Српски народ

3 А С Р П С К о С Е Л 0

М/' Ж

Радови на селу у јуну месецу НА ДОМУ Припремите се за жетву. Прегледајте жетелице и остали прибор. Прегледајте и оправите кола за пренос снопова. Окравите путеве и мостове. Очистите вду. пе за смештај снопова. Очистите гумна. Вршалице прегледајте, очистите и подмажите их. Обезбедите радну снагу и спремне људе за руко. г машинама. Пг премите угаљ или дрва за гсриво. Очистите и успремгпе митчице. ОКО СТОКЕ И ЖИВИНЕ Насгавите храњење зеденом храном и истерујте стоку на пашу. Пред жетву и вршиаоу појачајте оброк радној стоци због претстојећих радова; храните је сеном и ујармљеном зеленом храном. Довршујге стрижу оваца. Одбијајта ждребад и јагшад рођену у фебруару. На планиноким становима продужите бачијање. Одраслу живину одвајајте од квочке, да би ова пронела. Чувзјте ћуриће од росе и влаге. НА ЊИВИ И ЛИВАДИ Прекините са сетвом, осим хељде на високим положајима, детелине и луцерке у овсу, и угарњаче. Сејте и кукуруз некопац за кошење у зелен. Окопавајте кромпир, репу, кукуруз, пасуљ, дуван, к. лус. Завршавајте проређивање репе. Расађујте репу и купус. В; шите жетву озвмог јечма, а крајем месепа по чише и жетва озиме пшенице. На ливадама косите и сређујте сено. Чистите баре и рибњаке. У ПОВРТЊАКУ Сејте пасуљ, летње ротквице, спанаћ, обичну и крецаву салату, грашак за јесењу потрошњу, а расађујте купус, карфиол, кељ, келерабу. Побијајте тачке за пасуљ и грашак. Орезујте плави патлиџан, краставце, диње, црвени патлиџан. Окопавајте повртњак и увече заливајте га по могућству обилно. Берите мркву, рани купус, келерабу, боранију, салате, лукове, кромнир, ротквице, краставце. Може. те изнова сејати кујинску зелен. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Орезујте иепо т ребне пупољке и леторасте на обличастим воћкама. Проређујте круне на бресквама. Берите трешње, вишње, кајсије, малине, огрозд и рибизлу. Сузбијајте гусенице. У ВИНОГРАДУ И ГШДРУМУ У винограду предузмите летње радове: лачење, заламање и везивање. Прегледајте калемове и сасецаЈте жилице које избијају из виока. СузбијаЈте одлучно штеточине на лишћу и роду. Ако је време кишовито прскајте против пламењаче. Настављајте зелено калемљење. Подруме ноћу проветравајте. Доливајте бурад, а празну прегледајте. Извршите треће претакање нових вина. НА ПЧЕДАРНИКУ Настаје ројење. Вршите вештачко ројење. Вадите мед. КОД СВИЛОБУБА Берб.ч чаура. Прикупљајте ја|а за идућу годину.

Како ћемо ирошвеш шта еише прћа

Србија не бскудева у плодном земљиодту, али доста оскудева у повртњацима, услед досадашњег слабо развијеног и нерационалног повртарства. Данас, кад поврће постаје код нас једна од најважнијих животних намирница, потребно је да се овај мањак што више попуии. Поред тога што је ове године заиста засејано далеко више аоврћа него ли ранијих година, потребно је да се његов принос још више појача свима могућим сретствима. Ниједно земљиште одређено за повртњак не сме да остане ни једног тренутка без усева. То ћемо постићи удешавајући комбиновано гаЈење поврћа. Комбиновано гајење поврћа са стоји се у томе да се на истом земљишту произведе што више врСта, с тим Да једна другој не сметају, однбсно да се две или више врста усева Гаје иетовремено. По времеиу сетве и стасања повртарске биљке деле сб на: предусеве, главне уСеве, међуусеве, поусеве и зимске усеве. Као предусеви доладе у обзир ране повртарске биљкб које се сеју од фебруара до априла, а стасавају за јеДан до три месеца, као спанаћ, црни и ббли лук за перо, главичаста салата, ротквице- рани грашак, рана шаргарепа и рана келераба. Другим^' речима оно поврће кој"е је Ове године већ стигло за потрошњу. На пстом земљшлту могу сменити ове биљке главни усеви, који се сеју и саде од маја, споро се развијају, кдо што су црни и бели лук за главице, пасуљ, кромпир, зимски купус, позниЈ 'е сорте грашка, празилук, зимска ротква, цвекла, паприка, целер, краставпи, шаргарепа, тИквице, паштрнак, бостан и першун. Као мећуусев за кромпир могу да дођу позни купус, карфиол, кељ, главичаста салата, ротквице, а пбсле њих краставац. Као међуусев за шаргарепу долазе у обзир црии лук, роткви це и спанаћ. Као међуусев за карфиол или купус долазе у обзир ротквице, салата, келераба, целер, парадајз и цвекла. Као међуусев за пасуљ дблазе у обзир кељ пупчар, главичаста салата, рана келераба или рбтквице. После главних усева сеју се поусеви ,који стасавају за бербу до јесени. То су пбзније сорте грашка, пасуљ за боранију, зимска ротква, обичан кељ и кељ пупчар, јесењи бели и црвени купус. »' Најзад на исто место долазе зимски усеви који стасавају позно у јесен или рано у пролеће, као спанаћ, боб, грашак, извесне сорте црног и белог лука. Поврће у шљнвацима За гајење поврћа треба тзкође искористити земљиште по воћњацима, нарочито по шљивацима, где остаје доста простора између стабала. Треба имати на уму да међуусеви у воћњацима испосте земљу, али то се може накнадити чешћим ђубрењем. ИЈто се пак тиче бирања међуусева за воћњаке, ту треба бити јако опрезан. <

Код нас^ је уобичајено да се у младим шљивацима земља обрађује и засејава разним усевима, као кромпиром, пасуљем, репом, кукурузом, пшеницом и другим житарицама. То младим шљивацима заиста не сметз. У старијим шљивацима код нас није било уобичајено гаЈење других биљки, док у иностранству,, нарочито у крајевима Америке где је пољопривреда јако развијена, одрасли шљиваци редовно се искоришћавају за гајење махунастог поврћа, које се сеје концем лета. Пољопривредник има сд тога не само непосредну, већ и посредну корист, јер те биљке дају земљи азот, поправљајући на тај начин његову каквоћу. Житарице ни у ком случају не треба сејати по одраслим шљи вацима, Јер оне изнуравају дрвеће и стварају запару, која изаЗква разне болести воћака и опадање плодова. Могу се напротив сејати окопавине, као кромпир, пасуљ, боб, репа и друго, али с тим да биљке буду удаљене од дрвећа око 2 метра и да се испод сваког дрвета окопа толики про^тор колико круна покрива, а д.а се воћ њак по потреби ђубри. Према томе сваки наш воћар дс.бро ће урадити ако пред храј лета припреми свој шљивак или друге воћњаке за сетву махуна- (

Сриски омладинци Ми смо деца српскога села Равних поља и долина, Србија је наш& цела Дивна Божја твор&винк. Зецља наша зове смело Омладинце своје миле, Да озноје своје тело За рад добра отаџбине. Рад и слога то су први Претходници бољих дана, Рад и слога брзО сџрви Сваког српског дин -душмана. Зато чили поскочимо И без стида и без срама, Плуг и рало прихватимо Па ће бити срећних дана. Срећних дана и весеља, Понос дика свима нама Биће свега изобиља Вратиће се српска слава. Стид нас није течЈКОг рада. Јер смо деии горкнх дана И у нам& снага влада Снага нових идеала. Корачамо напред храбро, Жуљевитих руку, ногу, Ал' се тога не стидимо Јер је тако мило Богу. Мило Богу, отаџбини, Мило целом српском роду Јер смо тако окајали Грех учињен свом народу. Ми смо деца српског села Равних поља и долина Србија је наша мила Богом дана домовина. МИОДРАГ В. СИМИЋ сеоски омладинац

стих биљки, а у пролеће за сетву окопавинаПрипремите ђубрив® за позртњаке Ове године био је један од главних задатака наше пољопривреде да припреми што више ноВих тереиа за повртњаке. Наравно да при том у већини случајева није могла да буде цримењена правилна припрема. Међутим, да би у будуће принос поврћа заиста достигао ону висину, коју с обзиром на остале услове нашег земљишта и нашег поднебља може да да, потребно Је да се већ сада приступи спремању пОтребних ђубрива за идуће сетве. Пошто вештачка ђубрива отпадају услед тешкоће набавке, морамо узимати у обзир само домаће природно ђубриво и применити га на најбољи начин. За повртњак је од огромног значаја ђубрење тако званим компостом, који се добија од мешавине разних отпадака биљног и животињског порекла. Припрема компоста траје доста дуго. За његово справљање мскопа се јама у коју се сипа слој плодне земље око 20 сантиметара, па се поспе исто толиким слојем стајског ђубрета. Преко тога бацају се кујински и кућни отпатци, ко.ров, суво лишће и слама. Све то прекрије се опет слојем земље око 20 сантиметара, да би се опет сипали отпатци, ређајући тако слој преко слоја док се јама не испуни. Пбсле 6 месеци компост се прекопа, а у току лета добро је да се Залива, нарочито осоком. Најбољи је онај компост који лежи више од годину дана, а кад узре корисно је додати му још чађи, пбпела и креча. Треба имати на уму да је компост најбоље домаће ђубриво и да је његова вредност далеко већа од вредности стајског ђубрета. Кречење повртњак« За добар успех поврћа и прииос поврп+ака креч |е Један од најважниЈих сасч.о.Јака Ако биљ ке нема.|у .1 п 1 нц креча, њихов развп 1 - м.;ћ.' V голико гори. а прин I ;л8би.ји- Повртарске бил^ке гроше просечно креча >ко 6 к1~р на површини од |едног ара Према томе чак и | ) •■мљиште коЈе Је по природи кречно. после дугог гајења по врћа може да се испости, у ком I# случају додавање креча такође неопходно. Креч не само што је непосредно потребан повртарским биљкама, већ он уопште поправља и подиже особине земљишта; помаже растварању биљне хране у земљи, неутрализује Киселине, иомаже стварању угљене киселине и азотних соли. А остала ђубрива у заједници Са кречем дају најбоље резултате. Ако кречење не може да се Обави сваке године, потребно је бар сваке друге, а небпходно сваке треће. Креч се растура по земљишту повртњака у јесен или зиму, а најдоцније почетком пролећа пре заоравања или прекопавања. Добра количина је 20 кгр. на јердан ар.

ЗАШТИТНИ ЛОЈДОЕВИ ПРОТИВ 1ШШШ Гусенице спадају међу највеће штеточине воћњака и воћака. Борба противу њих је најсигурнија вештачким сретствима, то јест прскањем разним препаратима и арсеновим отровима. Али, има пољопривредника који данас нису у могућности да та вештачка сретства набаве. За њих је неопходно, а за остале воћаре врло корисно, да припреме заштиТне појасеве за хватање гусеница. Заштитних појасева има две врсте. Први су намењени хватању штеточина, а други спречавању штеточииа да се попну нз воћку. Појасима обавиЈ 'а се стабло др> вета на око један метар висине изнад земље. Ширина појаса треба да буде око 25 сантиметара^ а могу се правити од разног материјала, као од ланеног платна, кучина или сламе. Појас се учврсти око стабла омотом од хар тије и привеже канапом око гор ње и доње ивице. Место где ће се појас поставити треба претходно очистити челичном четком, да би се скинула кора и лишајеви, а пукотине премазати калемарским воском или влажном земљом. Да би се гусенииама спречио пут до круне спољна хартија појасева премазуЈе се неким лепком: тером. катраном или коломазом. Добар |е уопште сваки лепак, само треба пазити да се осуши, појас по потреби стално иремазивати и нахватане гусенице скидати и уништавати. Кад опасност од најезде прође, лепак се скида, а истовремено челичном четком добро се очистн стабло од појаса до земље за случај да се нека гусеница тамо задржава. Овакви појасеви постављају се нарочито у пролеће и у јесен да би се спречила најезда мразовца, који пОлаже јаја на воћку. Почетком лета, кад лавре велике већине воћних штеточина силазе са дрвећа да би се учауриле у земљи, појасеви се тако« ђе постављају. У овом случају велики број гусеница покушаће да се учаури на унутрашњој стра ни појаса. Због тога треба га скидати свакодневно и све гусенице, односио лутке, покупити и уништити. Код дрвећа које има притке треба нарочито водити рачуна да се истим таквим пОјасом омота и притка на истој висини.

ЛЕТЊЕ САЛАТЕ За време летњих дуготрајних суша често се дешава да салата потера у семе. Г1ри сувом топлом времену за гајење салате иеподесни су ниски топли положаји. Да би се добила свежа салата сна се може сејати преко лета сваке 2 до 3 недеље, али треба бирати подесне сорте које су отпорне пРотив суше. Једна сд ва., б 1л>их сорти је мрка главичаста сглата, која има чврсту, коупну. угасито зелену главицу са мрко обојеним ивицама лишћа. Веома је издржљива на суши крупна жута главичаста салата. Рудолфов љубимац. с.а чврстим жућкастим главицама. такође 1е отпорна против суше, а може се гајити и као зимска салата. Добра сорта за лето је и штутгартска салата, са чврстим. крупним главицама, која не тражи много заливањх