Српски народ

77 мару

СРПСКИ НАРОД

Страна 11

^Кезависносш и раш

Недаћа човечанства, у колико се тицало тога да се нађе једна оргацизг а која би на.јбоље могла да ^сигура његову срећу, сјастојала се не у томе што се истина човечанству овде измицала вев у томе што се људи нису умели одлучити између две истине или, ако се хоће, између два решења. Човечанство је, дакле, увек имало, у овом поглеДУ. један етћаггаб (Зи сћојх и та.ј етђаггаз чинио је да је оно патило: истине између којих је човечанство имало да бира делиле су га а деоба је зцачила бор.бу и бол. Тако—и ми ћемо се задржати овде само на питан>у рата и м-ира — ако се пође од принципа слободе и независности (како народа тако и појединца), тј. ако се верује да се срећа човечанства налази у потпуном остварешу овога принцица, онда у исто време треба се одлучити за теори.ју рата и рећи да је он неизбежни пратилац човечанства. Доиста, проповедати доктрину суверености народа то значи прОповедати примену, и на човечанство, биолошкога закона борбе фела, закона ,који није иишта друго него један хпециалан случај општега закоиа борбе међу силама у свеТу. Једна суверена држава, тј. слободна и независна, јесте сиад, а свака сила има тежњу да прошири своју моћ како у простору тако и у вЛмену: једна •држава чија сувереност се врши само на једном делу земље и чоВечанства тежи да распрос^ре сеоју сувереност иа целу земљу и. цело. човечанство,; и како,, на томе Своме путу, она наилази" на другб државе. тако исто суверене, тј. наилази на друге силе, међу њима се започише борба коју ми зовемо рат, и у овој борби, обично, једна од сила остаје нрбедилац и господар стуације а др.уга бива побеђена и потчишена." Замишљало се, пре Великога Р^та, да се може наћи .;ека о,»ој жалосној последици система слобедних и суверених држава, и го помоћу теорије равнотеже сила: велике ебропске државе беху Се поделиле у два табора чије снаге су се изједначавале или се бар тако мИСлилб. Благодарећи овом изједначавању Снага.бејаше се избегао општи рат за једно време од четрдесет година; у. обема групама сила резоновало се: зашто водити рат, када се, пошто су снаге подједнаке, не би могло доћи до победе ни са једне ни са друге стране, доигло би се само до узајамног уништ. 'ља, а то не би цретстављало иикакво решење, ј"ер би и даље постојала једнакост снага само с том разликом ш.то би била тада једнакост у слабости, и 1ез Сгапсјез Ријззапсез постале би 1е5 СгапЈез 1тт ри18бапсе5. Али, са истемом равнотеже снага није се могло ништа дру-. го. ни више посТићи, као што смо видедр, до само то да се раТ одЛожи: исти систем није могао у,чинити рат немогућним, будући је оно исто стање ствари, стање које' је у себи носило клицу рата, било остало и после увођења система равнотеже. И, заиста, оне две велике групе сила нису биле ништа друго него две велике коалици.је у сзојим међусобним односима слободне и независне, даклџ суверене, и, према томе, непрестанр се имао случај и пример двеју противних сила од којих је свака тежила да се распростре На штету друге. И ако се је, помоћу система равнотеже. имало више од четврдесет година еврОпскога мира, то се наг(ослетку и сувише скупо Нлатило. Велики' рат трајао ,је више од четири године, са ужасима и патњамч довољним за читаве векове. То је стога што је систем равнотеже само пбвећао неДостаТ ке рани^ега система Који .је он дошао био да замени, само је. другим речима. био груписао непријатељСке сНаге и тиме учинио да један већи бпој дожава узме учешћа у рату. У место да спречи рат, систем равнотеже само ј,е овај[ направио огромнијим.

Теорија г. Живојина М. Перића, проф. Београдског универзитета

II Ако се, напротив, верује да принцип мира саЧињава срећу чо вечанства, онда треба укинути рат а он ће се укинути на тај начин, ако се, из људског рода, одстрани физички закон борбе Сила. Али, да би Се дошло до тога, у човечанству не треба да буде слободних и независних сила које би, борећи се*за надмоћност на нашјо планети, одржЗвале \једно стање вечних сукоба и ратова. Не треба да постоји у човечанству више од једне силе, и чкм не би било више од једне силе, тада више не би било ни рата, јер једна једина сила не би могла да ратујб са самом собом. Та једина сила, та једиНа држава то би била Заједница Народа. Само би .једна-борба онДа остала у уједињеном и организованом човеланству, а то де борба са физичким светом, борба, разуме се, у границама могуЉости и коју борбу у место да осудимо треба да желимо, пошто је она у корист чочанства. У овој Заједници Народа не би било слободе и независности за разне народе који би је саЧињавали: сваки народ морао би да жртвује један знатан део и једне и друге да б.и имао мир без кога не би било ни среће ни напретка за човечанство. III Треба се, дакле, одлучити, изме.ђу слободе (независности) и рата с једне стране и зависности и мира С друге стране. Онај који хоће да има слободу (независност) неће имати мир, а она.ј ко.ји неће да има рат неће имаТи слободу (независност). Слобода без мира или мир без слободе, слобода и раТ, мир и зависност, то је дилема у којод се налазе народи: нека бирају!. Дрдајемо, у корист другога 'ретења, да, ако се један народ изјасниО за прво решење, он тада опет не би био сигуран да ће имати слободу, јер ако би дотачо до рата иако би у њему био побеђен што би могло воло лако да наступи — бнда би он не само остао завиг«н на начин на који би он то био у другом решењу, у Заједнипи Народа, већ би дош био и покорен. За народе, у колико де реч о њиховим међусобним односима, вреди оно исто што и за чланове једног истог народа: и ови су имали исто тако да бирају између ове две алтериативе, или да остану слободни и независни, али онда, зато што не би било државе ни државне власти, да се изложе анархији која води потчињавању слаби.јих од стране дачих, или да буду више или мање зависни, али, у овом случају, имали би то да би, благодарећи држави и државним властима, живели под једним редом и поретком који би био у стању да слабе обезбеди према дачима. Они који чине састззни део једног и истог народа изабрали су ово последње решење, И тај избор им је учинио приступачним соећу и напредак: ова констагааија говори, несумњиво, у корист тезе да и сами народи тре6а, у својим међусобним односима, да усво.је слично решење. Повољни резултати које де дало удружизањс људи једие и исте Нације десу, дош сада, и уНапред, доказ оснбваности идеје о удруживању нација. * # * Оћај чланак био је Г. Перићу полазна тачка за све његове доц ниде саставе које де он, за поСледњИх двадесет година, до 1940 овде и на страни ббјавио о проблему мира и његовод организациди у опште а посебице у Европи. Идеде у томе чланку Изнесене, као и у његовом саставу: Ое 1а сИ$рагШоп 1еп(е <Ји ЂгоН т(егпаНбпа1 (0 постепеном ишчезавању МеђународНога пра* ва), 2ипсћ, 1919, упућивале су

Овај састав г. Перића изишао ја, кајпре, под насловом: I' 1пс1ерепс1апсе еЈ 1а Сиегге ои 1е Ра1х, 1919 у Цириху. (Јтрг1теиг5 Аг(. 1п51Ии1 Оге11 Риг$11), затим у »Архиву за правне и друцЈтвене науке« (органу Правнога факултета Универзитета Београдског), Београд, 1921 (одакле га ми овде преносимо), у »1.а Кеуие Меп5ие11е«, Оепеуе, 1922, И, најзад, »2еНЈсНг|{( (иг 1п)егпаНопа!е$ КесМ«, К!еЈ', N1". XXX.

га да се изјасни прртив Же.чевске Установе, Лиге народа, оноване Пактом од 28 јуна, 1919 год., који је чинио саставни део Уговора о Миру од 1919—1920, и он је то и учинио .јоаг сд самога почетка функционисања Лиге Народа. Своје примедбе противу Лиге формулисане у току времена он де скупио и пбпунио у својој расправи: $ос'с1б с1е$ ^аИопз ои 1' АпагсМе Еигорееппе (Друштво народа или Европска Анархија) која је изишла у часопису „1а Кеуце Меп$ие11е", СепеУе, 1937, и збирци: 5е<7 иез(ге- с/е 1а РгоргШе ргмее еп (етр$ с?е &иегге, Рапз 1937 (Секвестар приватнч својине у време рата џ , и часопис и Збирку уређивао је знаменити швајцарски филантроп и публицист, Сћаг1е8 Вегпагс1, који де преминуо 20 маја, 1939 у Женеви). У тој сводод рсправи, Г. Перић изнео де све правне и етичке недостатке овеЈУстанове због чега је она морала подбацити, Наророчито де Г. Перић истакао једну праву соп1гасНсИб јп а<ЗеС1о у тој Установи. Створена, бар како су њени иницијатари тврдили, да обезбеди мир у свету, она де ипак остгвила на- вуној снази начело независности и суверености држава одн. нароАа (јер Лига народа није била никаква савезна државаг она није била чак, нн државни савез): Лига де управо и постала да штиги т.у независност и сувереност држава, да шгити, дакле, баш оно што је основни узрок сукоба и ратова међу народима. То је, заиста, над већа нелогичност: хтети, с једне стране, осигураТи мир а, с друге стране, оставити оио ш.то иде против мира и доводи до ратова; једном руком дати а другом одузети. Ову и овакву идедну несређеност Г. Перић објашњава етичким сиромаштвом Лиге. Јер, У истини, каже аутор, победници од год. 1919 и дцктатори Уговора о Миру хтели су да им Лига народа буде инструменат за држање ас1 ЈпПшЧит свих они.х огромних добити сваке врсте, и политичких и матералних (специално териториалних), које су себи несметано доделили угов , рима о миру а нарочито се ово тнцало великих инди^идуалисдич ких тд. капиталистичко-плуто1 кратских демократида, Енглескеи Француске. I [аравно, примсћуде даље аутор, да један 'такав насилни мир и дедна „Нова Европа", као њен продукат, нису били ни најмање залога за будући развој међународних односа у смислу хришћанске културе мира и братства; и ако су се те „велике д.емокр.атије" показивале миролзубиве и то истицале, као знак своје цивилизаторске улоге у свету, то је зато што је та њихова мирољубивост значила одржавање једног међународнополитичког 81а(;и5 аио који је задовољавао, пес р!и$ и1(га, њихове посебне политичке и материалне интересе. Разуме се да једна установа, Лига народа, кода је имала да санкционише и овековечи овакво стање и оДноСе ниде могла бити Лига мира и реда него Лига немира, нереда, Анархије (отуда наслов: „1а 5оае(е с/е$ NаИоп$ ои 1' АпагсМе еигорееппе") т. ј. Лига рата до чега д'е она, на.јзад, и' доведа. Тобожња „Нова Европа",

изашла из уговора о „миру", писао је Г. Перић, стадала је далеко иза ст.аре, прератне, Европе. Једини спас била је једна разумна и прзвична ревизија Уговора о миру за шта де Г. Перић пледирао почињући још од 1922 године (када је. у дедном чланку у „Еа Кеуие МепвиеПе". Уговор Версајски назвао „фаталним Уговором": „Се 1гај1е 1а1аГ') Тј. да се, бар накнадно, Европа органи^је- На бази дедног споразумног мира (Ра1х (1'еп1еп1е, Уегз^апсПеипјЈбМеЈе), пошто већ, на општу несрећу захваљудур.и Ји5ди'аиђои1Ј5те-у („до крада" тд. до унишТење непридатеља) победника, то није учињено .1919 год. (В. овде чланке Г. Перића: „Ое[аШзте е( ји$ци'аићоиШте", Оепете, и на холандском „Ое Те1е%гаа1" (Амстбрдам). Али, изузимајући Италију кодод треба признати заслугу, вели Г. Перић, да је још од самога почетка овде заузела дедно правично стаиовиште, оно У корист ревизиде уговора, ти победНици су, напротиВ, говорили и претили:„Ревија то је рат"! И тако је напосЛетку и било: победници. Енглеска и левичарско-атеистичка Француска, претпоставилн су насиље н рат хришћанскбм споразумевању и споразуму. Г. Перић објашњава неуспех Лиге народа, осим тога, и погрешним методом кодим су се овде послужили њени ствараоци: они су при томе били потпуно пренебегли закон пос гупноста, еволуиије, који се ниде могао, у једном оваквом, послу обићи; онн су хтели да, од једном, организују мир у целом свету, на целод земљишној кугли. Међутим,: што де, оздс, дсдинб могућно, вели Г. Пернћ, то ,је да се прво организује посебно подедини континенти, да се организује у облику федеративних система, па, тек: после тога, везати те федерације у једну општу светску федерацију. И тако би се добила, најзад путем једног постепенбг, еволуционбг, развића међународних и међук.онтиненталних односа она општа Држава човечанства коду је Иусус Христос Прорекао у Својим БожанскИм Речима:. „И биће дедно стадо (т.ј. дедна држава) и један пастир"'(т.ј. Бог), држава мира, Брагства и деднакости. Али, ако де Лига народа дала дедан поразно негативан резултат одн. организације света, она је поетигла 'неш 1 о пизМЈивно, примећуде Г. Перић: спречила је организовање једне федерагивне Европе — на велико задовољство Енмеске чида полигика де од ваЈкада била да омета уређек.е нашега континенга у један савезпи систем. Усганова Лиге народа поклапа се, дакле, потпуно оВде са искључивим интереСима Велике Британиде. Било шго се ббјала од Европе за своју светску надмоћ било што је, у своме безмерном империализму [тр.еба се само сетити да Енглеска са својих 48 милиона становника држи з и црекоморских земаља у величини Од 43 мил. квадратних километара насељених са' више 6д пола милијарде Луша свих. раса и бо.|а, док Немачка, са својих 80 милиона становника, нема ии пун један милион кв. километара, нити и дедну стопу колонија: в. ово упоређење у расправи Г. Перића: „Равнотежа Сила или Европска Савезна Држава (Еквилибристи или Федералисти)" об : ављено,ј V ча- • сопису „Правна Мнсао", у Београду, ,Б.р. Нов. Дец. 19391. желела да и европом влада као једном врсТом доминиона, Енгле ска је, каже Г. П.ерић, била нај-

већи поборник система равнотеЖе сила у Европи који систем је она представљала као најбоље јамство за „слободу' малих народа (колико је ово било само једна политичка маска, најбоље се види из чињенице да Енглеска држи толике народе у сводо.ј потчињености па чак и један од најмногобројнидих народа у свету. Индусе, коди броде преко 300 мил.: отуда, каже Г. Перић. у своме наведеном саставу, Енглеска је надмање квалификована да ма кога -назове и назива имперИалистом). Тај систем равнотеже сила омогућивао је Енглеској једно стално и широко мешање у европске односе као и то да, кад год су то захтевали њени посебни интереси, изазива ратбве носле кодих де она увек излазила са повећаним сводим колониалним царсТвом. О бвој штетности система равнотежа сила по независносТ, слободу и мир нашега континента, Г. Перић је расправљао и у своме саопштењу X Међунар. Конгресу за Социологиду (Женева): ,Дипе са (е &ог!е с1е саизез роИас]е$и с1е 1а Сгапс1е Оиегге, Рапк, 1931, Ех1гаИ: сЗев „Аппа1е$ бе V 1п$Ши( 1п(егпа(та1 с1е 5ос;о/о§7е", где се де осврнуо на Велику Британију као браниоца система равнотеже сила. Још опширније о односу Енглеске према Европи Г. Перић говори у своме горе наведеноме саетаву: „Равнотежа сила или Савезна европска држава (Еквилибристи и федералистџ)", као и у чланку: „Животни простор" штампаном, такође, у часопису „Правна Мисао" за март—април 1940. Да додамо да је, и у дедном и у другом чланку, Г. Перић заступао гледиште да Југославида треба да бстане неутрална т. ј. изван рата. Али, да би се дошло дб дедне Савезне европске државе (ВипсЦ551аа! не, дакле, б1аа1епћиш1) која би значила ослобођење нашега континента . од антиконтиненталних утицаја и туторства, а на првом месту од утицаја и туторства енглескога, што би Европи, најзад обезбедило слободу и мир, нужио де, управо то де овде сопсИОо 51пе диа поп, вели Г. Перић у наведеним расправама, дефинитивно измирење немачкога и францускога народа — чији антагонизам су англо« саксонске плутократске демократије а нарочито Енглеска обилаТо искоришћавале" у своје сопствене циљеве и интересе — и њихова општа сарадња. Њихово измирење то би у исто време, каже Г. Перић, било и измирење осталих европских народа, који су се, одређујући се једни за Немачку а други за Француску, такође делили између себе, доприносећи на ,та дначин немиру и нереду иа нашем КонТиненту и успоравајући и од своје стране, у знатној мери, његов напредак. Једна Савезна европска држава умањила би и оштрину национал них борби у њој и, одузимајући сваки терен и повод антихришћанском бољшевизму (насилном комунизму), створила тиме и пре дуслове за дедно ново социално уређење са више хришћанске уЗа.јамности, правде и једнакости међу људима, пугем мирне и дегалне еволуције — место не мање антихришћанске капиталистичке одн. плутократске индивидуалистичке демократије, данас дотрајале и зреле за музеј идеја. Јер, примећује Г. Перић, осим музеда ствари има и музеја идеја, тј. Има гробља иДеја. Др. Урош Станковић