Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

22 ма)

некад

Први пупољци посули су зеленилом круие београдских дрвореда. Трешњево дрвеће у баштама ткало је нежне везове по грању, над крововима. Провидно плавим небом лепршали су као чипко лаки облаци. Са тротоара допирао је весели жагор пролазника, ведри смех омладине. Са балкона једне београдске дан плац у куће њих двоје посматрали су то буђење проле^а, које је собом доносило неку необјашњиву клонулост и неку неодређену чежњу за даљинама. Водили су оввлав разговор: — Ви, дакла, тврдите да вам боље стОји »бубикопф«. А мени се еише свиђа »ролна« са електричном брину се више ни о Лилиним кок-да. Надалло се да ћемо тако до- су прелетали небом као свиласта

телима ни о недељним тркама. Схватили су да данас мора бити главна брига рад и корисни производи рада. — Почели смо век прошле године — прича он. И морам признати да ме жена натерала. Обрадили смо један мали слобограду. У почетку је било тешко, док су са руке навикле на мотику и лопату, Али зими, кад нигде није било кромпира, ми смо са нашег плаца сачували лепу количииу. А исто тако и лука. Ове године, захваљују+ни Општини, добили смо ову већу парцелу на Вождовцу. Засејаћемо много вишв.

чекати и идућу зиму. ОНИ КОЈИ СЕ ИИСУ СНАШЛИ Сре^ан пар! И камо среће да су сви такви. Нажалост има и оних који нису, Пошто је мало оговарања особинз свих жена од Еве на овамо, госпођа наставља: — А видите, на пример, Лили није умела да се снађе. — Да ли је то она иста Лили, или Лела, или Јелена, која је била чувена као микстерка за коктеле? Да. Лили није умела да се

Сада се трудимо да набавимо што више снађе. Удала се за дипломату. — »Ролна« иде боље на жор- кромпира за сетву који се тешко Хтела ]е да живи у страном вежетску хаљину. Али на пролет- налази. Биће такође пасуља, лу- ликом свету, да изигоава велику њи костим свакако »бубикопф«. ка, зелени, грашка, мркава, кра- даму. Данас је он бзз службе. Но, то није важно. Него, кажите стгваца, можда и бостана који ће Уместо да се лати ззмље, бави ми хоћете ли сутра на жур код нам у лето пријатно заменити се беспосличењзм. Сна очајава коктеле. Семе смо делом сами набавили, а делом ћемо добити из општинског расадника.

НОВИ БЕОГРАЂАНИ Зар пољски рад није суви-

што не може да прмрзђује журеве и да меша коктзле. Напустила га је, јер вели да се удала за дипломату, а пошто он сад није више дипломата, није јој ни потребан. Живи тако да се цео комшилук саблежњова. Умзсто отмених журева у њеној кући )е са-

паучина гомилају се, постају мр^ ки, заклањају сунце, небо се замрачује. Њих двоје посматрају небо. — Само дај Боже да падне киша! — веле. — Зар се не плашите да покиснете? — Не мари ништа. Немам ни водену ондулацију, ни сомотски шешир, ни свилену хаљину. А усевима је пролетња киша тако потребна! КОД СВОЈЕ КУЋЕ — Али, додаје она са много женствености, немојте мислити да сам увек оваква. Имам ]ош предратних хаљина и шешира које прекрајам и удешавам за излазак. А код куће, пошто обучем свој лепи кимоно и папучице, метнем чак и мало шминке, тако да сам за мога мужа иста онаква као што сам била пре рата. Само су ми руке мало огрубиле од мотике, судова и штедњама. Али надам се да ми он то неће замерити... — И буди убеђена да нећу отићи у посету код Лиле — додаје он весело и одушевљеНо, док

У почетку болеле су нас и стб'ал!:штв разних црнобарзијана- п Р ве капљице благотворне проца и сумњиаих типова, људи сва- ? етњв киша П0ЧИЊ У « а П ° П Р«У' ју свеже прекопану земљу. Тако исто стотине других сре^-

руке и кости. Али сад смо нави

них брачиих парова, они који су умели да се снађу, излазе сваког дача после подне и празником по цзо дан на своје парцеле у околини Београда, засучу такође ру-

Лиле? Пронашла је један нови коктел; ужива у микстерским проналасцима... Лили је, наравно, била једна наша обична Лела, или по крштеници Јелена. А он је одговорио: — Ако буде бриџа, онда ћу до+,и. Али, пролетње трке у недељу ше тежак за ваше руке? не смемо нипошто да пропустимо. — Само дај Боже да не буде кише! — Тај разговор водио се између њих двоје београђана, на балкону једне београдске куће, лета господњег 1940. ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ А три године доцније, то је било прекјуче... Први пупољци опет су посули зеленилом круне београдских дрвореда. А свет је измилео после дугих зимских месеци на свеж и млак пролетњи ваздух. Али, нису београдске улице тако пуне шетача. Они су изашли из града, размилели се по ближој и даљој периферији. Даме нису у жоржетским хаљинама, ни господа у новим светлим пролетњим мантилима. Не воде у шетњу кученце на узици. Напротив натоварени су лопатама, мотикама, ашовима, грабуљама. Даме су без шешира, глатко зачешљане косе, у изношеним старим хаљинама, са ниским или дрвеним ципелама, без свилених чарапа. Господа су задигла ногавице на панталонама, да би слободније кли , з ар сељ ак не проведе свој загазили у влажну земљу. век на пољским радовима, па је Циљ њихове шетње нису пар- опет здрав и ништа му не недокови и шумарци, век некадашње стаје? Раније, кад смо имали приледине, које су сад црне и жуте лике да пропутујемо Берлин, Паод прекопане и подрљане земље. риз и Лондон, видели смо у неПо тим прекопаним лединама посредној околини тих велж х свако тражи своју парцелу зем- градова многе прекрасне баштиљишта и чим до н.е стигне засу- це и вртове којв сами грађани оче рукаве. Ступају у дејство ло- брађују у слободном времену рапате, грабуље, ашови и мотике, а ди сп<*рта и здравља. Зашто ми ко ' ака ковв " Уместо кристалних каве и предано прилегну на поземља влажна, плодна и благоро- не би то исто радили, у толико чашица коктела испијају се бало- сао. Има често читавих породица, дна шири своја недра да би при- више што тиме још и обезбеђу- ни шљивовице. А речник, који су- чак генерација, од деде до унумила семе и обезбедила исхрану јемо своју исхрану и своју вгзи- се Д к ' имају прилике да чују, та- ка, ко]и обрађују свој део некаоним вредним рукама које је са- стенцију. кав Ј® « а би и зулукафери поцр- дашњих ледина. И сви су, без обда обрађују. _ А госпођа вам редовно по- вени ли. Све тр за љубав свилених зира на рад и налор, на сунце и Десетине хектара земље око маже? ^ а Р впа и ос 1 апих шарених крпа. на кишу, ведри и расположени, престонице, која је до недавно - Разумв св - одговара она. * углед, добар глас, растурени ,вр у свежим браздама виде обила ледина, сада се под рукама Кад сам се удала мој муж није 6 Р. ак и све «РУ ге "°следице? Зар безбеђење сво,е егзистенциЈе. београђана претвара у плодне веровао да могу бити и оваква. ни,е много °°л>е носити сада конповртњаке, који 1.е убрзо озеле- Али, све у своје времв и у духу чанв ча Р апе и имати Д ва Т Р И «У" нити, да би се затим украсили времена! Истина је да ми жене ља на РУ кама ' него ли изнети из скромним али драгоценим цвето- волимо да будемо каћиперне, да овог Р ата вечити печат срамоте вима грашка, пасуља, краставаца, се свиђамо, да падамо у очи. То и разривену породицу. патлиџана и другог неукрасног, нам ласка. Али данас, кад је јеали тако корисног и потребног дна велика несрева снашла наш ЧАСОВИ СЛОБОДНОГ ВРЕ• биља. народ, кад се готово цео свет МЕНА налази у тешкој борби, кад толиПАР КОЈИ СЕ СНАШАО ки животи из дана у дан падају — Овај ваш говор, госпрђо, мона бојним пољима, мислим да гао би да претстевља тему неког И н.их двоје, оно двоје са про- Н( ф тренутак за каћиперство. поучно-моралистичког предавања. летњ^г б«пкона, не налази се ви- П релаз код нас из једног стања — Можда је и то последица гв 'б Л ижњега; нерад је извор не^ГнТсво!^ паГ У ЛРуГО 6и ° ,е Д0СТа нага °; Баш до6рог утИЧв)а Смеје се ° на маштине, извор неморала, извор шн,еаог ив.Ла, ее<ч на својој пар у таквом СЛ у ча ,у жена треба да весело. Јер, уместо редовног по- пропадак , а ПО родица и народа. цели, у лосматрању неба, и сло- св на ^ е на помо ^ и СВО ме мужу сећивања биоскопа, журева, јавжно упдишу у дуету: и речима и д еЛ ом, да докаже ка- них и приватних игранки, сада, у Не треба да се заварају они — Само дај Боже да буде ки- ко ј е она заиста камен темељац часовима слободног времена, на- који на овај или онај непоштен ше! куће и породице. Да ја нисам рочито зими, посећујем лепа и или нечастан начин још увек доТо ]е (едан од оних данашњих прошле године била одлучна, мој корисна предавања: на Коларче- лазе до лаких зарада. Неумитно београдских парова који су уме- муж се вероватно не би решио вом универзитету, у Немачком и време закуцаће и на њихова врали да се снађу. Ратни брак их је да сами обрађујемо земљу. А по- Италијанском културном институ- та и тражиће свој обрачун. А казближио у сасвим новом схвата- следица би била несташица у ку- ту, где истовремено учим и уса- мате за њихов садашњи нерад њу живота, у разумевању садаш- &и, страховите бриге за набавку вршав!м та два језика. И позо- биве далеко ве^е од садашње њег времена, у сложном решава- и исхрану, што доводи до теш- риште сада посећујемо чецЖе. зарадв, јер их чека неизбежна њу задатака које ратно стање ких дана, а каткад и до пореме- Штета само што се доста тешко осуда садашњих и будућих гененамеће, у заједничком заснивању ^аја брачних односа. Код нас долази до улазница. рација, као паразита који живе боље будућности. свега тога није било и зиму смо Ц е о овај разговор води се уз на р . а, 1 ун и . на . штет У заједницв, На њој нема више ни »бубикоп- провели мирно, готово безбриж- рад, уместо уз коктеле. Грудве «ал>аЈУ*и тој заЈедници муком сте-

(Цртежи: К. Н.)

У КОРАК СА ВРЕМЕНОМ Београд мења сврју физиономију и свој начин живота. Мора се ићи у корак са временом и тешко онима које време прегазиРад је тај који ствара државе и народе, а нерад је тај који их упропаш&ава. Рад је извор живота, извор племенитих осе^аја, извор поштовања самог себе и сво-

фа« ни »ролне«, ни жоржетске но, уживајући на домаћем огњи- масне земље одваљују св под хаљине ни пролетњег костима. Не шту благодети нашег летњег ра- лопатом. Лаки бели облаци кој*и

чени добар глас и честити образ. АН. ТА.

попис ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА Према наређењу Министра пољопривреде и исхране, најдаљв до. 25 о. м. има да се изврши тачан попис свих пољопрИвредних газдиистава, становниицтва, стоке и површина засејаних озимим и пролетњим усевима. У градским и варошким општинама пописаће се само она домаћинства која поседују пољопривредне површине засејане усевима или стоку. Погшс у сеоским општинама извршиНе се обилажеи,ем од куће до куће, а општине ће одредити као поцисиваче чланове радног одбора реонских старешина, општинске одборнике а учитеље. Одбијање пријављивзња, тражених података, као и прикривање стварних податзка сматраће се актом саботаже и повући ће најстрожије казне. Сеоске општине доставиће податке свом срееком_ начелству најдаље до 26 о. м. Попис оних градских И варошких домаћинстава која имају засејане површине или стоку обавиће се на начин како то саме општине одреде. Ресшеки економи за време пописа имају стално обилазити своје општине, сарађивати са претседницима општина и давати у .путства пописивачима. Исто такс и срески пољопривредни референти морају бити стално па герену.

п^ипл&џкигс 1рла На основу Уредбе о дабираљу приплодних грла, у јуну месецу имају се пописати по општинама сви пастуви, бикови, нерастови, овнови и јарчеви. Сва грла имају да се предзеду пред одређену стручну комисију у месту и на дан када то одреди среско начелство. 'Стручна комисија одабраће Она грла која су најподеенија за јавни приплод у дотичном крају. Ако неке општине немају до« вољбн број приплодњака, оне су дужне да у својим буџетима' за ову годину предвиде по 30.000 динара за сваког бика и 8.000 динара за сваког нераста који су потребни за шену територију. Мииистар пољопривреде и исхране наредио је инспекторима за пољопривреду и окружним пољопривредним референтима да одмах предузму све потребне мере како би се посао ебавио на вре,ме и што правилније. Ако се ово одабирање буде спроводило како треба, а то у многрм зави!;и од самих одгајивача стоке и општинских управа, може се очекивати да ће наше унапређење сточарствз напредовати много брже него ли до сада.

Ородужена сетва шекрне репе Пошто у неким срезовима сетва шећерне репе није још извршена у потпуности на свима одређеним површинама, Мивистарство пољопривреде и исхране, с обзиром на временске прилике, наредило је да се сетва продужн до 25 о. м.