Српски народ

Д април

СРПСКИ НАРОД

Колин Рос о светско-политичкој борби за Африку

Страна 13

ЗА СРПСКУ ОМЛАДИНУ М АЛ И МИШО

Немачки научни институт, који већ од пре рата врши мисију културног зближења између немачког и нашег народа, приредио је, у низу својих настојања у том циљу, у среду, 31 марта, у великој. сали Коларчевог народног универзитета, предавање истакнутог немачког дублицисте и путописца Колина Роса. Колин Рос говорио је о Светско-политичкој борби за Африку. Колин Рос је светски путник, који је по својим хњигама о путовањима по свим континентима света познат и ван граница своје домовине. У својим делима и у својим филмовима он настоји да да живу слику друштвених и привредних прилика у земљама, које је пропутовао, и да говори о проблемима, који одређују политичку слику света у садашњости. Најважнија његова дела, као на пример Море одлука, Данас у Индији, Сфинга која се буди, Са камером кроз Африку, Свет на ваги, Несавршени континент, Воља света, Између САД и пола, Наша Америка итд. показују, каквом реалношћу и бистрином писац гледа на прилике, у којима живе земље кроз које је путовао. Не само личност предавача, већ и тема, која није само занимљива и значајна, већ о којој треба расправљати у овом времену, проузроковали су, да је предавање г. Колина Роса наишло на врло велики одзив публике. Предавању су присуствовали и највиши претставници немачких и српских власти. Симпатичног предавача поздравир је пре предавања вођа Немачког научног института професор др. Шмаус, који је у својим поздравним речима нагласио велики углед који ужива г. Колин Рос у целом свету због својих књига, које су преведене скоро на све језике. Публика је поздравила г. Колина Роса бурним пљескањем. Г. Колин Рос у уводу је изјавио да он пре одласка у Београд није себи одредио тему предавања, већ да је тек на путу читао у Донауцајтунг-у, да треба да говори о светској политичкој борби за Африку. Његово предавање није било сувопарно предавање које се чита, већ пријатно причање рутинираног иредавача и озбиљног познаваоца поменутог континента. Искрцавање Американаца и Енглеза у Северној Африци, наставио је г. Рос, проузроковало је да се цео свет почео интензивно да интересује за овај континент. Скоро цео свет данас нестрпљиво очекује вести о изгледима борбе у Тунису. Африка је данас постала о'но што је била раније, наиме медитерански континент. Он је пропутовао Африку од Капштата до Каира за време од 13 месеци. Путовао је са целом својом породицом. Том приликом видео је, да је крајње време да европски народи постану свесни Тога, како су лакомислено поступали при својој колонизацији. Он је већ онда знао, да ће азијски народи живети својим животом и да ће источни простор као резерва сировина бити изгубљен и да ће, као једини простор за колонизацију, бити афрички простор. Али ту су се показале велике погрешке. Ниједна држава није водила у Африци исту колонијалну политику. Тако, на пример, ни Енглеска није водила у свим својим колонијама једну исту политику. Лини.ја водиља ове политике није била политика, већ привреда, наиме да се из ове земље извуче што више, да се створе пијаце за европске продукте. При том се заборавило да Црнци нису мала деца које треба васпигати. Елементарни захтев европских колонијалних народа јесте, да ти народи створе јединствену линију колонијалне политике. То је могуће само онда, ако постоји једна Европа и ако нам је јасно шта значи Африка. Тсеба да знамо да је Африка

интегрални део медитеранског континента. Ради се о томе да Европа нађе једну нову форму за себе и да у целини добије натраг медитеранску Европу, тј. Северну Африку. Америка је сто година раније но што је требало била откривена, па је због тога била Африка занемарена. Међутим, Европа нема ништа да тражи ни у Азији ни у Америци. ОстаЈе само афрички простор. Граница Европе не лежи на Средоземном Мору, већ на Сахари. Тек оно, што лежи јужно од сахарске пустиње, то је она права Африка, то је онај тропски континент. Што је северно од Сахаре, месо је нашег меса, кости су наших костију. Поред ове просторне једнакости поегоји и расна једнакост. Међу становништвом налазе се многи са плавим очима и плавом косом. Тако су на пример Бербери европска раса. А трећа чињеница је и културно јединство. Вековима .је европска култура преовлађивала у Африци. Говорник набраја многе примере, између осталог да је на свом путовању наишао у једном селу јужно од Сфакса, у Тунису, на рушевине једне велике арене — позоришта за 60.000 лица. Ми моЈ>амо да поставимо нову синтезу, наиме велику стару синтезу, тојест да успосгавимо средоземни простор, пошто смо у нашем животном простору угрожени од просторно туђих снага. Г. Рос је затим говорно о приликама у Америци, у којој је ншвео више година. Г. Рузвелт је америЧки народ припремио на мисао за рат у намери, да изазове енглеско-немачки рат. Тиме је хтео да сахрани енглеску Пмперију бар у западној хемисфери. На америчко-енглески рат није било могуће мислити. Много је .једнортаадији бир пут да. се иисценира енглеско-немачки рат, у току којег би Америка зап.о-села енглеске, поседе у западној хемисфери ' у виду разних база. Значајно је да минхенски дого 4 вор, Који био инетруменат мира, није био у Америци примљен са одушевљењем. Напротив је Америка онда била више огорчена против Енглеза Чемберлена, него против Немца Хитлера. Ипак је Рузвелту успело за руком да Енглеску гурне у рат против Немачке. Међутим, Америка није очекивала овакав развој догађаја у Источној Азији. Она није правилно оценила отпорну снагу Јапана и његове огромне силе. С тога је Јапану ставила немогуће захтеве. Дошло је до рата, а Америка је увидела, да је изгубила своје шансе на . Далеком Истоку. Због тога је дошло до напада на Серерну Африку. Америка тиме није хтела да створи други фронт, или да ослободи извесне народе, већ да осигура афричке изворе сировина. Ови напади Американаца мора*ју уверити европске народе.

да је афрички простор наш простор. И чак ту, на Балкану, и у Југоисточној Европи, који никада нису имали било какву афричку колонију, осетило би се на сопственом животу, на свом благостању, шта би значило, ако би афрички простор сировина био у рукама европских сила. То би у првом реду значило велико снижење животног стандарда целе Европе. Амерички народ духовно није довољно спреман, да би раширио своју експанзију на цео свет. Ако дође до покушаја искрцавања у Европи, и до тих ће доћи, онда ће доћи и рђаве последице, у првом реду цепање наших непријатеља. Бурно одобравање наградило је г. Роса за његове у истини занимљиве и врло активне речи. Министар просвете г. Велибор Јонић, захвалио се г. Росу следећим срдачним речима: „Пријатна ми је дужност, да се г. предавачу Колину Росу нарочито захвалим и да му искажем моје иајсрдачније честитање за то, да је у низу својих многобројних путовања нашао прилику и вољу, да посети Београд и да одржи ту једно нарочито интересантно предавање. Наравно је да морам и Немачком научном институту изјавити своју благодарност, што је заједно са Минхенском академијом развио живу делатност, да обавести српски народ о мисли и о настојањима Великог Немачког Рајха. Ово међусобно зближење народа сматрам за најбољи пут за коначни споразум међу њима. Тако се стварају и најсолиднији основи за заједницу европских народа, која је више него икада угрожена од стране ваневропског империјализма. Али баш овој опасности треба да захвалимо, да је општа европска свест постала већ чињеница и у исто време једно поуздано јемство за коначни успех.

Посматрао сам га често из своје собе, како грубо поступа са својим вршњацима. Оно што је он хтео, то је морало бити. Ако би се неко успротивио, налетео би на њега песницама. Изгледало је као да не може да схвати, да се неко може успротивити његовим жељама. Био је Мали и дебео. Могло му је бити 5—6 година. Глава лоптаста, ноге криве. Очи светле и живе. Уста презрива. Веома ме је занимао овај малишзн. Једном, када се играо са својим вршњацима сав умрљан блатом, запитао сам га како се зове, а он ми одговори: „Нецу да казем". Затим се наглб окрену и врати својим друговима. Касније сам дознао да је избеглица, да има мајку и сестру и да му мајка пере рубље и тако издржава себе и децу. Мали грубијан звао се Мишо. Једнога дана отишао сам да однесем неколико кошуља Мишиној мајци и да уједНо видим Мишу. Нашао сам их све на окупу. Мајку у поцепаној хаљини, нагнуту над коритом, малу шестогодишњу сестру, и њега окрутног, како стоји на прагу сиромашне избе и љутито ме посматра. Сирота жена веома се обрадовала новом послу и по сто пута ми је захвалила. Мене је интересовао Мишо и зато запитам за њега. „Ах Мишо! Боље да Вам и не говорим. Добар није", биле су прве речи његове мајке а затим поче да ми се јада. Дознао сам много о његовим грубостима. На крају ми рече још и ово: „Од како је пошао ногом, нисам га још ни једном пољубила. Када некад то покушам, почне да ме удара да морам одмах да га пустим." Такав је био мали Мишо. Долазио сам од тада свакога месеца и редовно доносио рубке за прање. Мишо, кога сам и даље виђао, остао је и даље исти: груб са својим вршњацима, МОЈЕ ЦВЕЋЕ Ој, моје цвеће, Моје цвеће драго, Ја сам на те увек Сву пажњу полаго Ој, моје цвеће Разноврсне бојв, Ја ћу тебе волети. До старости своје. Ти си лепо и мирисно И свако те воли, Јер ти сваког развеселиш И оног ког боли. С тобом ките сватове , И девојке младе И зато те сви народи Са радошћу саде. ' ' ! Рипањ Душан Ђурић уч. I раз. гимн.

непријатељски расположен пре« ма мени. ! Једнога дана, када сам по си бичају донео рубље да ми се о« пере, нашао сам Мишину мајку, сву уплакану. Кроз плач ми ре* че, да јој је ћеркз болесна и да јој не може помоћи, јер нема новаца за лекара. Брзо сам ушао у собу и пошао ка кр«вету на коме је лежала мала девојчица. Била је у великој ватри. „Час дрхти као прут, час јој је опет јако топло да се сва озноји"« објашњавала ми је уплакана мај« ка. Погледао сам малој у грло и констатовао, колико сам знао о симптомима болести, да мала и- 1 ма јаку ангину. Одмах сам дао мајци новац за лекара и изашао са њом из собе. Мишо, који је цело време стојао крај сестри< ног кревета, полетео је к мени, ухватио ми руку и почео да ј® љуби. Био сам изненађен и ду" боко ганут. Нисам могао да замислим да онај грубијан, који ми је онако дрско рекао: „Нецу да казем", може на овакав начин да изрази своју захвалност. И сада, док ово пишем, још сам узбуђен, када се сетим те захвалности, коју нисам очекивао од малог грубијана. Од тога дана, почео је мали Мишо да се припитомљује. У Панчеву, 1943. Душ. М. Бирманац ' Г СТАРА БАКА У колеби малој живи Погрбљена бака стара, Још остаде она ]една Од толиких јој сестара. Она стара сваког прима, Ко на њена куца врата, Јер путника из далека Сматра као свога брата. Она стара сваком прича Да је некад срећна била, Имала је своју кућу Где је мало боравила. Имала је сестре, браћу, Своју децу, верног друга Ал' судбина њена беше Да се њојзи само руг а. О, та смрт је неумитна! Уграби јој миле њене; Само она оста тужна У самоћи да увене. Смежура се њено лице Побелеше њене власи, Ал' јој судба оставила Нешто, што је и сад краси. . | То је благост њене дуџе И доброта њеног срца, Које милошћу обасипа Сваког ко у болу грца. Љубиша Јеремић уч. V разр. IV мушке гимн, у Београду

,/В (ВАУБР] \ ^ ) ЧРУ

А5Р1К1М. у С&КХШј кујкј !

Оглаљ ее&'.С.Лв>ЈИ-42.

ПрешГшшшше сво/е у зоробљепишшву на СРПСКИ НАРОД Прешплашу прџма ;,Преса" Београд Вла/конићева бр. 8 Тромесечна преШплаШа сШа/е дин. 45.—