Српски народ

ж ж ж

ДОГАЂАЈИ Н А РАТИШТИМА

Ж Ж Ш

Недеља ситних догађаја

Две године рата против бољшевизма Написао генераллајтнант фон Тишовиц

Вођа Рајха Лдолф Хитлер са гемералима у свом Главном стану. (Го1о: В. В. А.)

Рат на Иствку био је неизбежан. Да није благовремено отпочет, он би био наметнут Рајху, и то од једне бољшевичке државе са једним тако изванредним стратегијским положајем, који би дов«о у тешку ситуацију целокупну одбрану Средње Европе. То се већ указало, када је у зимском рату 1939—1940 сломљена Финска, и када је Совјетска Унија необазирући се на закључене пактове о ненападању и противно уговорима са Немачком, савладала Естонију, Летонију и Литву. И на северу и на југу продирали су СовЈети у правцу Средње Европе. Заузета је севериа Буковина и Бесарабија. Али и то није било доста, пружили су руку на Бугарску и Дарданеле. Њихов непри.јатељски став према Немачкој дошао је до израза, када је југословенска влада, крајем марта 1941, пришла Тројном пакту. Само два дана доцни.је, сарадњом Москве, извршен је официрски преврат, који де ставио ван снаге све одредбе закљученог пакта. Шта се је тим хтело видело се, када је 5 априла закључен „пакт пријатељства" између Совјета и превратничке владе генерала Симовића. Међувремено нагомилавање бољшевичких трупа на немачкој граници узимало ,је маха. Морало се свакодневно рачунати, на Једну лавину која је претила Европи. Ову ужасну опасност предупредио је Вођа Рајха, када је 22 јуна 1941 наредио напад на Совјетску Унију. Цео европски континент био је свестан да се ово тиче целе Евр.опе. Поред Италије, узели су учешћа у овом светом рату против бољшевизма Финска, Румунија, Словачка, Мађарска и Хрватска. Новоствореви до&ровољачки корпуси у Дан-

ској, Норрешкој, Холандији, Белгији, Француској ц ЦЈпанији, ускоро су се појавили на заједничком борбеном фронту. Тада је дошло до сјајне офанзиве на Истоку године 1941, која је почела са великим биткама заокружавања код Бјалистока и Минска и довела, 12 јула до пробоја Стаљинове линије, која се протезала у дужини 1400 километара, од Црног мора до Пејпујског језера. У међувремену довели су Совјети јаке резерве са Даљњег Истокл, и отпочеле горостасне битке материјала, у пространим областима између Азовског мора и Лздошког јгоера. Те операције певезане су за имена Смоленск, Гомељ, Умањ, Кијев, Вјазму и Брјанск. Неколико недеља пред Божић настуиила је необично јака зима, која Је принудила на прелаз једној страте.гијској одбрани. На дан 12 децембра 1941, могао је Вођа Рајха, пред Рајхстагом, да об.јави сјајне резултате рата на Истоку: да ,)е од јуна до новембра приведено 3,806.865 заробљеника, док је 21.391 окдопних борних кела, 32.541 топова и 17.322 авиона уништено или зацлењеио. И поред ових тешких губитака нашли су Совјети нове снаге за једиу зимску офанзиву великог сразмера, која је доведена до застоја у пожртвованом залагању немачко-европских армија. Када је дошло пролеће и када је доба „распутице" ндшло свој крај на Истоку, прешле су немачка оружана сила и њени савезници поново у напад. Битком код Керча у првој половини маја и заузимањем Севастопоља, 1 јула 1942, очишћен је Крим од бољшевика. Два дана пре тога отпочела је немачка глаена операција, пробијањем совјетских положаја северно од Харкова и окретом према југу, продрвши

преко Дона на Кавказ и Стаљинград. Оштра зима зауставила Ј 'е и овај смели подухват. Совјети су, иотпомогнути ледом и снегом, покушали да обухвате положај Немаца и њених савезника на Кавказу, и да им зађу иза лећа. Само пожртвованошћу VI армије код Стаљинграда и њеном херојском отпору, то је спречено. Као што је то објавио извештај Немачке врховне команде од 24 фебруара 1943, успело је немачким и савезничким армијама да се плански одвоје од непријатеља, и да јужно крило заузме нове положаје у области ушћа Кубана. План совјетског во.јног воћства, да немачки фронт северно од Црног мора, са југа поколеба и доведе до распада, није успео. Повлачењем неманких борбених линија на реку Миус, препуегивши Ростов, предухитрило је ове намере. СовЈети су покушали да по сваку цену доћу Д'.. одлуке, и то сцјжним пробејем из области северно и јужно о,". Харкова у правцу Дњепра. И овај је покушај пропао и дсвео, у простору јужно и југоисточно од Харкова, до опкољавања маса треће совјетске оклоп не армије. Сам Харков био је већ 17 фебруара од Немаца евакуисан. Новим нападом, до половине марта наново је освгјеи Харков, престоница Украјиие и достигнут горњи ток ДоњецЈ на широком фронту. Док је тако на Југу немачки бсрбени фронт покренут унапрвл, на Северу су на више места извршене коректуре, да би се створили повољни.ји борбени услови. Тиме је наступило одлучво појачање целокупног борбексг фронта, који је тако угвр ђен и опремљен, да може да издржи и најтеже неприЈагељске нападе.

Британоамериканци су заузели Пантелерију, Лампедузу и Линозу. Три ситна острва испред туниске обале. То су три догађаја у серији ситних догађаја протекле недеље. Лампедуза и Линоза нису имале ни најмањег стратегиског значаја. Њихов тактички значај састојао се у томе што су била стражарска места за обезбеђење поморског пута из Италије према Триполису док је тај пут постојао. Пантелерија је имала много већу улогу. Она је употпуњавала систем прекоморске бране, која је затварала Сицилиски мореуз. Док је једна обала тог мореуза, Сицилија, била у италијанским рукама, а друга обала — Тунис у француским, борба за Сицилиски мореуз била је утакмица између копна (Сицилија) и енглеске ратне морнарице. Исти карактер је та борба имала и за време док је туниска обала била у рукама Осовине. У оба ова случаја, британске поморске ратне снаге које су долазиле из Гибралтара, имале су да се боре против поморских и ваздушних снага Осовине, које су се наслањале на копно и на острво Пантелерију. Али од тренутка кад су Бизерта и Тунис прешле у британоамеричке руке, карактер борбе се променио. За Сицилиски мореуз бори се сада британоамеричка авиација, која се базира на туниску обалу. Она се бори против осовинске авиације која има свој ослонац на Сицилији. У борби те две силне авиације, Пантелерија, као мало острво са сасвим малим аеродромом, ни.је могла да игра неку улогу. Зато су тај аеродром и та лука били напуштени одмах после пада Бизерте. На Пантелерији је остао само један мањи одред црних кошуља који је имао задатак да се што дуже бори. како би тиме показао одлучност Италије у одбрани своје територије. Поука Пантелерије Тај одред је јуначки издржао више од месец дана борбе. 9 маја почело је систематско бомбардовање Пантелерије а те.к 12 јуна гарнизон је обуставио борбу, јер није имао више пи.јаће воде. Он .је ћутећи одбио две понуде капитулације, иако је непријатељ у тим понудама признавао његово јуначко држање и уверавао да капитулација под таквим околностима не би била срамота. То јуначко држање Италијана на Пантелерији даје једну значајну поуку Британоамериканцима, јер доказује да у рату нерава италијанска енергија и одлучност нису попустиле. А затим пројектанти инвазије СУ добили још знача.јнију поуку: немачка авиација је ступила у дејство чим су непријатељски транспортери и бродови за искрцавање пошли према Пантелерији. У летовима који су трајали сатима штуке су нападале непријатељске формације и причиниле им огромну штету. Већ

за прва три дана било је потопљено или тешко оштећено 50 ратних, специјалних и трговачких бродова а са њима је потонуло мноштво војника који су требали да се искрцају на Пантелерији. То искрцавање је скупо пда* ћено. А ово је доказ да ће сваки покушај искрцавања на европској обали стајати Британоамериканце веома скупо. На совјетском фронту Великих трошкова имали су и Совјети у току прошле недеље. Јако погођени у најосетљивије место немачким масовним ваздухопловним операцијама према центрима ратне индустрије, Совјети су предузели „ваздухопловну офанзиву" (како они кажу) уперену против система немачких пољских аеродрома. Та „ваздушна офанзива" била је изведена по оном истом калупу као што су Совјети изводили своје копнене офанзиве: нападима у густим колонама. Зато је та ваздухопловна концентрација доживела оно исто што су доживеле све претходне армиске концентрације Совјета: потресне губитке. Немачки ловии у сарадњи са другим европским авијатичарима уништавали су дневно од 90 до 140 совјетских ваздухоплова, док су сопствени губитци били сасвим незнатни, —- 3 до 5 апарата. Наравно, да такав резултат нападних операција приморао је Совјете да обуставе ту акцију. Сада се активност на Источном фронту испољава само на три тачке: код Велижа, који се налази у близини места Великија Луки, код Белева који се надази између Орела и Калуге, и код Новоросијска, на Кубанском мостобрану. На, том мостобрану скрхан је и четврти нападни подухват Совјета, који, ни по цену највећих губитака, нису могли да постигну ни најмањи успех. Код Велижа Совјети безуспешно покушавају да поврате терен, који су изгубили пре двадесетак даиа када су Немци извршили изненадан напад. Код Белева борбе имају дубљег смисда, јер се овде могу назрети совјетске намере прелаза ка већим операцијама. Говорећи о евентуалним већим совјетским операцијама, треба имати у виду да су могућности Совјета ове годиЦе ограииченес једне стране страшном глађу која је обухватила целу земљу, а с друге стране несташицом људства. Готфрид Бленден у Ивнинг Стандарт-у пише ових дана да су совјетске власти „ишчешљале из свих села целокупно мушко становништво" како би попуниле страшне празнине у црвеној војсци, које су настале услед губитака у ранијим офанзивама. Зато тај публициста, који је дуже времена боравио У Москви, упозорава своје читаоце на то да не постоји више „совјетски ваљак". Снага Совјетске Уније је јако окрњена. М. Војновић