Српски народ

ТОБОЖЊЕ РАСПУШТАЊЕ КОМИНТЕРНЕ И СРПСКО РАДНИШТВО

Недавно је ббјављена „одлука извршног комитета комунистичКе интернационале о распуштању Коминтерне". Чланак московске „Правде" о томе није у ствари нцшта друго него један слабо успели маневар за масу и за јавност, који у стбари није поСтигао. жељени циљ. Јзсно је да је бољшевичко воћстро овим својим најобичнијим блефом хтело да обмане све народе Европе. Јер, свима је познато какви су комунисти мајстори камуфлаже. Довољно је да се сетимо како су они прекратили злогласну Черезвичајку у ГГ1У, да би обманули свет и заварали светску јавност, да би сакрили крвави траг који је за собом остављала Че.резвичајка, а који је још крвави.је продужио ГПУ. Стотине и стотине хиљада грозио мучених жртава невиног руског становништва и језива Голгота пољских официра у Катинској шуми круна су рада ГПУ и довољан доказ да целокупна светска јавност увиди колико је провидна и лажна бољшевичка камуфлажа. Она има само да прикрије злочиначки рад јеврејеких властодржаца из Москве. Овакав закључак о том тобожњем расиуштању Коминтерне намеће се сам по себи, јер знамо да без рада Коминтерне нема светске револуције, а без светске револуције нема ни комунизма, нема га бар у оном смислу и обиму како га замишљају његови творци и вође. Још разумљивији постаје овај совјетски блеф, када знамо да се у Америци води кампања јеврејско-комунистичког ктитора и масонског покровитеља Рузвелта и кад знамо да је Совјетској Русији неогродно потребна америчка помоћ ради даљег вођења рата. По Рузвелтовом савету и жељи, а у циљу добијања помоћи, Стаљин је пристао да распусти фбрум који му је био дика и понос, који му је служио' као авангарда светске револуције. У Србији, напаћеној, поученој горким и тешким искуством, ова вест изазвала је својом површношћу и провидношћу иронију. Српски народ, национално чист и свестаи примио ју је са једним неподвојеним мишљењем, да се под њим крије у ствари најобичнија лаж. Национално свесни Срби, који знају каквој нас пропасти води комунизам, који иза комунистичке немани виде незајажљиву прождрљивост за подјармљивањем целог света и тежњу да се кроз комунизам сруше све друштвене, матернјалне, моралне и физичке вредности европских народа, схвативши овај трик одлучно су, без двоумљења одбацили совјетски маневар као најобичнију лаж. Национална свест, љубав према вери, отаџбини, породици и сбима друштвеним, моралним и етичким вредностима друштвене заједнице, они нису дозволили да се у здрав и национално зист организам српског народа увуче ова лаж као нека потајна е подмукла клица да под видом „враћања Совјетске републике иекој новој, осталим народима ближој државној и друштвеној 'формацији", било демократији

или националној држави, прикаже Совјетску републику у лепшо.ј и здравијој фбрми и Пбкуша да опет задобије симпатије и љубав српског народа. Она.ј мали број људи код нас, који су још увек слепо слушали наређења Москве и вернО их приводили, или бар покушавали да их гтриводе у дело, био је у први мах овим триком московских властодржаца несумњиво поражен. Њихов сан о светској револуцији, о великој интернационали за коју су они немилице слали своје присталице и недужне српске кћери и синове у смрт, био је срушен. При помисли да је ово стварност, они су се нашли на прекретници да ли да верују или не. Ако верују, онда ово распу* штање Коминтерне има да побије сав њихов доеадашњи рад. Оно га чини узалудним и беСмисленим и наводи их на мисао и веровање да је и сама врховна комунистичка управа увидела да су Коминтерна, па самим тим интернационална и светска револуција бесмислица, ствар неодржива и илузорна. Ако пак не верују, ако они и сами увиђају да је ово у етвари један неуспео блеф, као што заиста и јесте, онда им .баш тај покушај да се светска јавноет обмане, јасно показује сву слабост и трулост московских властодржаца, а самим тим и с.ву илузорност и проиграност комунизма. Српско радништзо. ко.је. се у најтежим данима живота Србије и српског народа показало довољно снажно и национално свесно, те се веома малим бројем одазвало лажним позивима и заваравању јеврејских и московских слугу да би пошло на проливање крви своје и своје браће, из овог неуспелог покушаја Совјета може да види сву провидност московске лажи, Сву слабост водећих кругова комунизма и сву нискост, подлост и безобзирност сретстава којима се комунисти служе. Оно може јасно, без икаквог коментара и нарочитог размишљања увидети, да ова обична лаж није нашла одјека ни код кога, па био он њихов присталица или не, а камо ли код српског радника, који је доказао да у његово здраво тело бакцил комунизма не може и неће продрети. Српско радништво, које је пошло правим, националним српским путем и. које данас на основама старог српског задругарства изграђује себе и своју омладину у један чврст, чист и свестан друштвени сталеж, које је у Новој Србији наишло на заслужено признање, коме је нова друштвена заједница дала достојно место, никада неће у својој чистој националној Луши дати приступа једној овако бесмислено лансираној совјетској вести. Она ће у душама српских радника, као и у душама свих правих Срба који воле своју земљу и свој народ, наићи на презир, потсмех и гнушање. Овакав негативан утисак биће још један минус неуспелој совјетској вести о растурању и распуштању Коминтерне. Српски радник

Коминтерна И СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Када. је сатана у лицу комунизма овладао Русијом, и када је отпочело убијање и мрцварење епискбпа, свештеника и калуђера, када је почело уништавање и скрнављење цркава и манаеткра и истребљење милиоНа руског народа, онда је међу првима био ерпски патријарх Варнава, који је подигао сво.ј громки глас против безбожника и почео борбу против Совјета, која је трајала до његове смрти. Данас се Може рећи да патријарх Варнава долази у ред највећих и најборбенијих противника комунизма. Он је био заштитник свог руског свештенсТва, које је успело да избегне испред крвавог терора Совјета. Име патријарха Варнаве као покровитеља и заштитника свих оних кбји су прогоњени. од комунизма, спомињало се у литурги.јама свих руских цркава у Иностранству. Смисао те везе лежао је у његовој непоколебљивој борби против комунизма од чијег су слома сви Руси очекивали ослобођење своје руске домовине, од најјезовитијег терора., какав је икад светска историја забележила. Патридарх Варнава предвиђао је догађаје и далековидо скретао пажњу надлежнима, куда нас једног дана може одвести нехат, попустљивост и пасивност према комуниотичкој опасносги, која .је све вивде узимала маха. Колико су његова предвиђања и страховањз бкла оснрвана, сви то данас осеђамо и сувише на властитој кожи. Патријарх Варнава није ниједну прилику пропуштао, а да не укаже на комунистичку опасност и на апсолутну потребу њеног уништења. У својим честим беседама у цркви и у говорима на разним светковинама, пред висо{<им црквеним форумима, Светим Синодом и Архи.јерејским Сабором, а нарочито кроз своје посланице патријарх Варнава је грмео против комунизма, истичући увек његову разорну демонску делатност. Од смрти великог патријарха српске православне цркве, пошла је држава у суноврат. Смрт поглавзра српске православне цркве и убиство поглавара државе у Марсељу, отворила су пут злокобним датумима српскога народа: двадесет седмом ма.рту и ономе што се одиграло по-сл? двадесет другог јуна године 1941, по жељи Треће интернационале. Када би писали о свему ономе што је тада снашло нашу земљу, о оном раздобљу када су пировали безумље н злочин, када је један део нашег народа предвођ-ен међународним олошом слушао директиве бољшевичке интернационале, морали би писати најтужније странице историје српског народа. Комунисти су се нарочито окомили на српску православну цркву, као носиоца најсветијих традиција нашег народа, на наше средњевековне светиње као што су цркве. и манастирн, и на најсвирепији начин, показали су у правом светлу однос комунизма према нашој цркви и вери.

Сав олош из подземних скровигатз, све светеке паликуће, сви јеврејски тровачи, сви српеки одроди и сав међународни олош, око 1.500 најгорих -злочинаца, разбојника, и. убица, одбеглих робијаша, цигана и сеоског олоша, кидисало је да опљачка и уништи све што је Србину свето. .. ( -■.■-•» Према упуствима Коминтерне и освештаним правилима Савеза безбожника Совјетске Уније отпочео је крвави напад на свештена лина наше цркве, и то нарочито с јесени 1941 године. КРВАВА ЛИСТА МУЧЕНИКА Из бескрај.не и страшне листе комунистичких недела у Србији, ианећемо само јеаан мали пбзнати део, еа именима зверски побијених свештеника и оскрнављених наших светиња, манастира и цркава. На државном путу ЛешницаНово Село сачекала је комунистичка заседа Митрофана Матића, старешину манастира Чокешине, одушевљеног националисту, и убила га Из пушака. Његово тело остало је неколико дана несахрањено, јер су комунисти опколили манастир и претили емртном казном свакоме, ко би се усудио дз убијеног игумана сахрани. КомуниСти су изв.рши,ти напад на манастир Трнане, опљачкали манастир и тешко ранили јеромона.ха Романа. Крај пута у околини Крагујевца нађен је леш младог националисте, богослова Добривоја НецЈковцћа. Њега су комунисти били ухватили и уморили језовитом пмрћу. Ископали су му очи, преломили с.у му руке и ноге, па га. тек онда убили. Његов леш су бацили у јарак и забранили да се сахрани. Пет дана је. лежао убијени, и леш је већ почео да се распада., док није наЈзад под заштитом жандармерије сахрањен. У селу Породину убијен је свештеник Сава Киркиђ. Убила га је банда чији је политички комесар био Сима Сидић, студент медицине, иначе син једног милионера из Петровца на Млави. Када је једна група комунистичких разбојника упала у Сви лајнац, стрељала је на сред улице старог свештеника Павла Лукнћа, његов леш бацила у блато и забранила грађанствуда га сахрани. Нарочиту свирепост показали су комунисти у сблу Средд,еву у Сразу рамском, када су ухватили Војислава Стојиловића, све штеника, великог срцског националисту.. Ови зверови су привезали бвог свештеника ногама за један аутомОбил, са којим су јурили од села до села, све док тело мучбника није било сво размрскано и изобличено. Једна комунистичка банда напала је била Мало Црнуће, у Срезу пожаревачком и повела са собом старог свештеника Панту Какојева, заједно са ћерком Тамаром,- Гледајући силовање његове кћери Тамаре, стари

свештеник је умро од узбуђења и ужаеа. Једне ноћи упала је једна ко» мунистичка банда у село Азању, у Срезу јасеничкбм и поред о,сталих убила и свештеника Младена МилошевиНа. Скоро у исто време нападнуч та су од комунистичких банди два ман&стира. Манастир Вратна у Крајини потпуно је опљачкан, изнели су чак и црквене ствари из олтара. Друга једна комуни* етичка банда, чији су комесари бмли два одбегла робијаша, упали су у женски манастир Свете • Бо.городице код Црковнице, у Срезу лесковачком. Пошто су пијанчили и покидали све црквене књиге, које су газили и удзрали ногама, испребијали су кундацима игуманију, па. онда силовали све три калуђерице, које су биле у манастиру. Пошто су све опљачкали, силовали су . у дворишту и шеснаестого* дивдњу кћер једног земљорадни ■ка, која је случајно налшла. Као жртва комунистичког те« рора пбгинуо је Сава Богдановић, јеромонах манастира Јоша-< нице, родом из Срема. Комуни.стички злочинци уггали су у манастир Свете Тројице код Плевља, који је средиште српства и православља кроз векове, који су поштовали муслимани и у доба турске вл .адавине. Кому нистички зверови ухватили су старешину мзнастира архимандрита Серафима Џарића, седамдесетпетогодишњег старца и пошто .су му почупали браду, уморили су га у. најстрашнијим мукама1 У Ужицу за време комунистичке страховладе, убијен је свештеник Милан Пашић, отац петоро ситне деце ^ велики националиста. Исту судбину је .доживео и Мико Поповић, свештеник из Брскова. Ова листа жртава гг.мих у служби православља и српства, треба да нам отвори очи, треба да нам открије страшну визију, кгква би изгледала наша лепа Православна Србија, кад би дошла под власт безбожника и изрода човечанства. Само благОдарећи енергичним мерама. немачких и српских ору« жаних снага уклоњена је смртна опасност од наше отацбине. Комунистичке банде су сатрвене, злочинци побијени и похватани, док она.ј мали део који је измакао уништењу, жели зедино' да спасе голи живот. Српска православна црква спасена је од првог налета комуниСтичке Интернационале. Даљи опстанак српске православне цркве одлучује се на заједничком фронту европских народа на Истоку, под воћством Великонемачког Рајха.

КРАГУЈЕВАЦ ЗА ЖРТВЕ КОМУНИСТИЧКОГ ТЕРОРА У Крагујевцу извршено је ус* пешно прикупљање прилога за жртве комунистичког терора.. У самој вароши скупљено је 131000 динара. Скупљање прилога по срезовима наставља се.