Српски народ

ТУ април

СРПСКИ НАРОД

Страна Утг

Постављамо сваког на своје место НЕПОЗНАТИ ЈАПЈ А ТО М И Ћ Др. Никола ЂориН

Пре 40 година, трудом Нове ној о успоревој прошлости, и електричне штампарије, др. Ни- тај, ето, поменути електроводни кола Ђорић издао је у Београду агедс и с њим снови о доводној књигу ЈКммц, елоаеја о м* и убрзаној будућности; нашли Косову Пољу. су се видело и искра — етика и И тако, на корицама ове јед* лирика. нссмислене кљиге, пуком слу- Претставник модерне српске чајношћу нашла су се тренутнО етике је др. Никола Ђорић. заједно два раздобља: косовска * епопеја и с њом снови о одвод- * * „Прослави, српска вило, струпама гусала мојих, Дела и подвиге славних шужева, јунака твојих". Тим свечаним и успореним замахом почиње Косовска епопеја, Дело о којем су похвално писали М. Мурко, М. Цар и други, али дело чијем се писцу, за смутно чудо, није хтело да дадне помена у званичној историји српске књижевности. А дело по грани, по жанру, често егзалтирана балканска лидело родоначално. рика — искра њена; по среди

мистике, крепост хришћанског хероизма, и овде још увек наследне врлине балканске епике — видело њено; по среди је постојанство не ширине поетичног замаха, већ ширине умујућег уметничког духа, коме као вечити премац стоји интуитивна, али

П03НАЈМ0 ИХ! Око њих је тамјап гор'о и вења, И њине славе, хорила се јека, Изгледаху ми надземпа створења, Јер ја их гледах, гледах — из далека. Приш'о сам ближе... промену се стање, Друга ми мис'о у груд'ма се буди, Зачух им речи, промерих им знање, И тада рекох: — Обични су људи. Још ближе приђох, што сам мог'о ближе, — Човек се само по делима суди И кад сам вид'о, што им крију груди, Вид'о сам и то — да нису ни људи.

Када се погледа писано дело Јаше Томића, данас, двадесет и једну годину по смрти, а осамдесет седам од његовог рођења, изненађење не долази од ретко значајне енергије овог великог српског националног политичара који се је одликовао духовитом оштроумношћу и беседничким даром. Изненађује оно што је тако мало познато у делу Јаше Томића, или нимало познато, оно што је Томићев политичкн лик наткрилило, такорећи бацило у засенак и по чему је потомству готово непознат. То је поезија! Да, Јаша Томић није био само борац на политичкој трибини, један од вођа свог народа који је храбро еволуирао

Др. Никола Ђорић (1859—1913) је обнова, продубљивање, пресвршио је филозофски и меди- вазилажење те, ето, угашене нацински факултет, као млад чо- следне активности, како би, исвек објављивао је стихове у О- тина нешто позно, ал ипак дохутгџбини, Србадији, Летопису, јао, дивним дубом језичне ора1893 штампао збирку љубавних ховине, реванш оне фине, оне песама, па затим објављује низ даровите, често омаловажаване, балада и романса као Тефта, десетерачке свести, из чијег је Смук, Дојне на Дунаву, да би лона потекла благородна припопотом дао низ драма Сликар, ведна епика, империјални хексаВезир Абоговић, Видосава, Крим- метар : ка, Владислав, Краљ Угарски. .. Уз те оригиналне радове, зна- УМНИ П0ВИЈа СВ0Д ~ гавран од социјализма Маркса и Либклачког и одмереног дара, др. 5 крила у лету • нехта ~ Милетнћа. Јаша ТоНикола Ђорић превео је у сти- Зеле "° П0Ље када засенчи у мић је био об Д а Р ен приповедаху Расинову Федру, Шилерову прпоме цвету "' чким и песничким Р адом " Јованку Орлеанку, ГетеовуКлад- Епопеје нису само за епопејска ОД 81 објављеног рада за живигу, Димитрија Лажног, Де- времена, те потребном ширином тота , две књиге су стихови, чебору. ваља размишљати о нагонској и тири приповетке, две романи, Године 1902 објавио је Косо- културној мисији, за смутно чу- Ј е лна драма, а остало расправе и во, кн>. 1 (остатак разасут по до запоетављенога епичара др. студије из филозофије, религиразним часописима), широко за- Николе Ђорића, за смутно не Ј' е . политике, економије, историЕесело чудо, угашене Косовске Је и других научних области. епопеје, скромног садруга џи- У посмртним - рукописима је новске. Илијаде,. џиновске Ене- нађено још 15 необјављених иде. —3.

мишљена, широко изражена епопеја, с крепким језиком, валовитим ритмом, са савладаном иоориском и митском грађом, с визијама чија архајична свежина не уступа модерним романсираним историјама — Косово, усамљени, родоначелни спев читаво мало обогаћење српског модерног стиха. Необјављено му је дело Зида<■ ње Скадра. И тако, већ сам обим књижевног рада др. Николе Ђорића опомиње на сразмере епопејског даха, нажалост израженог у потпуна неепопејска времена. * Г'""': * * I' С пародним песништвом блистао је и блиста непревазиђени Јуначки спев, с Његошем фолклорне урвине драматског епа, па је онда из те широке рефлексивне реке, 1902 избио такозвани империјални хексаметар. Није ствар у томе, што малени тамо неки народ на Балкану ра-. сполаже таквим говорним шуморима, говорним звуковима да њихово иоле мисаоно усложавање опомиње на интонације Илијаде, Енеиде; није ствар ни у томе што се и цигло једносмисленом снагом умножавања визија постиже збир праве приповедне епике; нити је, пак, некакво чудо што начело наследног идеализма остаје неокрњено пред навалама архајичних мотива. У свему томе др. Никола Ђорић снашао се људски, песнички. По среди је друго нешто. По среди су сјајне изражајне могућности оне песничке активности путем које су печални патос даљине, тишина нагонске

списа. Међу њима је у стиховима Црна поноћ и драмска три-

^ Др. Нпкола Ђорић:

ДЕСЕТА ПЕСМА Поштго јс мати ветрова Кошава свим силама покуши... да омете српску војску на њеном путу за Косово, али јој то није успело, песник описује долазак Срђе Злопоглеђе и том приликом даје портрет ове легендарне личности, која је и после др. Николе Ђорића била врло често предмет надахнућа многих наших песника. (Видаковић, Д. Филиповћ итд). Овај нас Ђорићев опис Срђе Злопоглеђе, својим издашним појединостима, и својом озбиљном интонацијом, донекле потсећа на описе из Илијаде и описе - из Бијесног Роланда. У том лагано и ноћ разхлађену земљицу смрачи Одонуд планине војска с' устави да законачи. После тегоба и јада сад је одмарат' се ласно. Облаци минуше, месец засија пуно и јасцо. Плаво се небо чини два пута лепше и више, Свежином животворном гора и дубрава дише. Тишина блага као светиња нека се шири. С планине лак поветарац мирисом липе пири. Сладак и он опија војнике да потраже санка, Те да се крепе за нове напоре новога данка. .Али док санак војску још и не загрли будну: Тиха и свежа ноћ јој прилику показа чудну. Силна јуначина нека, ко да из земљице ниче, Створи се онде и Поче кроз народ ко џин да промиче. И одмах Милоша тражи, да војводу првога моли, Да га у друштво прими и војеват' да му дозволи. Чудан је јунак што се придружи Србима туна! Чело јуначко му крије калпак од вучија руна. Обрве густе и мрке му као но грива у лава. С очију црних под њима сече те погледа страва. Брци му дуги пали сваки на своје раме. Брада му покрила прса до првих пуца доламе, Заиста, како се пева, и не да је приповест гола: Као да држи у зуби јагње од године пола. Преко одела носи опаклију тешку курјачку.

НАСЛОВНА СТРАНА »ПЕСАМА« ЈАШЕ ТОМИЋА

логија Краљевић Марко; роман: од слоноваче већ говори проето Од земних дубина до звезда; и убедљиво, „од срца срцу" о приповетка: Једна праведница; проблемима, који су у датом вредрама: Сеоба у бајку, затим сту- мену у центру интереса најширих дије итд. слојева народних. Своје песме Јаша Томић је објавио у две збирке, 1879 и 1896 Јаша Томић није писао за ангодине. Наравно, као велики по- тологије. Бар се у њима до далитичар Јаша Томић је у поези- нас није нигде нашао ниједан је могао бити готово искључиво његов стих, а никога од градисатиричар. Он је и кроз стихо- теља таквих „меродавних" књиве — Дискутовао, расправљао, га и не помиње као песника. Па поучавао. То је поезија лишена ипак, сматрамо да ту разноврларпурларсистичке чистотеикра- снОСТ Томићева талента треба

соте, али је за то обдарена једном благородном тенденциозношћу, која није само гола вербалност. Када се читају Песме из 1896 осећа се писац: јака ду-

колијГо-толико спЗсти од заборава у име његове величине. Нека би и само једна песма Томићева имала трајнијег сјаја, било би довољно да се сме мирно ре-

ша која не познаје никакве куле ћи: био је и песник.

Епопеја о боју на Косову Пољу Сабљу о пасу има двадесет педи ду.гачку. Сабља је сва у кора од суре курјачке коже, Ал' јој се вредност по златном балчаку ценити може. Тешки му топуз еиси<о седлу са десне стране: Седморо једва што дижу баца он лако, тенане. Дуго три човечја боја копље на раме џрислања, Облица иије од мишице, која га баца, тања; Врх му од челика љута свикнут у крви да грезне: Зарђан, да с& окупа у-њој, и сада му чезне. Украса никаквог чудан јунак иа себи не носи; Једино орловим крилом за калпаком, што.се поноси. Ништа не мари што је, ретко без јада .и рана, Одн'о седамдесет седам до сад јуЉчких мегдана: Ипак чепенке за то носити није му мило; Једино орлово. крило над. калпак њему се свило. Оклопа грданне носи нит кациге нити панцира, Нити на ногаМа Шина нити на лиц-у визира: Снажиа га рука боље ОД гвожђа од ударца чува: Ко се усуди на њ, ко тресак са неба газгрува. Коњ му је много већи од свију других и јачи. Колико јунаК оружјеМ, Толко он кбпитом тлачи. Медвеђе руно му снагу џиновску целу покрива, Али му скрити неће пљацен са ока жива. Нити је знаоцу правом, због чу.дна одела и грозна, Тешко да праву вредност коњицу силцоме позна. Мањ да га буни чудни накит о седлу убојну. Десно је топуз тешки прикачен коњицу гојну, Лево пак тудум вина прислоњен носи уз рамо, Да му на рахатну путу не криви ни тамо ни амо. Сам јунак добро вино као да ценити знаде, Јер га не цицка за цело на коњицу тек бадаваде. Цела се задиви војска јуначини чуднога строја, Који се тако много љута зажелео боја. Сваки се њему.. и силном његовом парипу чудп, Али му нико не мисли ни заиру чудну да кудш. Ценећи пак по оружју «г топузу страшног јунака, Познаде сваки а колко је његова десниџа Јажа.