Српски народ

V СЕНЦИ ВЕЈ1ИК0Г БРАТА

ЈЕВТАН ШАНТИЋ

Нигде толико много духова не и сам живот. Тако, нека нам пооде у заборав, колико у књи- служи као пример сам Алекса жевности. Да ли ту има неправ- Шантић, који је брату Јевтану у де или не, сада није предметом више махова посветио стихове. расправе. Када је Јевтан Шантић заврЈош .један случај је у књижев- шио четири разреда основне ности од интереса поред неот- школе и два разреда мостарске кривеног или заробављеног та- грађанске школе, већ дечак од лента, а тај је: недозрео таленат. дванаест година (рођ. 1876), по-

Специјално у нас Срба у овом домену има доста књижевних имена а међу њима и млади, тада још гимназијалац као оно Ко-

слат ,је на школовање у Нови Сад. Алекса је тада испевао песму Брату у даљини (.Јевтану, када је отишао у Нови Сад у

ста Абрашевић. Јевтан Шантић. гимназиду), која се завршава у Ове личности добија.ју једну су- чисто дидактичком и наративмарну оцену према књижевном ном тону:

Па де учи, брате мили, Са другови твоји чили Труд положи књизи то,' Кад „науциш". твоји данн Биће срећом обасјани; Кад научиш онда почни Радит, живет за род свој. Јевтан ,је заиста почео озбиљно .да ради, али није дочекао да се сав посвети „своме роду". У гимнази.ш је провео седам годи-

покрету коме су припадале, или према личној вредности с обзиром на квантитет датих дела. Нека од ових имена, мада рано преживљена стоје и данас на страницама историје књижевности записана крупним словима. А нека!... Скоро су и непозната. Тај је случа.ј и са Јевтаном Шантићем. Јевтан Шантић је припадао песничкој династији Шантића. Као оно породица Јове Илића у на > када се код њега појави теБеограду. тако је и ова Ристе шка болест туберкулозе. Морао Шантића у Мостару, дала .једно Ј е напустити школовање и вракрупно име, пбред некоЛико о- тити се у свој Мостар. Овде, месредњих, али добрих талената. сто Д а се са в посвети само лечеКод Илића имамо Војислава. а н>У> улази још интензивније у код Шантића Алексу. Али као књижевни живот. вредно сарашто је Милутин Илић био, мож- ђУЈе на мос.тарском часопису да, од свих њих највреднији та- Зора, шта више, он је поред Јоленат, тако је код Шантића био вана Дучића. и Светозара ЋороЈевтан. вића, главни сарадник. Стари Ристо Шантић, по зани- Болест, међутим, узима све мању трговац, родом из Моста- више маха, па када његоза и ира, имао је у браку са Маром нзче висока, танка н етерична рођеном Аничић, деветоро деце; физиоибмија почиње сасвим да од тога броја пет синова и че- се губи, да га изда.је и физичка тири кћери. Био је човек епског снзга, одлази у Дубровник на лерасположења и његови разговори чење. Било је касно. Песник је су имали махом пословички ка- онде провео последњу годину рактер. Неговао .је и приповетку. свога живота, па је мртав пренет Синови се, међутим нису разви- У Мостар да се сахрани. Алекса дали у овом смислу. Њих је оку- Шантић ,је поводом братовљеве пила муза и повела пут „парна- болести и смрти испевао две песовских" стрмина, поготово А- сме: једну под називом Живи!.,., лексу, Јевтана и Јакова. Они су а другу На одру брата Јевтана. за све време трајања својих, ду- Прва има у себи један скоро ожих или краћих, животних пута- чајан крик, крик разочарања ња певали и живели у ваздуша- старијег брата, који је м*а!--см стим сферама иреалног. То им је брату већ дао једну предодпебита забава, свет, разонода, па ђену улогу у животу. Живи, да вјенце покољења плету, И твоме. гробу с вијенцима ходе; Живи, да умреш на бојишту свету, За сцетог Бога правде и слободе... Али. које још марио за визио- ног топлог јутра. Стари.ш брат нерска прижељкивања?... Јевтан песник је тада опет пропевао: Шантић је умро усред лета једТичице те зову, ено, по.ју гласи, Цвјетићи те желе, пољане и врела, И сеја би тебе загрлити хтјела, Па цвилећи тужно чупа своје власи. То је тада било све, али је и- срчан откуцај. Ево примера пепак много говорило. Све оно сме Често...: што је остало после ране песникове смрти, све је то публиковано, налазило је тада одзива, али више није уливало никакве наде. Припадало је прошлости. Стога је и нама остало једино да се мало удубимо у ту прошлост, када је песник стварао. Пре датума смрти (28 јуна 1896) Јевтан Шантић је успео да пружи доста прилога следећим часописима и листовима: Делу, Бранику, Ббсанској Вили, Зори, Бранковом Колу. За песниковог живота за неке од његових ствари мбжда се није ни знало да их ,је он пруЖио, ради псеудонима „Бајле Лахорић''. Али данас, и тај је детаљ пбзнат, па се може обелоданити сваки његов ред.

У дољи пвјетно], сјетно], Цв.јетак један душо, Уздише, плаче боно Ја сам га често слушо. Ту близу друга доља, Ђе ружа једна цвјати Ох, цв.јет је тако воли, Да свјет ће за њу дати!

Иза ове песме се јасно види лик Љермонтова. У питању је једна лирска импресија, прислушкивање природе, одлика нашег народа, који често разговара са природним стихијама. У овим стиховима има једна извесна искра генијалности, мада та искра није подигнута на висину са које би се могла разбуктати у огањ. Јевтан Шантић је заслужио да

Имао је храбрости, а то је била једна од његових врлина.

га се сете будуће генерације јер Млади људи тада ступа.ју у поеје певао за будућност, за свој род и за своју земљу. Нека је само ово последње, па је већ довољно. На његовим простим, али баш зато и лепим стиховима осе-

зију Обично се оГледају на некој љубавној песми, писаној на субјективан начин. Тако је бар код нас у новије време, јер је доба „чувствителних" строфа

ћа се утицај Војислава Илића, Лукијана Мушицког већ давно

Змаја, Хајнеа и Љермбнтова. Да ли је ова два последња песника знао и у оригиналу, није нам познато, али треба веровати у то. Његова млада фантазија умела је да заогрне личну идеју њиховбм мелодиком, да је нато— »»*«*м#ом и пружи као један

преживљено. ОВај млади песник има једну сасвим нову одлику: пева на објективан начин. Нпр. његова романса „Стара прича", мада мало старински настројена, садржи већ читаво једно мало искуство у стварању; штета је што се ради дужине не може це-

ла изнети, али је тема ипак вредна пажње. Мајка наговара кћер да се уда за богатог момка, кога девојка не воли; она пристаје на то, али одговара: Ах, стегнућу срце своје И рјеч дати, С пјесмом свате недрагога Дочекати; Ал не мисли, да се ћерка 'Гвоја вара Мајко, мајко, није лажа Прича стара! У осами цвјетак вене, Јада јаде, Вјек му тиња без утјехе И без наде..." Ни ова песма није била особито запажена, али ,је ипак била лепо примљена. Потсећала је доста на ону о Црвеном сарафану и на његов родни крај. Ипак једна околност младог Шантића је истакла чак испред Алексе Шантића, а то је жив дијалог кроз песму. Алекса Шантић ће ово достићи тек у својо.ј Хасанагиници, али у то време он има за собом већ један читав реноме. .Јевтан Шантић де'био рођен визионар. Својом физиономијом и духовном изградњом потсећа нас на Алфреда де Мисеа, само национализираног. Јевтан Шантић није могао знати овог песника, али његова структура је исто тако флуидна, нежна, осет-» љива и болећива. И он, као и Мисе, има у себи много гордости. У песми Не бој се! ово је нарочито подвучено, мада је песник растужен неразумевањем своје драгане према, његовим осећањима; у очајању јој шаље поруку: Не бо.ј се душо уила, Ништа ти неће бити, Ти нећеш виђет мене Какве ћу сузе лмти. То је био чист романтизам, таман пр.ема времену када је цветао тзв. нео-романтизам. Сем еротично лцрских песама, песник је дао неколико и из националне лирике. Узор му је дошао из непосредне близине, од брата Алексе Шантића. Само, док је Алекса прелазио читаве провалије бола и осећања, дотле је Јевтан сасвим наивно пошао тим путем, јер је њега угледао током васпитања. Његова песма Опроштај је у заметку далека теза Алексе Шантића из песме Остајте овде... Дани лете, косе сиједе, Ни дом га се сад не сјећа; Али они бајни доли До гроба му биће мили; Срце цвили, срце боли, Послједњи му биће пој: Збогом, мили доме мој! У овој песми, од свега четири строфе, на мајсторски начин изнета је туга растанка, чежња и бол за завичајем, па коначно и усамљена смрт оних који су напустили своју постојбину. У њој песник има искрености, топлине, смисла за чист лиризам. То је она врлина која је и многим песницима од реномеа недостајала; доста њих је писало из снобизма; Јевтан Шантић је писао по потреби свога духа. Његове ствари су долазиле из маште једног несрећног дечака који је веровао у добру будућност, у исто време када је добијао Свест да ће први кораии у мужевно доба однети и његоВу физичку егзистенцију. У прошлоСти лик Јевтана Шантића оставља доста анемичан утисак. У будућности његова улога треба да се мало продуби и изнесе као пример солидности и свесности. Његова појава била је много здравија од већине домаћих песимиста, модерниста и екстремиста, била .је конструктивна. В. М. Алексијевић

УМЕТНИЧКИ ЖИВОТ У УНУТРАШЊОСТИ »ПОРТРЕТ«, АКВАРЕЛ ЉУБОМИРА АНЂЕЛКОВИЋА, ЧИЈА ЈЕ ИЗЛОЖБА СЛИКА ОТВОРЕНА НЕДАВНО У КРАГУЈЕВЦУ, Смрт др Михајла Петровића

Смрт др Михајла Петровића, професора и научника, дубоко је ожалостила не само интелекту.алне редове већ и најшире слојеве Београда и земље. Име др Михајла Петровића више је него велико: оно је светло: гениални научник био је гениални радник, а с тим у вези човек творац и борац на најби• ранијем пољу — чисте математике. Др Михајло Петровић науку ,/е схватио као истраживалачки полет, као, свом душом улажење у суштину закона природе, изражених најобезбеђенијим начином — математиком. Др Михајло Петровић је изванредан пример мисаоног београћанина, који је, научним напором који је трајао преко 50 година, сјајно доказао шта и колико вредан и исправан научник може учинити живећи у хуци и вртлогу главнога града земље. С правом се може рећи да је с рашћењем рада др Михајла Петровића упоредо расла и модерна научна мисао у нас. Пишући на српском, пишући на страним језицима, др Михајло Петровић, није само савесно пратио науку: он ју је савесно и обогатио, што су међународни научни анали већ давно забележили. Глас међународног научника није понео, но је такорећи још више упростио иначе савршену природност Михајла Петровића као човека: деловао је проСто, рекло би се математички, те је отуда додир с њим, и као научником и као наставником и као човеком, остављао утидак отелотворене природне хармоније. Лична једначина Михајла Петровића понос је сваког Србина, јер колико је на једном крају имала научни напор, у толико је на другом бЛиСтала животним полетом. Михајло Петровић биО је увек хармониски доследан

свима својим радњама — увек раван себи као иаучнику, себи као човеку. Бавећи се најапстрдктнијим стварима, др Михајло Петровић, писао је кристално јасно, природно, занимљиво. Он је, и у међнуародним научним круговима, редак пример, како се и слободно време ван научног рада искоришћује у популаризовању научних истраживања. Сџојим путописима др Михајло Петровић створио је научне репор• таже великог стила. Велики научник, велики радник, велики као човек др Ми• хајло Петровиђ радостан је пример до којих размера и виси• на српски истраживалачки дух може стићи, ако је у мудрим рукама народног човека, јер сту• дије у иностранству, успеси у науци, почасти у земљи и на страни, нису ни за длаку изме• ниле оно што је са родне груде носио у себи. Др Михајло Петровић имао је пријатеље и поштоваоце у свима светским научним центрима, али их је, као ретко који други гениални научник, имао и међу најсмернијим рибарима, радницима, свирачима. То струјање живота у његовим најсмернијим носиоцима, велики научник истО је тако ценио и волео као и круну знања — математику — знајући да је суштина живота баш у дбдирима животних крајности. Животна ведрина др Михајла Петровића, ведрина хумана и радна, невероватно је упростила, а тим и улепшала тип српског академика. Сбкратовски неки импулс увек је из њега стру• јао, и тој мудрости, час израженој у математичким формулама, час у рибарским речима, др Ми• хајло Петровић дао је печат какав ниједан српски интел&ктуалац није ни сањао да се с толико топлине, лепоте и присности може дати.