Српски народ

3 април

СРПСКИ НАРОД

Колин Рос о светско-политичкој борби за Африку

Страна 13

ЗА СРПСНУ ОМЛАДИНУ МАЛИ МИШО

Немачки научни институт, који већ од пре рата врши мисију културног зближења између немачког и нашег народа, приредио је, у низу својих настојања у том циљу, у среду, 31 марта, у великој. сали Коларчевог народног универзитета, предавање истакнутог немачког нублицисте и путописца Колина Роса. Колин Рос говорио је о Светско-политичкој борби за Африку. Колин Рос је светски путник, који је по својим хњигама о путовањима по свим континентима света познат и ван граница своје домовине. У својим делима и у својим филмовима он настоји да да живу слику друштвених и привредних прилика у земљама, које је пропутовао, и да говори о проблемима, који одређују политичку слику света у садашњости. Најважнија његова дела, као на пример Море одлука, Данас у Индији, Сфинга која се буди, Са камером кроз Африку, Свет на ваги, Несавршени континент, Воља света, Између САД и пола, Наша Америка итд. показују, каквом реалношћу и бистрином писац гледа на прилике, у којима живе земље кроз које је путовао. Не само личност предавача, већ и тема, која није само занимљива и значајна, већ о којој треба расправљати у овом времену, проузроковали су, да је предавање г. Колина Роса наишло на врло велики одзив публике. Предавању су присуствовали и највиши претставници немачких и српских власти. Симпатичног предавача поздрави9 је пре предавања вођа Немачког научног института професор др. Шмаус, који је у својим поздравним речима нагласио велики углед који ужива г. Колин Рос у целом свету због својих књига, које су преведене скоро на све језике. Публика је поздравила г. Колина Роса бурним пљескањем. Г. Колин Рос у уводу је изјавио да он пре одласка у Београд није себи одредио тему предавања, већ да је тек на путу читао у Донауцајтунг- у, да треба да говори о светској политичкој борби за Африку. Његово предавање није било сувопарно предавање које се чита, већ пријатно причање рутинираног предавача и озбиљног познаваоца поменутог континента. Искрцавање Американаца и Енглеза у Северној Африци, наставио је г. Рос, проузроковало је да се цео свет почео интензивно да интересује за овај континент. Скоро цео свет данас нестрпљиво очекује вести о изгледима борбе у Тунису. Африка је данас постала о'но што је била рани.је, наиме медитеранскн континент. Он је пропутовао Африку од Капштата до Каира за време од 13 месеци. Путовао је са целом својом породицом. Том приликом видео је, да је крајње време да европски народи постану свесни тога, како су лакомислено поступали при својој колонизацији. Он је већ онда знао, да ће азијски народи живети својим ншвотом и да ће источни простор као резерва сировина бити изгубљен и да ће, као једини простор за колонизаци.ју, бити афрички простор. Али ту су се показале велике погрешке. Ниједна држава није водила у Африци исту колонијалну политику. Тако, на пример, ни Енглеска није водила у свим својим колонијама једну исту политику. Лини.ја водиља ове политике није била политика, већ привреда, наиме да се из ове земље извуче што више, да се створе пијаце за европске продукте. При том се заборавило да Црнци нису мала деца које треба васпитати. Елементарни захтев европских колонијалних народа јесте, да ти народи створе јединствену линију колонијалне политике. То је могуће само онда, ако постоји једна Европа и ако нам је јасно шта значи Африка. Тсеба да знамо да је Африка

интегрални део медитеранског континента. Ради се о томе да Европа нађе једну нову форму за себе и да у целини добије натраг медитеранску Европу, тј. Северну Африку. Америка је'сто година раније но што је требало била откривена, па је због тога била Африка занемарена. Међутим, Европа нема ништа да тражи ни у Азији ни у Америци. Остаде само афрички простор. Граница Европе не лежи на Средоземном Мору, већ на Сахари. Тек оно, што лежи јужно од сахарске пустиње, то је она права Африка, то је онај тропски континент. Што је северно од Сахаре, месо је нашег меса, кости су наших костију. Поред ове просторне једнакости постоји и расна једнакост. Међу становништвом налазе се многи са плавим очима и плавом косом. Тако су на пример Бербери европска раса. А трећа чињеница је и културно јединство. Вековима ,је европска култура преовлађивала у Африци. Говорник набраја многе примере, између осталог да је на свом путовању наишао у .једном селу јужно од Сфакса, у Тунису, на рушевине једне велике арене — позоришта за 60.000 лица. Ми моЈ>амо да поставимо нову синтезу, наиме велику стару синтезу, тојест да успоставимо средоземни простор, пошто смо у нашем животном пррстору угрожени од просторио туђих снага. Г. Рос је затим говорио о приликама у Америци, у којој је живео више година. Г. Рузвелт је америЧки народ припремио на мисао за рат у намери, да изазове енглеско-немачки рат. Тиме је хтео да сахрани енглеску Империју бар у западној хемисфери. На америчко-енглески рат није било могуће мислити. Много је једдосташшји био пут да се инсцекира енглеско-немачки раг, у току којег би Америка зап.о-села енглеске, поседе у западној хемисфери у виду разних база. Значајно је да минхенски дого* вор, који био ине.труменат мира, није. шо. у Америци примљен са одушевљењем. Напротив је Америка онда била више огорчена против Енглеза Чемберлена, него против Немца Хитлера. Ипак је Рузвелту успело за руком да Енглеску гурне у рат против Немачке. Међутим, Америка није очекивала овакав развој догађаја у Источној Азији. Она није правилно оценила отпорну снагу Јапана и његове огромне силе. С тога је Јапану ставила немогуће захтеве. Дошло је до рата, а Америка је увидела, да је изгубила своје, шансе на ..Далеком Истоку. Због тога је дошло до напада на Северну Африку. Америка тиме није хтела да створи други фронт, или да ослободи извесне народе, већ да осигура афричке изворе сировина. Ови напади Американаца мора*ју уверити европске народе,

да је афрички простор наш простор. И чак ту, на Балкану, и у ( Југоисточној Европи, који ника-, да нису имали било какву а- ( фричку колонију, о-сетило би се , на сопственом животу, на свом ( благостању, шта би значило, а- ( ко би афрички простор сировина ( био у рукама европских сила. То би у првом реду значило велико снижење животног стандар- < да целе Европе. Амерички народ духовно није I довољно спреман, да би раширио своју експанзију на цео I свет. Ако дође до покушаја искрцавања у Еврони, и до тих ће( доћи, онда ће доћи и рђаве последице, у првом реду цепање! наших непријатеља. Бурно одобравање наградило* је г. Роса за његове у истини! занимљиве и врло активне речи. Министар просвете г. Велибор 1 Јонић, захвалио се г. Росу следећим срдачним речима: „Пријатна ми ,/е дужност, да< се г. предавачу Колину Росу на-' рочито захвалим и да му иска-' жем моје најсрдачније честита- 1 к>е за то, да је у низу својих { многобројних путовања нашао 1 прилику и вољу, да посети Бео-' град и да одржи ту једно наро- { чито интересантно предавање.' Наравно је да морам и Немач- 1 ком научном институту изјавити { своју благодарност, што је за-' једно са Минхенском академијом ( развио живу делатност, да оба- { вести српски народ о мисли и о' настојањима Великог Немачког Рајха. Ово међусобно зближење народа сматрам за најбољи пут за коначни споразум међу н>и- ( ма. Тако се стварају и најсолид- : нији основи за заједницу европских народа, која је више него ] икада угрожена од стране ван- ^ европског имнеријализма. Али\ баш овој опасности треба да за- ( хвалимо, да је општа европска, свест постала већ чињеница и у, исто време једно поуздано јемство за коначни успех,

ЂИНО СЕВЕРИНИ: ЦРТЕЖ

Једпа лосШа ие чана пролеће! Мислите на хладне вечери) Код назеба узмите одмах АСП И р И Н! Код куповино треба обратити пажњу на .Бајер'-ов крст! " гЛ '

.•тУл-';:

Г*А ВАУЕР

А8Р1КШ, у С&КХАОј /с уку !

Посматрао сам га често из своје собе, како грубо поступа са својим вршњацима. Оно што је он хтео, то је морало бити. Ако би се неко успротивио, налетео би на њега песницама. Изгледало је као да не може да схвати, да се неко може успротивити његовим жељама. Био је мали и, дебео. Могло му је бити 5—6 година. Глава лоптаста, ноге криве. Очи светле и живе. Уста презрива. Веома ме је занимао овај малишан. Једном, када се играо са својим вршњацима сав умрљан блатом, запитао сам га како се зове, а он ми одговори: „Нецу да казем". Затим се наглб окрену и врати својим друговима. Касције сам дознао да је избеглица, да има мајку и сестру и да му мајка пере рубље и тако издржава себе и децу. Мали грубијан звао се Мишо. Једнрга дана отишао сам да однесем неколико кошуља Мишиној мајци и да уједНо видим Мишу. Нзшао сам изг све на окупу. Мајку у поцепаној хаљини, нагнуту над коритом, малу шестогодишњу сестру, и њега окрутног, како стоји на прагу сиромашне избе и љутито ме посматра. Сирота жеиа веома се обрадовала новом послу и по сто пута ми је захвалила. Мене је интересовао Мишо и зато запитам за њега. „Ах Мишо! Боље да Вам и не говорим. Добар није", биле су прве речи његове мајке а затим поче да ми се јада. Дознао сам много о његовим грубостима. На крају' ми рече још и ово: „Од како је пошао н.огом, нисам га још ни једном пољубила. Када некад то покушам, почне да ме удара да морам одмах да га пустим." Такав је био мзли Мишо. Долззио сзм од тзда свакога месеца и редовно доносио рубке за прање. Мишо, кога сам н даље виђао, остао је и даље и^ сти: груб са својим вршњацима,

МОЈЕ ЦВЕЋЕ Ој, моје цвеће, Моје цвеће драго, Ја сам на те увек Сву пажњу полаго Ој, моје цвеће Разноврсие боје, Ја ћу тебе волети. До старости своје. Ти си лепо и мирисно И свако те воли, Јер ти сваког развеселиш И онот ког боли. С тобом ките сватове , И девојке младе И зато те сви народи Са радошћу садс. 1 "• Рипањ Душан Ђурић уч. I раз. гимн.

непријатељски расположен прб« ма мени. I Једнога дана, када сам по ом бичају донео рубље да ми се о* пере, нашао сам Мишину мајку, сву уплакану. Кроз плач ми ре* че, да јој је ћерка болесна и да јој не може помоћи, јер нема новаца за лекара. Брзо сам Ушао у собу и пошао ка кр«вету на коме је лежала мала девојчица. Била је у великој ватри. „Час дрхти као прут, час јој је опет јако топло да се сва озноји", објашњзвала ми је уплакана мај« ка. Погледао сам малој у грло и констатовзо, колико сам знао о симптомима болести, да мала и* ма јаку знгину. Одмзх саМ дао мајци новац за лекара и изашао са њом из собе. Мишо, који је цело време стојао крај сестри< ног кревета, полетео је к мени, ухватио ми руку и почео да ја љуби. Био сзм изнензђен и ду« боко гзнут. Нисам могзо да замислим да онај грубијан, који ми је онако дрско рекао: „Нецу да казем", може на овакав начин да изрази своју захвалносђ, И сада, док ово пишем, још сам узбуђен, када се сетим те захвалности, коју нисам очекивао од малог грубијана. Од тога данз, почео је мали Мишо да се припитомљује. У Панчеву, 1943. Душ. М. Бирманац СТАРА БАКА У колеби малој живи Погрбљена бака стара, Још остаде она једна Од толиких јој сестара. Она стара сваког прима, Ко на њена куца врата, Јер путника из далека Сматра као свога брата. Она стара сваком прича Да је некад срећна била, Имала је своју кућу Где је мало боравила. Имала је сестре, браћу, Своју децу, верног друга Ал' судбина њена беше Да се њојзи само руга. О, та смрт је иеумитна! Уграби јој миле њене; Само она осга тужна У сашоћи да увене. Смежура се њено лице Побелеше њене власи, Ал' јој судба оставила Нвшто, што је и сад краси. ! То је благост њене душе И доброТа њеног срца, Које милошћу обасипа Сваког ко у болу грца. Љубиша Јеремић уч. V разр. IV мушке гимн, у Београду

оимуј ба.гмЈжааШ'

Прешплашише сво/е у заробљепишшву на СРПСКИ НАРОД Прешплашх прима ;,Иреса" Београд Вла/ковићева бр. 8 Тромесечна претплата ста/е дин. 45.—