Српски народ

Пред стогодишњицом прве лирске песме Озевојка на студенцу

СЕОБА

Раскошно разгаљен, раскошно благ, већ сто година љубак и драг — патријарх српске савремене лирике имао је свега 19 година када је јула 1843 написао песму Девојка на студенцу. Јула месеца ове године навршава се, дакле, читаво једно лирско столеће, читав један стогодишњи напор на све широј зони стварности као лепоте, лепоте као оруђа у борби против закона лењивости; навршава се десет пута по десет година и стварања и угледања, и одушевљења и разочарења, још увек, ето, обасјаних јулским, родоначалним искрама: Кад сам синоћ овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На коњицу лака скока... Бранко Радичевић је први српски песник, који је разлоге разума с највише успеха заменио разлозима срца.

живот:

И брег и цвет и поток и кап, и за лирику звер и човек и живот и смрт, ка- ски песник жу да широм уступају места пред правим лирским песницима, једино у стању који су да људску свест обдаре бескрајном, па према томе и бесмртном садржином. Бранко Радичевић није песиик џиновских замаха, али Је свакако на црти оног бескрајног нараштања праве творачке снаге, творачке снаге чи,|а се искона силина, кад захте, у трену, просто кад јој се прохте, нађе баш у срцу највиших израза, највише изрецивости, највиших животних форми: Тама долом, тама гором, Наоколо све почива, Само вода са жубором Са камена што се слива ... Бранко Радичевић је први од савремених српских песника, који је импровизацији дао вид лирскога стила.

- како Је прави лируствари сами наги

ћа; азурне лирике, где је дар жеравичав као алхемичар. Јул и све само јулски... Свелирски, па ипак стилски... Раскошно разгаљен, раскошно благ, већ сто година љубак и

ПТИЦА У МРАКУ

Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је као лепи дан Што кроз гору вири. Бранко Радичевић је први песник такозване велике чедности,

(ЕОС) Ратне мере замрачибања довеле су до нових опажања орнитолога. Док Је раније владало мишљење, да се птице седраг — патријарх српске лирике, лице, које путу.ју по ноћи, равсвојим вечито деветнаесгогодиш- нају према јасном светлу градова, сада је бесумње доказано, да две, створио ове исте врсте " тица и у П0ТПУ ' ^ ном мраку одабираду истц пут Је кристално српско лирско де- за СВО ј л у као и раније. Ваља тињство, у суморне и уморне све- још пв.иметити, да птице селице,

за трен, песмом

Ако је истинита она већ прастара Платонова мисао, да лирски песници делују онако како и певају, да се они не само уосећавају већ такорећи преображавају у бића, у ствари — онда је више него сигурно да је Бранко Радичевић такозвани богодани лирски песник. Носилац прастаре мисли, да лирска изрецивост није изнад бића нити пак биће изнад изрецивости — Бранко Радичевић је већ првим својим песмама поставио темеље природном виду певаша — лирском натурализму: Доло, стадо, јаљци драги, Фруло, цвеће мирисаво, Мили ветре. ветре благи, Ој, изворе, — здраво, здраво!...

Године 1843, Бранко Радичевић, у својој 19 години, написао је својих првих 11 песама: Девојка на студенцу, Путник на уранку, Путник и тица, Ноћ па ноћ, Циц!, Туђин, Ајдук, Путу крај, Враголије, Сретан пастир, Драги. Тих 11 песама чине прву нашу лирску плејаду. Тих 11 песама, по свежини, по понесености, по осећајности, равне су лирским изливима датим тада и на страним језицима (лидхен, канцонете, итд.). Тих 11 песама на једанаест начина су поново изнеле на видело прастаре песничке истине: и како је животна чедност често извор песничког стварања, и како је животно било често висине песничког израза, животна песма

сти, баш као прави горски студенац, уносив још и данас пуну животну ведрину: Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбиЈа. Јер Бранко Радичевић је војвода Каица српске песничке осећајности. коЈе с.ада лете преко замрачених градова, више не дају гласа од себе, мада су раније. нарочито дивље гуске, прелетеле градове са великом виком. Сматра се, да их је баш та светлост дражила на вику. Како оне у мраку саме налазе свој пут, наводи нас да размишљам.о о т.оме да оне имају један урођен и још недокучени смисао за оријентацију. Та особеност примећена ' и код неких пустињских и јских племена.

Бранио (Архив: С.

Н.)

ПОБИЈАЊЕ ТЕЗЕ »ГЕНИЈЕ И ЛУДИЛО« Опште је мишљење да су ге- и духовна стања често су супротна од стања код људи нормалног менталигета. Лица оболела од шизофрениј.е обично се губе у фантастичним идејама. Оиа постају оригинална, повучена. Та оболења најчешће се коНстатују код уметника (2,8°/» уметника, 0°/о научника, 0,8"/» просечни човек). Та оболења појављују се још у најранијим годинама ,а код научника су ис-

стављенб навода.

у преисториеке знаке

Бранко Радичевић је први успели покушај да се српска лирика уздигне на степен српске гре, живо језично врело наше ство генија надокнађује изузет-

се подведе под научну анализу. Наука је једино у могућности * Да се генију приближи једном ф ^ врстом критике и објективним испитивањем, проучавајући га у Јасан, чио, мио, са звучним свима његовим појединостима. слоговима као са там-там Дирка- Најновија демографска и генема; једар, ведар, штедар, далеко од несвесности која није сами закон природе — и с власи својих животоносан — Бранко Радичевић је као на душак — ил четвртонски како би се то сад рекло — испио пехар такозване азурне лирике. Азурне лирике, по којој се твар свака види лепшом но што је;

ниЈе и душевна поремећеност међусобно. везани неким мистериозним спонама. Да би се та тееа потврдиЛа, увек се наводе иста имена уметника и филозофа, код којих није било могуће да се побуче гранична линија између њихових савршених дела и њихових патолошких душевних стања. Геније је потцуно мистичан феномен и никако не може да кључена, пошто су они примор ни да живе радним животом и

олошка испитивања, заснована на статистичкој методи, посветила су многа проучавања низу гени.јалних људи и њиховим породицама. Један од научника

да своју личноСт укључе у свој рад, али се та оболења често појављују код уметника-песника и музичара — но она им не сметају да постигну велику славу, као што је то случа.ј био са Хелдерлином. Ленцом итд. Што се тиче депресивне маиије, она се не налази код уметника, док се код научника појављује 8 или 9 пута више но

ии ^ /.ц а п ј, паЈ-шш\и- ..... _ . стручњака, Ернест Руди«, први код 9 сталих људи : ооолење

пут је указао на то да број душевно оболелих код генијалних л>уди и њихових рођака, не

састо.ш се у наглој промени душевних стања, од прелаза радосног надражења, које често иде

прелази просечну лини.ју код Д° Френези .је, ка потпуноЈ дноби^них људи. Он је, напротив, пресији, утучености

епике.

доказао да велики таленти нистепена и саме свирке и саме и- азурне лирике, по којој се осу- СУ наклоњени ДУшевним оболеЈ Ј у њима, Јер душевна оболења негативно утичу на разво.ј урођене или С У бар онолика колика су и

Остала душевна оболења, као епилепси.ја и парализа, нису тако честа код гени.јалних људи,

подједиако добро и за епику н иим законом својственог разви-

(Цртеж: Н. Бешевић)

ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ Кад сам синоћ овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На коњицу лака скока, Поздрави ме, зборит' оде: „Дајде, селе, мало воде!" Ове речи — слатке стреле Минуше ми груди беле Скочи млада, њему стиго, Диго крчаг, руку диго, Рука дркта... крчаг дбле... Оде на две на три поле. Још од њега леже црепи, Али де је онај лепи? Кад би сада опет дош'о, Ма и овај другн прош'о. (1843 јул)

стваралачке снаге. На та.ј начин је постала беспредметна теза о интимном споју генија и лудила. Гениални творци свих категорија и свих грана детаљно су проучавани. Та проучарања ишла су до 1650 године, па је изабрано 294 имена, од којих су 113 уметници, а 181 научник, не

код просечних људи. Што се тиче хипер-нервозних и абуличних типова, њих нема међу генијима. Према томе, ако су генијални људи и пОдложени неким менталним оболењима, то није ништа изузетно, нити су та оболења одлучујућа, јер је утврђено да душевни поремећа-

мачке лозе. Тај низ имена прет- Ј и в Р ше негативну акци.|у на ставља елиту нације. Поред то- стваралачки замах, па^ гени.ш не га V те стулше је унесено 558 постојали кад ои потпунрођака, 901 брат и сестра! 789 «е били душевно оболели. деце и 1.164 унука. Постигнути ^ао што се ВИ Д И најновија резултати су ванредни, јер 70% научна истраживања успела су од тих гениалних људи било је да на ! за Д потп> ' но _ изм е н е наша потпуно нормално и здраво. На супрот просечно.ј линији код о

схватања о генију и лудилу и да на тај начин исправе мишљебичних људи, код ових гениал- Ње1 1,0 коме се генијални људи појављују као стерилни. Гени-

них људи који су проучавани, ни код њих ни код њихове родбине, нису забележена умна оболења. Исто тако врло је мали број криминалних типова. Но, ако и поред великог броја гениалних људи за које је утврђено да су били нормални и зДрави, генијални људи ипак дају утисак патолошких типова, то долази поглавито отуда што их просечан човек није у стању

да разуме, што они такорећи нике 33 Родитеље,

Јални људи, ко.је је Ернест Рудин проучавао у низу који почиње од 1.650 године, у већини случа.јева били су очеви и имали четворо и петоро деце. Тек после 1890 године број деце се смањује на три и два, као што се смањио и код осталога света. Што се тиче порекла генијалних људи, 19°/о су имали науч35°/о долази-

стрче ^ обичној средини. Гениални људи највише пате од шизофреније и депресивних манија, оболења која су ређа код просечног света. Шизофренија је у ствари патолошко делење менталног .јединства човека, делење које неизбежно изазива разједињење личности. Локичке споие које везују идеје попуштају, осећања

ло |е од родитеља-уметника. Према најновијим истраживањима, композитори и сликари на.јчешће се наслеђују. Најновија биолошка истраживања, у вези са породицама гени.јалних људи, утврдила су да само расно здравље омогућам наду на даљи пораст генијалних људи. Урсула Гросмам