Српски народ

ж Ж

Д О Г/А Ђ А Ј И Н А РАТИШТИМА

мг Ж Ж

' Месецима је британоамеричЈса штампа правила. предрачуне претстојеће добити од ваздухопловдог ратп протиз Европе. Го ворил'0 се о облацима авиона, јакик, брзих, блиндираних и зато неоштетљивих, са великом носивошћу и зато са великим ефектом .дејства; говорило се о огромним последицама тог терористичког рата како у погледу дезврганиаације европске привре ае, тако и у погледу дезорганизације европског духа. Поеле. те кввгпање ради храбре к>а Британоамериканаца и застрагаивања Европљана, почела је акција. Бомбардерске ескадри ле Британије и • САД започеле су нападе на градове и села западне и јужне Европе. И сада уместо набројавања и комен^арисања успеха те акције, британска штампа посвећује своју пажњу пребројавању тешких губитака британоамеричке авијације, и. истицању огромне отпорне снаге осовинског противавионског система. Дакле, уместо., пребројавањ.а стратегиских добитака, пребројава.ју губитке. Ово се на првом месту објашњава тиме што је стварно бри^ таноамеричка акција наишла на неочекивано јак. отпор . Европе. Не говорећи већ : о томе да су се прјавиле ловачке ескадриле Нема"ца и Итали.јана у неочекивано великом броју, да су се количине противавиОнских топ.ова на €вр,опском тлу фантастично повећале, да је прецизност гаћања тих. топова постала управо невероватна, — БританоамериканцН су јако изненађени следећим чињеницама: а), Блиндиране „летеће тврђаве". за које се говорило да су не одољиве не могу да се заштите од "дејства немачких -ловаца и бивају оборене на туцета; б) Енглески ловачки авиони' новаг типа, који су били рекламисани као најбољи и надсавршенији пратиоци бомбардерских ф»ормација. показали су се неспособни у двобоју против немачких ловачких авиона; в) Тактика збијених формација бомбардера за коју су Американци мислили да је Ђаздушни јеж кога не Ј сме да се дотакне непријатељска ловачка формаци ја, није оправдао наде и увидело се да су немачки ловци у стању да растуре на.јмоћнију формацију од 200 четворомоторна бомбардера. Дакле, припреме за ваздушни рат против Евррпе прказале Су се недовољне у поређењу са осовинским припре^ама за одбра ну Европе од напада из вазду« ха. И друго, немирна .сазест Енглеза који осећају да спроводе зверску и подлу акцију против небораца, изазива Код британских народних маса предосећа.ј тешкр одмазде од стране Ра.јха. Проеечан грађанин Енглеске разум.е да је ваздухопловиа акција против Европе веома омиљена у Северно.ј Америци. јер јенки знају да не може бити репресалија против њихове земље. И баш, з.ато што то знају, настодавају да се вазд\'шни тероп спро води и даље, иако де Черчил прилично - збуњено доказивао у америч.кРМ парламенту слабу стратегиску корист такве акције. Британска штампа пише сада о тешким губитцима британоамеричке авиације зато што, по свој, прилици, хоће да утиче на своје Дврдоглаве стратеге и на америчке подле сТратеге V погледу ревизије корисности тог ваздушног терора. Ово је знак јаког попуштања живаца код .Енглеза, знак јаког неуспеха У рату живаца.. „НЕМЦИ КВАРЕ ИГРУ" Н«:мци. ме&утим, систематски ч^грађују ваздушни бедем Еврр-

ПОТЕНЦ

ЖИВОЦА

пе, као што су изградили Атлант ски бедем и истовремено припремају, а изгледа да су већ углавном и припремили, моћна средства за одмазду за терор. Њехов стратегиски став је сада став ишчекивања. Један турски лист пише поводом тога да „Немци кваре игру". Непршатељи Рајха надали су се, вели лист „Тасвири Ефки.јар", да ће Немци започети велику офанзиву на Истоку да ће у вези с тим запослити на совјетском фронту све расположиве резерве и да ће тако отакшати операције искрцавања Брктаноамериканаца у Европи. Остајемо !од ранијич тврђења да Немачка распОлаже таквчм бројем дивизија да може изводити операциде највЈВег обима на Истоку, а да не диоа залихе дивизија на Западу и Југу Али бележимо тај турски к ^ментар зато што се у речим? „Немци кваре игру* осећа иисто'ање извесне нервозе код онич којим.Ј је та игоа покварсна. чд. код Британоамериканаца., Немци су расп.-делили 'всје дивизије на свима секторимс- северне, заладне. јужне в дугои точне Европе, где би сс м.тао очекивати покушај непријатељског искрцавања. Сваки од тих сектора где постоји комбинација утврђеша и покретних дивизида је довољнз јак за борбу против евенгуал,ног покушаја искрцавања. Али. ова расподела грмија не заачи везиваа,е ти хаоми.ја уз аати сеч тор ратлкгга. Сва преимуН^тва операцијз на унутрашњим правцима остаду и даље на страни Осовине која може да пребацуде своје трупе и то да пребацу.јз неометано са Севера на југ, оа. Запада ла Исток, ?ато Рајх има .савршену могућност да одигра муњевиту партију свуда где би

се непријатељ појавио на обали Европе. И ово сазнање коде се базира на тачном знању прилика, даје стратегији Рајха величанствену мирноћу и потцуну слободу акције, слободу од ма које сугестије од стране непријатеља. ПАКАО МЕДИТЕРАН Рајх је потпуно споеман за све могуће евентуалности у ма коме делу Европе. Његово срце (несаломљив дух ) ради беспрекорно, а то срце шаље крв у све делове стратегиског ооганизма и заједно са том крвљу свуда долазе крвне ћелије ко ; е могу брзо да униште сваку инфекцију. Да ли ће доћи до те инфекције, тј. до инвазије, зависи од више фактора. Стратези британоамеричког блока знају веома добро да немају могућности да слободно маневришу са сво.гом војском, да поебацују ту војску ка једиом или другом делу Европе и да стварају операциске комбинације. Немају могућности зато што ниједно море у близини Европе није слободно од немачких подморница, ни од осовинских авиона. Док је веза између војске која стоји у јужиој Француској и војске која се налази у близини Солуна беспрекорна. док се те две војске могу без и најмањих сметњи да се узајамно помажу, британоамеричка во.јска у области Алжира не би могла да помогне војску ко.ја ее базира на сили. Не би могла зато што Медитеран није пут, већ пакао. Енглези су се надали да ће васпоставити поолаз кроз Сицилиски канал откад су заузели Тунис. Ова нада се није оправдала. Сицилиски канад гута бродове и ратне бродове. И не само на том каналу, већ готово на це лом простору Средоземног мора

Нловидба најјачег конвоја као и ратних ескадои са на.јјачим осигурањем скопчана је са тешким губитцима, као што то доказује губитак једне крстарице као и потапање већег броја трговачких бродова у току последње недеље. Кад је у току 7 дана кб.ш делом припадају прошлој, а Жтом поетпрошлој недељи, потопљено 100.000 бр. рег. тона пароброда на Медитерану, а оштећено око 200.000 тона, онда се може казати да то море не може бити пут за довоз веће армије за искрцавање. Не може бити зато што су се та потапања десила приликом такорећи малог саобра ћаја, а велики Саобраћај потребан за операције искрцавања мора да буде скопчан са огромним губитцима. Веома је симптОматично да се у британској штампи питање ис крцавања процењује сада не са гледишта евентуалних успеха, већ са гледишта неминовних губитака. Опрезан трговац отварајући радњу мора да предвиди и губитке. Али трговац који мисли само на губитке постао 'е банкрот још ггое отвирања радње. Јер песимизам тгкве врс.-г спречава успешно вођење радње. Зато можемо хаз?ти да непријатељи Европе мс>гу да поку шају неки п^духват на обали Европе, али тај подухват је већ сада пропао пошто ти непријатељи '.-ал'и сумњцу у успсч. а унапред се плаше тешких. кагастрофалних губнтака. I И на овом ратишту рата нерава Британоамериканпи су у всо.ма незгодном прложају, М. ВОЈНОВИЋ

АПЕЛ МННИСТРА Д. ШЕВИМ На збору у Великом Градишту министар финансија г. Д. Ђорђевић учинио је следећи апел присутним грађанима: „Ми морамо удединити све наше снаге и окупити се око људи који се боре за опстанак српског народа и српства. Ми морамо сви сложно да се боримо против оних који су увукли навду земљу у несрећу, а који још и данас, било у њој или ван | ње желе да је увуку у нове несреће. Међутим, Српска влада и њен претседник воде само једну политику ,а то је сачувати српство и Србе за будућност, Зависи, браћо, само од вас, да ли ће Влада и на том пољу успети, или не. Ја сам уверен, да ће српеки народ препорођен у тешким искушењима наћи прави пут, што ће снагом свога духа и својих врлина изградити своју нозу и милу отаџбину. На слици: Министар г. Д. Ворђевић говори на збору у Великом Градишту Снимци Државне пропаганде

Све ]е слремно (Наставак са 2-ге стране) чава свој унутрашњо политички утицај у англосакео« :ким земљама и истовремено одговара на тг.Ј начин предулређењем идејама о трећем светском рату, које су уоб'тчајеном америчком индискрецијом избиле алармантно на видело дана. Под тим углом требл посматрати и укидање КоминЂерне, које у Европи није могло да иза> зове никаквих реперкусија, али које је директно уиравље;но про тив владавинскбг система и политичког и социјалног реда у, двема англосаксонским земљама. Два пророчанства ће се свакако испунити, маколико су пророчанства у току овога рата че-. сто демантована -догађајима. Једно је, да овај рат неће преживети ниједна буржуаска држава, а друго да ће хала комунизма, коју су англосаксонци позвали у помоћ против Европе, прогутати пре њих него Европу. И на овој великој свеобухват иој позадини револуционарних догађаја одиграва се драма наших дана. Из рата нерава, који данас свима сретствима покушава да кида живце Европи, прећи ће се у фазу активног и непосредног страшног сукоба. Када ће то бити, зна свега веома мали број људи у свету^ Да то неће бити неочекивана илвазија Европе сигурно је, јер је вој но воћство које држи Европу извршило све припреме за одбрану. А преко тога извршене су и припреме за напаД, које ће покушаје инвазије гледати да зграбе и онемогуће у корену. Немачка зна да се примиче одлучни период рата. Са својих позиција спремна је да да тај период дочека, у одбрани тамо где ће то бити довољно, а у нападу тамо где ће то бити целисходно. ,На рат нерава немачко ратно воћство одговара хладним ћутањем и мирноћом. Сигурно је, међутим, да јј теза о дефанзивном држању Немачке данас само тачна уз велика ограничења. Сигурно је исто тако да ће из овог дефанзивног држања доћи у моменту, који ће немачком ратном воћству изгледати погодним, изненадни снажни офанзивни обрт. У ком ће правцу ићи тај удар данас није још извесно. Претпоставке се могу правити. А једна од њих је да ће удар бити уперен тамо, одакле долази данас над Европу највише зла и невоље. Иза речи о одмазди, које су у последње време све чешће понављају у немачкој јавности, лежи више од жеље, па ма колико она била страсна. Иза тих речи стоји не само одлучност, него и стварна материјална могућност. Можда ће немачко воћство че кати, ослањајући се на велику дисциплину свога народа, још и даље. Можда ће чекати све дотле, док се не појави покушај за конкретизацију толико извиканих инвазионих планова, Мож да немачке припреме на Истоку такође чекају совјетску офанзиву, па да одговоре тешким противуударом. *Го се све не зна. Али извесно је да ће тај немачки удар доћи. А извесно је такође да ће са њим онда отпочети досада најкритичнија фаза рата, која може да приближи сплет ратних догађаја сво јој од .лЈ /ци. УЕК1Ј5