Српски народ
32 маЈ
ЗА СРПСКО СЕЛО
Страна 9
Радови на селу у току овог месеца
НА ДОМУ I Како су у овом месецу главни радови окопавање и косидба, треба припремити све справе и прибор за те радове, као мотике, копачице-прашаче, огртзчекосе, косишта, брусеве, косачице, грабуље, виле и остали прибор. Обезбедити и радну снагу. Мотрити на расподелу стајског гноја, прскати осоком, покривати земљу итд. ОКО СТОКЕ И ЖИВИНЕ Вршити прелаз на зелену храну и пашу, пазећи да тај прелаз ие буде нагао, тако да се зелена храна повећава постепено у току 10 дана, смањујући при том у одговарајућој сразмери суву зимску храну, Док се не пређе сасвИм на Зелену или на пашу. Изгонити овце на детелишта с највећом обазривошћу, а никако док је јбш трава орошена или ва време кише. Нарочито чувати од влажне детелине рогату стоку. Услед уаквих погрешака у овом месецу највише се појављује код преживара „надун". Из стаја износити гној и слагати на ћубришту. Тамо где је уобичајено „торење", овце се почињу затварати нз њивама које треба да се наторе, што је врло корисно за угаре. У планинским крајевима стока се сели у планине на пашу и сувате. Почиње бачијање и израда млечних произв. да у летњим становима. Врши се стрижа оваца. У јеку је извоћење живике. Треба се старати да се пилићи добр-. »ране и брижљиво чувају, како би се одр«:.ли и брзо р-ззвили. То је нарочито потребно код гушчића и пзчића. Обрагч'" 1 ! пажњу на чешће млчање водг у судовима за поЈење. Ма да живина налази доста хране наиољу, ипак не треба много смањити добру зрнасту храну. НА ЊИВИ И ЛИВАДИ Довршава се сејање кукуруза, пасуља, проса и оирка, а сеју се коцопља, хељда, мухар, кукуруз велени и за сачму, те остале пцНне биљке за лето, као грахорица, гравдак и медоовита пића. Кромпир треба дрљати, а пролетње стрне усеве плевити. Репу проређивати и прашити. Исто тако праши се и рани кукуруз. Расађују се дуван, сточна репа изведена у л-еји, купус. Врши се жетва детелине, јесење грахорице и озиме репице. Зарезују се главице мака ради добијања афијона. На ливадама отпочиње концем месеца косидба вештачких, па и прирОдних трава за лићу, и то чим се већи део траве расцвета. Тамо где се ливаде наводњавају треба наводњавање обуставити на 8 дана пре косидбе. Корисно је уништавање гундеља, који у току овбг месеца излећу, а њихове ларве наносе велике штбте ливадским травама. У ПОВРТЊАКУ Наставља се сејање поврћа из прошлог месеца, нарочито краставаца, диња, лубеница и дулека. Врши се прашење и окопавање поврћа. Орезују се старији краставци, диње, лубенице и парадајз. Почиње се са заливањем
јутром и вечером. Беру се боб, грашак, салате, мркве, ротквице и лук. У случају слане врло је корисно предузимати мере предострожности. Вршити окопавање јагода, које ће у току месеца почети да сазревају; подметнути сламу Око бокора, да плод не пада на земљу. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Вршити зелено обре&ивање палмета. Уклањати изданке из стабла. Употребцти сретства про тив шеточина. ЦЈљиве прскати Бордовском чорбом против пламењаче, а брескве против коврџавости. Настаје брање раних трешања. У расаднику почиње летње калемљење пупољком. Калеме се ораси и кестенови- Врши се пикирање младица у семеништу. У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ У винограду врши се друго прашење, друго прскање против пламењаче пред цветање, па онда запрашивање сумпором за време цветања. Треба сузбијати јбш и разне штеточине на лишћу и роду. Пужеве треба сабирати- Почиње зелено калемљење. У пбдруму доврдоава се претакање и врши пажљиво доливање. Вина прегледати због превртања и цикнутости. Ноћу провеТравати подрум. НА ПЧЕЛАРНИКУ Ројење је у јеку. Кошницама за производњу меда додају се празни оквири. Врши се вештачко ројење и прво вађење меда. КОД СВИЛОБУБА Храњење и неговање свилоб'^ба. ЛрипремиТи прибор за зазијање, које настаЈе крајгм месеца. Зсиишиша* нашшс шли&а
Ма да наша земља има особите природне и климатске услове за развитак воћарства, ипак је оно код нас уопште врло слабо развијено. Само једна воћка гаји се у врло широким размерима: то Ј'е шљива. Данас нам баш та наша шљива може бити од огромне важности и значаја како за сопствену исхрану, тако и за евентуални извоз. Шљива је, истина, јевтино воће, али њен значај у исхрани и употреби био је увек велик, јер се може сачувати, конзервирати и прерадити на разне начине, као сушена ,у мармелади и пекмезу, или прерађена у ракију, а њено конзервирање, с обзиром на природну садржину шећера, најјевтиније је и најједноставније. Због тога данас нашој шљиви морамо поклонити највећу пажњу. МногоброЈ'ни су неприЈ"атељи кој"и из године у годиву нападају шљиву и доводе у велику опасност њен Нринос. Један од највећих је штитаста вадо. У том пОгледу држава је већ раније интервенисала код заштите шљива како прописима, тако и стављањем на расположење произвођачу потребних сретстава за борбу и предбхрану. Ове годидине, поред#вих тешкоћа, држава ј 'е такође интервенисала у великој мери. Но, и ако је произвођач предузео све потребне мере против тог највећег шљивиног непријатеља, ипак не сме на томе остати да су његове шљиве обезбеђене. Постоји још велики број непријатеља, који исто тако могу изазвати страховите штете и уништавања шљрвака. Овде ћемо навести неколико најважнијих, према нашем познатом стручњаку, проф. др. Мла
За већи принос кукуруза
Од колике је основне важнасти кукуруз зз нашу земљу најбоље нам је показала ова година. Како смо због прошлогодншње слабе жетве добнли недовољне количине пшенице, велики део становништва остао би без хлеба, да није било кукуруза који је ћопунио мањкове у пшеници. Али, нашу производњу кукуруза морамо знатно повећати, јер нам није довољно да га им&мо само за људску крану, већ он треба да нам обезбеди и исхрану стоке, другим речима да нам рбезбеди потребне количине меса и масти. Принос кукуруза можемо по• већати правилном обрадом земље, правилним ђубрењем, правилном сетвом и негом кукуруза. За кукуруз је најбоље да се земља добро обради у јесен. У коликд се то пропусти, онда се обрада мора обавити што раннје у пролеће, али пролетње орање мора бити што плиће, како би се сачувала влага земљишта. После орања одмах подрљати и оставити земљу да лежи тако до сетве. Ако је земљнште по природи сувише влажно или мочварно, онда је пролећње орање боље од јесењег. Кукуруз захтева обилно ђубрење, а ^боље је стајско ђу-
бре, које треба растурити по њиви у пролеће. Али довољно је ђубрење сваке треће или четврте године. Време сетве завнси у главном од временских прнлнка дотичне године и дотичног краја. Рано посејанн кукуруз боље одолева жегама, па према томе и боље успева, али се ипак са сетвом не сме сувнше журити, да недовољна топлина не би проузроковала трулење семена. Кад усев изникне треба извршнти окопавање и разређнвање. Окопати што дубље, да би се уништио коров. Разређивање удесити према плодности земљишта и крупноћи сорте. Кукурузу је потребно што чешће прашење, нарочито ако је лето сушно, јер се тиме на првом месту чува влага у земљи. Најбоље је вршити прашење после сваке кише, пошто се земља већ окори Огртање кукуруза није потребно, осем у случају претераних киша, или на сувише влажном мочварном земљншту. Плодоред је за кукуруз веома потребан н не ваља га сејати на истом земљишту сваке друге године, као што је код нас уобичајено, већ тек сваке четврте године.
дену Јосифбвићу, као и начин њиховог сузбијања. Пламен>ача У току пролећа, у мају и јуну, појављују се на лишћу шљиве пеге жуто-црвенкасте боје. Такво лишће, ако је јако нападнуто пегама, до краја лета потпуно се осуши и отпадне, те круна остаје готово сасвим оголела. Услед тога дрвеће се јако изнури те преко зиме страда, тако да пламењача спада међу најопасније болести шљива. Од ње нарочито страда наша најважнија шљива пожегача или мађарка. Заразу изазива паразитна гљивица, а најјача је обично у току прецветавања или одмах по цветању. Показало се да увек мање страдају од пламењаче шљиваци у којима је земљиште обрађено с јесени или рано у пролеће. Али најсигурнија заштита је прскање са 2°/о Бордовском чорбом, и то први пут кад је шљива при крају цветања, а ако је време кишовито онда и други пут 10 до 15 дана доцниј'е. Дббро је додати један литар оплављеног млека на 100 литара чорбе, да би се боље одржала на лишћу. Ако су прскања пропуштена па се болест доцниЈ'е појави у великим размерама, онда треба шљивак одмах прекопати или преорати, ђубрећи га зрелим стајским ђубретом. Добро је пре тога залити земљиште разблаженом осоком са 2. дела воде., Рђа Почетком лета пОЈ "ављуЈ 'у се на наличју лишћа прашњаве гомилице мрко-црвенкасте боје, које се лако под прстима отиру, а на лицу лишћа виде се пегипе жуго-црвене боје. Крајем лета појављују се гомилице црне боје. Лишће се пре времена суши и отпада. Болест изазива паразитна гљи вица, а у извесним годинама може бити штетнија од пламењаче. Исто као и пламењача највише напада шљиву пожегачу. Успешна зДштита састоји се у прскању са 2%> Бордовском чорбом, које треба обавити у првој половини јуна. Ако ј 'е то пропуштено па се болест појави у јаком степену, онда треба одмах приступити обради и ђубрењу шљивака исто као и код пламешаче. Рогачи Убрзо после прецветавања шљиве могу се видети, поред плодова природног облика, и плодови чудноватог изгледа, извијени у виду рога или пасуља, услед чега су у разним крајевима добили разне називе као: рогачи, пасуљаре, бабурци, бапке и томе слично. Ови плодови брже расту од здравих, обично су без коштице и језгре, а Сладуњавог су укуса. Губици од 10 до 20°/о услед рочага врло су чести, али се дешава да чак 80 до 90% плодова буде преобраћено у рогаче и упропашћено. Проузроковач болести је паразитна гљивица. Мере одбране су тешко иззодљиве, али изгледа да се најбољи успех постиже прскањем Бор-
довском чорбом крајем цветања, које је истовремено најважније и за сузбијање пламењаче. До« бро је такође сакупљати и уни> штавати младе рогаче. Шарка Лишће на оболелим шљивама* губи местимично своје зеленило, на њему се виђају жуто-зелене пеге, разног облика. Кад плодови сазру на њима настану мно« гоброЈ'ни набори, који их захватају потпуно или делимично. Ис« под тих набора месо је црвенкасте боје и размекшано, укус непријатан и задах неугодан, тако да се тешко могу јести у свежем стању, за сушење и прераду су неупотребљиви, а ракија добија непријатан мирис. Шарку изазива вирус, а једном заражена воћка не може се више излечити, већ је болест из године у годину све јача. Остаје дакле једино да се заражен^ воћке исеку и искрче. Сива трулеж Дешава се, а нарочито кад је пролеће кишовито, да већи број плодова одмах по заметању отпадне, а на њима се образују гомилице сиве боје. И на преосталим плодовима може сива трулеж да се појави, те се оболели плод смежура и најзад потпуно осуши, тако да цео принос може да буде смањен за више од једне трећине. Болест исто тако може да захвати цветове, а преко њих прелази на гранчице. Проузроковач је паразитна гљивица. I Непосредна заштита од заразе врши се прскањем бакарним чорбама. Ако се шљива испрска крајем цветања ради заштите од пламењаче и у првој половини јуна ради заштите од рђе, биће истовремено сачувана у великој мери и од. сиве трулежи. Посредна заштита састоЈ'и се у сасецању у току ј 'есени или крајем зиме свих сувих гранчица, као и скупљању буђавих плодова који су остали на воћки или спалн с ње, с тим да се све то закопа у земљу. Решетавост лишћа У току пролећа на лишћу се појаве прво пеге мрке боје у чијем оквиру ткиво изумире и најзад отпада, тако да се ствара.ју рупе неједнаке величине и лишће изгледа као изрешетано. Проузроковачи су две гљавице, којима влажна пролећа нарт« чито пријају. Ако се шљива испрска крајбм пветања противу пламењаче, биће истовремено добро сачувана и од решетавости. Вештичине метле Ова болест захвата цодЈеднако шљизе и трешње. У круни се појављују гране неприродног облика, читави џбунови већег или мањег обима, које је народ назвао вештичиним метлама. Оне не цветају, лишће им је жутозелено и у току лета велИким делом се сасуши. Проузроковачи су гљивице. Мере одбране у главном се састоје у сасецању вештичиних метли. У колИко се то раније изврши, у Толико ће бити мање њихово штетно Дбјство на воћку .