Српски народ

15мај

СРПСКИ НАРОД

Страна

Везе Срба и Немаца у прошлости

Везв српскогв народа са ев- два и по века, српска држава је ропским западом почињу гото- цењена и у западној Европи, са во са стварањем прве српске др- којом је одржавала сталне везе. жавке организације. Већ на почетку IX века (год. 822) помиње Саси у нашим рудницима Србе кар моћан и распроетра- .. Н >ен народ Ајнхард, државник, Између Срба и Немаца везе врхитекта, савременик и биограф не п Реста]у кроз цео средњи Карла Великога. Римска Црква је век ' па ни касније. Од XIII века У сталној вези са балканским у С Р ПСК0 Ј држави обнавља се и Словенима још од времена н>и- по Д иже нагло рударство за влахбва досељења. У записницима к Р аља Драгутина и краља МиСплитског верског сабора из л У тина - Главни рудари беху Нем925/26 године међу учесницима ци Саси, који долажаху из помињу се и српски великаши Маџарске. Целокупна рударска ма челу са Захумским кнезом ин ДУ ст Р и Ја била је у њиховим Михаилом. Папа Гргур VII назива РУ кама - З ато С У имали велике

године 1072 српског владара у

повластице: своје судове, своје

Дукљи Михаила Војисављевика нота Ре, своје свештенике, право »краљем и најдражим сином слоо °Д н ог крчења шуме и слоСветога Петра« Папа Климент III 6 °ДУ п °дизања нових насеобина. потврдио је 8 јануара 1089 годи- Душанов законик је касније дона привилегије барске цркве на нвкле > али на битно ограничио молбу »нашег сина Бодина, слав- ова п Р ав з- Најугледније саске опног српског краља«, који је на- ^тине беху Ново Брдо, Трепча, слеђену државу од свога оца УДник и Сребрница, а било је и Михаила уве^ао присаједињењем много других мањих рударских српских области. места. У рудницима су биле и У ближи и непосреднији до- ковнице новца " Р У ДНИЦИ " саски Дир долази Запад са балканеким т Р гови оп У" ели С У под Т УР цима народима тек у доба креташких Т очетком XVII века. Од тада ниратрва, од друге половине XI ве- ' е се више У РУД ници м а нуо нека. Своје авантуристичке дожив- мачки ' език ' Т Р агови Саса оч У" т ^ вани су 1ош само V именима сељаје и утиске на пролазу кроз Гсела Сасв коп Соебониие (-V ^ села *«ас© код ч-.реорницс, г оалканскв земље за&ележили су Вишеграда Студенице, Кратова, многобројни учесници крсташких _ ^ п > похода. Материјал је врло вби- Сасин-поље код Пљеваља) и реман и претставља драгоцену ис- чица (Ш а . Ш ка -река код СребрниториЈеку- грађу. Србима је поеаа- це и Ма 1Д анпека )- У на зивима ^ен добар део ових забележака, земљишта оч У вана ' е и немачка успомена и путописа. Према о- Р еч 38 место ' где С У °б ав ^ ани вим српски владари су били увек РУД а Р ски посл °ви, као: Цеовине предуеретљиви према крсташи- 0®Д на коеа са старим окнима ма. Кроз Бодинову државу про- код Плане )' Ц®°в и (места са сташли су Провансалци, учесници Р им РУ пама код К° по Р ића и Со " -«4- ченице у копаоничком кра у). првог крсташког похода под вођ- ' п ством графа Рајмунда из Тулузе. С њима је био каноник Рајмунд из Ажила, који је оставио опши-

Лична гарда цара Душана

У средњевековној српској дрран опис пута. Нарочито се за- жави нису Немци били запоследржао на пријатељском дочеку, ни само као рудари. Како у то који је „српски краљ" Бодин доба једину сталну војску еачиприредио старешинама војске. њаваху страни најамници, међу Граф од Тулузе побратио се чак њима Је било и Немаца, Најамнике Је издржавао сам владалац, а из њих је била састављена и његова телесна гарда. Грчки цар

са краљем Бодином. Сусрет Немање и Барбаросе Већ у XII веку јављају се прве и исто Р ик Кантакузен сп °миње У конкретнијв везе између СрбГ и во ) сци с Р пског к Р аља ^еФана Немаца. Оне падају иетовремено Дечанског ' Ј п 6итци код ВелбуЖ " 17 г да (1330) 300 оклопника, »алама-

са стварањем првих снажних и .. « чисто немачких државних орга- ка<< - ^ а Р Д Г ан ' 6 на Р очито по ' низација. Први је покушао да же- лагао на сво ' е немачк ® °ДР еде ; нидбеним везама дође у додир Његова лична га Р да састо : алз се са Немцима велики жупан Дееа, Ј00 Немаца. Неколико одретворац једне јаче српске држа- Д а Немаца 6или С У као га Р низ °" вице (око 1161), претходник Не- ни по важни,им местима српске мањин. Међутим, те везе су о- ДРжаве. На Душанову двору пустварене тек за време Стевана них 18 година ' све до Ц9 Р евв Немање, оснивача моћне српске СМ Р ТИ ' иг Р ао ) е ВИДН У У Л " Г У не " средњевековне државе и Фри- мачки водсковођа витез Палман дриха I Барбаросе, творца вели- По Р ед Палмана беху у српско, служби и два његова рођака.

ког немачког царства —• тада нај моћнијег владара на Западу. До знавши да Барбароса спрема тре•ћи крсташки рат, Немања је кра

Поред рудара и војника били су у СредЊем веку на Балкану веома на гласу и немачки умет-

јем 1188 годинв послао своје ници. У XIII веку било |е пс"' 1

лосланике на царски двор у Нирнберг са писмом, у коме ка-

дома|=,их »глумаца« и немачких »шпилмана«. О томе има споме-

жв да »са радошку очекује про- на V српском тексту номоканона. лааак крсташка војске кроз н>е» У XIV и XV веку помињу се негову земљу, и како му ништа мпчки свирачи у служби Дубр.овдоаже меће бити него да цара ника, ка н. пр. гајдаш Кунц, трулично поздрави«, У лето 1189 го- бач Јохан, флаутиста Ханс, кладине пролазила је крсташка вој- ринетиста Петар из Келна и Маска, на броју око 100.000, кроз теј Немац. Песник Мавро Ветрабалканске земље. Немања са ни ћ помиње у XVI веку трубаче бра.том Страцимиром, великом и свираче из »Алдманије«. На пратњом и богатим поклонима дворовима српеких владара и дочекао је немачког цара у Ни- великаша међу уметницима и у шу 27 јула. Сусрет је био прија- њиховим дружинама појављиватељски и срдачан. Драгоцене по- Х У се често и Немци. датке о овом историском са- Поред осталога, занимљиве су станку оставили су нам у својим нарочито везе Срба са западним белешкама Анзберт и Арнолд народима успостављене путем тз Либека. Немања Је понудио склапања политичких бракова. Барбароси савез у борби против Напрад смо епоменули покушаја Византије, који је немачки цар великих жупана Десе и Немање прихватио. Том приликом у при- да заснују пријатељске везе са суству цареву завршени су пре- Немцима помоћу брачних веза. говори о женидби Немањиног Касније и цар Душан, како његосиновца Тољена са Барбаросином ва жена Јелена дуго времена нирођаком — баварском грофи- је имала деце, помишљао је да цом од Андекса, -ћерком Берх- се с њом растави и да се ожени толда IV маркграфа од Истре и Јелисаветом, ћерком немачког Крањске и херцога Далмације и краља Фридриха Лепог. У хроХрватске или Мераније. Прегово- ници опата Јована од Виктринга ре о савезу наставио је по том сачувани су податци о тим прехерцог Берхтолд и Немања је говорима. Прва позната брачна ради - тога по зими ишао за кр- веза између српског и страног сташима чак до Трајанове капије. владалачког дома била је удаја Са Немањом почиње велико Јелене, к1лери Великог жупана Удоба српске средњевековне др- роша I за мађарског краља Белу жаве које траје до средине XI II Слепог (XII век). Она је отвовека, када цео Балкан пбстепено рила серију политичких бракова, пада под власт османских Тура- преко којих је династија Нема■а. За све ово време, које траје њн^Ка дошла временом у срод-

ничке односе са свима европским владалачким домовима. Томе је највише допринела удаја Јелисавете, кћери српског краља Драгутина а праунуке Стефана Првовенчаног, за босанског бана Стефана I Котромана. О тОме познати немачки стручњак за генеалошка питања, професор универзитета из Граца, барон Дунгерн, пише следеће: »Јелисавета је најзначајнија од ових к1"тери из династије Немањића, јер је она наследством пренела крв Немањића у све европске владалачке домове. Јелисавета се г. 1284 удала за Стефана I Котромана, бана Босанског. Тиме је породица Котромана постала равноправна владалачком дому. Њен син Стефан II бан босански, оженио се 1324 г. Јелис&ветом, принцезом пољском, Њен унук Стефан Твртко I, син пређашњих, постао је кралг. у Босни. Њена старија унука, удајом за Лудвика I Анжувинског, постала је мађарска крал»ица, а млађа Катарина удала се за графа цељског Хермана. Унука ове Катарине, Варвара Цељска, жена СигисмунДа од ЛуксеЛбурга, Чешке и Моравске, постала је немачка царица. Праунука царице Варваре и цара Сигисмунда, Ана, наследница Чешке и Мађарске, била је жена немачког цара Фердинанда I. Од њих потиче царица Марија Терезија, а и њен муж цар Франц I, Њена праунука Леополдина, аустријека надвојвоткиња, била је прабаба румунског краља Фердинандз I«. За време Душанова царства средњевековна српска држава достигла је врхунац своје мо&и. Предосећајући нову опасност коЈа је Балкану и целој Европи грозила од завојевача из Азије, Душан је сматрао да је српска царевина у то доба била једино кадра да се томе одупре и да спречи инвазију Европе. У томе циљу учинио је понуду папи да организује нову крсташку војну. Инокентије VI прихватио Је понуду Душанову, поручивши му преко нарочитог изасланства да га прима ,не само као врховног »капетана« одбране хришћанства, веК да ке му и у свему осталом битИ на руци. Овај план Душанов није остварен услед иових ратних заплета на Балкану и услед његове неочекиване, преране смрти. Распадом Душанова царства почиње нова историјска улога за српски народ. Од тада, од средине XIV па све до почетка XIX столева траје вековна борба Срба у одбрани Балкана и целе Европе против нових завојевача из Азије, У тој борби подлегале су најезди завојевача једна за другом све балканске државе. Битке на Марици и Косову у другој половини XIV века, одлумиле су судбину Балкана, а пад српске деспотовине и Херцег-Босне у другој половини XV века судбину југоисточне Европе. Читав један век од пропаСти ерпскога царетва задржавали су Србн ?авојеваче са истока, који су вулканском снагом надирали поеко Балкана у срце Европе. У тим борбама немачки најамничии , одреди иеписали су многе слтвча странице историје, ме+1у 1<01Има се нарочито истиче тр .-ично-херојска одбрана Новог Боаз. Борбе Немзца и Срба проп«в Турака И кад су све српске покрајине пале у ропство, ерпски дух ипак није малаксао. Под новим деспотима у Мађарској Срби наставише борбу и даље, а када нестаде и српских деспога V Мађарској и када екоро све српске области беху поробљене, Срби су, расејани свуДа по оп/стелиМ и напуштеним крајевима, организовали ' чете граничара и 6орили се и даље кроз векоча под командом аустријеких и немачких генерала. На целом борбеном појасу Војне Границе, од Приморја па даље линијом Саве и Дунава —■ сруда су српгки граничари посејали своје кости у одбрани З^пада од најезде Азијата. А кад су крајем XVI: и у XVIII веку вођене велике борбе протиа Туракв, Срби на поаиа ..

аустријских царева диззху устанке и придруживаху се војскама немачких врјсковођа. Значајно је било учешће Срба у рету 1689 године, када царске трупе под врховним заповедништвом маркграфа Лудвика баденског продреше у Србију и отпочеше успешно напредовање. Срби беху подигли устан^к под вођством пећског патријарха Арсенија III Чарнојевића. По повлачењу царских трупа из Србије, Чарноје&ић се са 37.000 српских породица, на позив аустријског цара, пресели 1690 г. у области преко Саве и Дунава. Иду&е године код СлаНкамена Лудвиг Баденски страховито Је потукао великог везира Ћуприлића, КоЈи сам погибе. И у овбј знаменитој битци учествовали су Срби. Од године 1697 главни војсковођа царске воЈске постаде принц Евгеније Савојски. У његовим великим победничким биткама на Тиси (1698), код Петроварадина (1716) и Београда (1717) учеетвовали су такође Срби. За владе Марије ТерезиЈе, а нарочито у току седмогодишњег рата, велико је било учеш&е Срба граничара, што је аустријека царица јавним похвалама и повластицама признала. Године 1788 беше рат Аустрије и 'Русије против Турске. Учешће Срба граничара и добровољаца у редовима аустријске војске било је врло велико. Са једним одредом под командом капетана Филипа Вукасовива ишао је и католички поп Јосип Крмпоти^ Личанин. Он је спевао песму у славу кепетана Вукаеовића, у којој су и ови стихови: ,.Пред њима је племић од старине, Вукасовић бд личке Крајине... Остали су рода витешкога Прави Срби, право славе Бога". Значај Срба за одбрану аустријеких и усарских граница није био мали. Вековима су Срби као граничари и ратници проливали евоју крв под командом аустријских и немачких генерала за одбрану Запада против завојевача са Истока. О томе сведоче многобројне повеље аустријских владара и генерала, као и небројени писани споменици, који се и данас чувају по архивама. Крајем XVIII века настали су у Европи велики поКрети изазвани француском револуцијом и Наполеоновим ратовима. Они нису остали без утИцаја на српски народ. Почетком XIX века избила је ослободилачка борба најпре под Карађорђем, затим под Милошем Обреновићем. Та борба донела је с.рпском народу ослобођење. Васкрс нове Србије поздрављен је топло од целе Европе, а нарочито од не-мачког народа. Велики нема^гК'и историчар Леополд Ранке напиеар је зн.аменито дело о српском устанку које је постало документарни спие за тадашње европске ди- ; пломате. А преко Хердера, Гетеа и Грима Европа је упознала непроцењиао благо српске народне поезијв. Србија XIX века разв'ијала се и стварала поглаВиТо под утицајима немачке духрвна и материјалне културе. - 4 Б.. .Богдвновић

Поводом Ничеове стогодишњице рођења За стогодицЈљицу Ничеовог рођења, изаћиће 1944 тодине велико илустровано дело, под насловом „Нц_чеов живот". Оно ће приказатн великог филозофа. крај у коме, се родио. слике његових пријатеља. цртеже и фотбгоафије уметника из Ничеове околине. Шеста- књига рвог опширног дела готова је, од чвтрдесет до педесет књига, које ће обухватити сва дела Ничеа. У припреми су поред тсга. око 1 ?0 писама сгкупљених у јелној ки .и зи, упућена многим ' личностима, у доба стварања „Зарату.гое" Досада су од Ничеових ицсача, издане че.тири свеске. писама <-д Фра.јхера, од Герсдорфа, и две свеске од Козиме Вагнер". Њима следују писма музичког пелагога и музичког филозофа Карла Фукса, који ће обухватцтн музичку исторшу и указзги на везе Ничеа са Рихардом Ва г нергм.

ПОМЕН БРАНИ ЦВЕТКОВИЋУ Породина Бране ЦветковиЋа, уметника књижевника. сликара и новинара, 20 о. м. приредиће му полугодишњи помен, на гробу, парцела 29. Поводом овог тужног помена, пред очима нашег културног света опет се појављује лик Бране Цветковића, неоспорно заслужног јавног радника. Брана Цветковић, велики уметник. велики радник. велики родољуб, ствзрао је целог свог живота. у уверењу да за животну ведрину, животни оптимизам треба озбиљно радити, честито гледати недоштедно се ©орити. труЈеж и зло сталио жигосати. Тај исправни став Бране Цветковића стаорио му је велики број поштовалаца ко.ји ће и овом приликом одгти му дуговану пошту.

НАЈБОЉИ ПОЗНАВАЛАЦ ПАПИРУСА У СВЕТУ Професор. Д р Улрих Вилкен, познат као одличаи иаучник и ван Немачке, пошто је до 1931 држао на берлинском универзитету, чувену катедру Теодора Момзена, дочеку.је свој осамдесети рођендан. Његов научан раа био је у уској вези са папирусима, на које, је већ Момзен упућивао сво.је студенте, и чији. је био истакнути познаваоц. Своја научна испитивања учинио је самосталном научном дисциплином, и био је њен први стручњак светског гласа. Професор Вилкен бавио се и испитивањем стг.ре - Грчке, ископавањима у Бгипту, И'6Ио члан дваиаест академиЈз у Немачкој и другим земљама.. . ГР1(1

ЈЕДНО 05ЈЧШЊЕЊЕ П0В0Д0М ШЖЕВНОГ КОНКУРСД СРПСКОГ НАРОДА Поводом питања .како треба схватити цсториски роман или драму, ,ла. које је СРПСКИ НАРОД расписао награде у своме књижевном конкурсу, објављујемо ово исцрпније об јашњење. Жири ће узимаТи у обзир за додељивање награде не само исгориске роШне и драме у ужем смислу, како су дефинисани ти књижевни рОдови у школским уџбеничима књижевности. Он ће' водити рачуна и о оним радовима у којима неће бити искључцВо обраћеџе цсториске. личности и историски догаћаји, негп ће ириказивати и сликати средину илџ-мтос-ти из.-јемне исторксие епохс.