на сваки начин засејати у знатним количинама^ * Инкарнатска детелина може да се сеје у пролеће и у јесеи, у добро уситњену земљу. Успева готово на сваком земљишту, а највише ,јој прија лака земља са доста влаге. Пролећњи усев сеје се у априлу, а цвета у јуну, између багрема и липе, док јесењи усев засејан почетком септембра цвета у априлу идуће године. Једногодишња је биљка. Код нас, у колико се до

ВУНУ ЗА ПРЕДЕЊЕ као и памук из јоргана чешљамо на влачари одмах док муштерија чека. Можемо прврађивати вуну и од разни* нових и старих вунених отпадака (ћилима, штофа, трикотаже, ћебета и слично). Одлична израда. , »X У М« БАНИЋ И УГРЕНОВИћ Царз Ннколе улица 10 (Славмја]. Тел. 24-270.

сада гајила и то махбм- каб сточна храна, сејана је у јесен ; али пчелари на сваки начин треба да је сеју и у пролеће. На један хектар иде 30 кгр. ољуштеног, одноСно 40 до 60 кгр. неољуштеног семена. ЕСПАРЗЕТА Пбстоји још једна медоносна биљка, за коју пчелари тврде.да је пчеле воле; . ,више од сваке друге биљке. и воћке. То је еспарзета, која се до сада код вас гајила врло м.ало, готово никако. Од еспарзете нећемб .истина добити нектар још ове године, јер цвета тек друге године, али је зато- вишегодишња биљка и траје од 3 дб 6 и внше година. •ге сваке године иружа свејим цвећем пчелама најбољу пашу. Поред тога есгтзрсета је такође пићна биљка и даје Ђдличну еточну храну, нарочито препоручљиву за крзве музаре и овце. Пчеле доби. : пју од еспарзете нектар и цсетни прашак. Мед је златио жуте боје, пријатног мириса и укуса. Тамо где цветају истовремено разне медоносне биљке, као на пример фацелија и багрем псред еспарсете, примећеио је да се пчеле највише скуп.ћчју на неетовима еспарзете, ма да фацелија и багрем спадају такође у ред врло медоносних биљака. Из тога пчеЛари закључу.ју да Је еспарзета најмедоноснија. Еспарзета Се се;'е з' про^еће и у јесен. У пролеће заједно са јечмом или овеам„ а у јесен зазаједно са пшеницом. Ове житарице штите младе биљке ^сцарзете од сунца, а после жетве остаје већ одрасла еспарзета.

Еспарзета цвета обилно у дру гој половини маја, а цветање траје око. 20.дана. Највише јој прија кречно земљиште. Ако у њему рема креча онда га треба посути кречним прахом. Као Сточна храна еспарзета је врло добра, а код крава музара и ораца повећава принос млека. Стока је врло радо једе и зелену и осушену, а даје релику количцну откоса, јер биљке изрзсту до 80 сантиметара у висину. Косц се после цветања. Еспарзета је најзад врло корисна и за саму земљу, јер уииштава коров и даје земљи азот, тако да после ње сваки усев боље успева. ССТАЛО П1ЕДОНОСИО БИЛ>Е Као врло медонссне биљке препоручује се још фацелија, горушница и ељда. Све оне брзо ничу и брзо расту, тако да еу за 6 недеља у цвету. Могу се сејати у пролеће и у лето, или више пута у тоКу лета. Успевају и на најслабијој земљи, а успешно се гаје и кзо ДРУГИ усевГорушица, кад почне да прецветава, може се употребити и за исхрану стоке. Зрело семе ељде претставља врло добру храну за силажу. Нарочито се препоручује за краве музаре, помешзна с лишћем сточне и шећерне репе или другим зељастим биљем. Дакле, хранећи пчеле, наш пољопривредник'не само што ће добити добар мед за своје потребе и за продају, већ и добру пићну храну, у којој смо увек оскудевали, на велику штету на^ • ,Ј> шег сточарства.

УСПЕЛА АКИИЈА НА ЗИМСКОМ ЧИШЋЕЊУ ВОЋАКА

Министарстео пољбприбреде и исхране повело је акцију да се у току фебруара и марта изврши опште Чишћење воћњака и воћака од разних штеточина. Ова акција постаје нарочито важна кад се узме у обзир да се данас хемиска сретства за заштиту воћака тешко добијају. Министарство пољопривреде замолило је министра саобраћаја и министра грађевина дз свом подручном теренском особљу такође препоруче зимско чишћење воћака у најужрј сарадњи с пољопривредним теренским органима. Сада стижу извештаји са терена, да је акција дала врло добре резултате. Путари и железничари, учествовањем у зимском чишћењу, учинили су двоструку услугу нашој пољопривреди: спа сли су многу воћку која је била непосредно угрожена, а поред тога сузбцли су многа легла заразе из којих би се доцније преносиле болести и штеточине на друге воћке.

ПРАВИЛНИЦИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ОДБОРЕ Наредбом и планом о планској пољонривредној производњи предвићено је да се оснују Окружни, срески и општински пољопрлвредни одбори и заклаае преко којих ће се спроводити унапређење пОљопривредне производње у дотичним подручјима. Министарство пољопривреде из радило је ових дана правилнике, који одређују начин пословања ових одбора. Сви Одбори, у колико већ дејствују, имаЈ 'у да саобразе свој рад прописима

правилника. Нарочито важну и непосредну улогу имају опцјтцнски пољопривредни одбори, преко којих ће се спроводити набавка бољег семена, подизање три.јерских стЈЈница, набавка препарата и сретстава за сузбијање болести и штеточина, набавка приплодне стоке, њ.ено лечење итд.

ИЗБОР ШЉИВА Министарство пољопривреде и исхране израдило је план о разВИТКУ нашег шљиеарства, «оји је подешен пр»ма воћарским р?о нима у Србији. Главно често дато ј *е нашој шљиви „пожегачи", код нас највише распрострањеној, која већ сачињава 70% свих шљивиних стабала код нас. Треба дакле настојати да се о?а за нагае прилике одлична сорта цјто боље одржи и негује, како би се одбранила од болести, а нарочито од штитасте ваши. Осем „пожегаче" препоручено ј 'е гајење и ширење ј '6 ш неколико сората, међу којима наоочито „краљица Боснб" и „талијанка", затим разне ранке и енгледе. Све ове сорте, нарочито е^гледе, одличне су за јело у време кад „пожегаче" ј"ош нема и могу одлично да цослуже за потрошњу у свежем стаЈиу.

Прекалемљмвања престарелих во^ака Изванредне услове земљишта и поднебља имају у нашој зем^ љи воћке. Међутим, осим шљив.е, до сада се код нас обраћала, на воћке врло цалз пажња, дрк емо у стварној могућности да производимо воће и за потпуно задовољење домаће тражње и за извоз. Зато је потребно сађеље воћа»<а и стварање нових воћн»ака- Но, како развитак воћакатражи дуже време, за сада морамо обратити пажњу на воћке које већ имамо. На првом месту морамо заштитити воћке од болести и штеточина, а затим прекалемљивати старије воћке, што се тренутно постарља као најкориснији рад у нашем воћарству. Ако су воћке престареле и трулеж захватила оСновне гране, треба их вадити. Али млађа воћке, до 40 година старости, могу се прекалемити, тако да од њих ДОбијемо најбоље прворазредне сорте. Најпогодније време за прекалемљивање је у пролеће чим отоцли и сокови крену, то јест у току марта и у првој половини ацрила. Код нас би имале да се прекалемљују скоро искључиво јабуке и крушке. Разлика између обичног калемљења и прекалемљивања јеу томе, цјто се код обичног калемљења скраћује и калеми само основно стабло, а код прекалемљивања скраћују се и каЛеме све главније гране једкгог дрвета, свака за себе. При сКраћивању грана треба водити рачуна да пререз буде мањи од 10 сантиметара у пречнику. Ако су воћке старије, са дебелим основиим гранама, онда се претходно мора обавити једно општеподмлађивање, па те& онда предузети прекалемљивање. Подмлађивање се изводи на тај начин ,што се три најбоља и најздравија стуба скрате за једну трећину или за половиву, з сви остали сасеку се до главиог стабла Из овако скрапених стубова избиће већ идуће гедине »глгдари и т'ек тада ће ге извршити њиз{ово калемљење. Прекалемљивањем по^тходно подмлгђених воћака могу се оплеменити старе јабуке и крушке дивљаке, а круне старих воћака лошиј'их сората могу се претворити у боље сорте. Најбоље је извршити прекалемљивање калемљењем под кору или у цроиеп. Према дебљини гране ставЉају се две иди четири кдлем-гранчице. При калемл>ењу под кору могу се уцотребити до 3 калем-гранчице. Пререз и врхове калем-гранчица цремазати калемарским воском. Ако се на истој грани прими више калем-гранчица, онда се једна пуети да расте, остале се цорезују до треће године, а тад се дугачка калем-грана пушта да образује грану круне, док се остале потпуно сасеку. Даље се избојци из стабла и грана еасецају, да не би ометала разеијање опдемењених гоааа