Српски народ
ж ж $
3 А СР П С К 0 С Е Л О
Гч %
7ач
Пољопривредни радови у јулу НА ДОМУ Суво зрневље старих усева смесги у житницу и редовио лопатај, Влажно зрневље одвој и положи у танком слоју у суве одаје где има доста промаје да би се брзо осушило. Извози стај ско ђубре на стрн>ике, растурај и заоравај. Довршавај сређивање сена, сламе и плеве, и огради, да живина нс растура. КОД СТОКЕ И ЖИВИНЕ Стоку редовно храни, пој и негуј као и у прошлом месецу, Приплодну стоку прихрањуј овсом и јармом. При давању новог јечма стоци буди опрезан. Прекрупи га и дај у мањим количинама јер може изазвати колику и запаљење црева. По обављеној жетви истерај свиње и живину на стрњику да би покупила просута зрна. ИА ЊИВИ И ЛИВАДИ Доврши косидбу озиме граорице и грашка за семе, Жањи пролећњи овас и превлачи снопове на гумно. Довршавај вршидбу стрних усева и одвајај семе за сетву. Завршавај окопавање окопавина. Чупај, суши и млати пасуљ. У ПОВРТЊАКУ Праши и по могућству заливај све поврће. Расађуј празилук, келерабу и карфиол. Вади бели и црни лук, а земљу прекопај и на њој сади зимски купус. Скупљај семе од разног поврћа. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Обављај све послове као и у прошлом месецу. Врши летње орезнвање и пинцирање садница. Нарочито осетљиве сорте јабука и крушака према чађавој крлстав&сти на плодовима испрскај са \ 0 1о Бордовском чорбом. У ВИНОГ РАДУ И ПОДРУМУ У винограду обављај исте послове као и прошлог месеш. Ако је потребно праши винО град, али иЈ^егавај подневие вг лике врућине. Посађене калемЈве у вино^-г.рду и прпориштЈ? што чешће прегледаЈ, праши и прскај. Ако настане велика сушз заливај калемове у прпоришту, али само ув«'че Ичдмум замрач* да би што мање топлоге унутра продирало. НА ПЧЕЛАРНИКУ Удружуј слабе ројеве, а иово ројење спречавај. Утамањуј трутове стављањем трутовњаче на кошницу. По потреби додај и вештачко саће и вади мед. Очеку!е се добар принос банатских винограда Према извештајима из Баната, бзнатски виногради понели су одлично и очекује се богата берба, Надлежни органд скрећу пажњу пољопривредницима на потребне радове око сузбијања Лозних болести, како би се принос вина што боље обезбедио 'до бербе.
Силираџие сшмнџ &џ,тџ ш
Нашо.ј сточарској. земљи прети опасност да у најскорије време остане без стоке, Један од главних узрока томе је нестзшица сточне хране. Колико би штете проистекло из тога за наш народ и нашу привреду није потребно истииати. Свестан тога. сваки пољопривредник-сточар мора се свим силама потрудити да за идућу зиму обезбеди храну својој стоци. На употребу житарица као сточне хране не можемо и не смемо помишљати. Како жито, тако и кукуруз, потребни су нам у првом реду као људска храна. Пићне биљке у нашој земљи гајене су увек у сувиШе малим количииама. Ове годиие можда је засејано нешто више, али ни у ком случају неће бити довољно. Због тога сточар мора да се још сада побрине како би те мањкове надокнадио другом храном, која се до сада код нас није употребљавала за исхрану стоке. То су разни биљни отпаци, који се такође даду врло корисно употребити. СИЛИРАЊЕ Да би се биљни отпаии сачували и корисно употребили као сточна храна за зиму, треба извршити њихово силирање. Силирање се врши у нарочитим сило-јамама саграђеним од бетона, цигле или камена, али ако ових нема може се вршити и у јамама ископаним на. дцедитом месту у непропустљивој и набијеној земљи. На дно такве небетониране јаме треба добро нагазити слој плеве, сецкане сламе или сувог корова око 20 сантиметара дебљине. Храна намењена силажи исецка се што ситније обичном сецкалицом и слаже се тако да ее ваздух истисне. Силирана храна мора бити чиста, неупрљана земљом; при силирању мора да се кваси ако је сува, или да се меша са одговарајућим количинама зелене хране. Завршни слој прави се од плеве, сецкане сламе и корова у дебљини око 20 сантиметара који мора да се добро нагази. Преко овог слоја постављају се даске, а преко њих дебљи слој земље око пола метра, који такође мора бити добро нагажен. Када се јама отвори, земља се скида сасвим и остаје само површни слој од плеве и сламе, који чува силажу од мраза, али сваког дана треба скидати горњи слој око 5 сантиметара, те га одмах употребити као сточну храну. Ако би се силажа смрзла, треба је оставити неколико дана у стаји пре храњења стокег СИЛИРАЊЕ БИЉНИХ ОТПАДАКА За силирање могу се одлично употребити главе и лишће шећерне репе после бербе, лишће сточне репе, купуса, затим разне коровске траве, трска и оштрица. Главе и лишће шећерне репе не морају се сецкати на комадиће, јер се и без тога до&ро слажу и набијају. Пошто садрже много воде, треба им додати 5 до 10°/о плеве или сецкане сламе.
Лишће сточне репе силира се у смеси са другим биљкама, као зеленим кукурузом, сувом кукурузовином, лишћем шећерне репе, коровским травама и т.. д. Може се силирати и несецкано. Исго. тако купусово лишће сил.ира се у смеси са друтом храном. Разне корбвске траве, које нису отровне, силирају се саме за себе или у смеси са другим биљкама. За то може да се употреби коров на међама поред путов.а, потока, у јаругама и т. д. Сецка се на ситне комадиће, од 1 до 3 сантиметра. Трска може такође да се употреби за сточну храну, а у недостатку друге зелене хране може се силирати сама за себе. Од велике користи за зимску исхрану стоке може да буде у недостатку сточне хране и осушено шумско лишће. У току овог и идућег месеца са дрвећа и џбунова отсецају се леторасти и танке гранчице заједно са лишћем, те се остављају један до два дана на влажно.ј земљи да се суше. Затим се везују у снопове. дебљине око 30 сантиметара и смештају под неки кров. При доброј промаји за 6 до 8 дана лишће ће се осушити. Добро спремљено лишће по хранљивости је приближно осредњем ливадском сену. Сува сточна храна, односно слама, има за пиљ да повећа у-
кус и хранљквост као дедатзк осталој храни. За то улазе У обзир пшенична слама, кукурузо,вина и сојина слама. Пшенична слама сецкз се и кваси водом, тако да на 100 кгр. сламе дође 65 до 70 литара воде. Затим се слаже у сандуке, додајући 1 до 1 и по ол сто мекиња или ситне кукурузне, одно-' сно јечмене јарме. При пуњењу не треба много набијатн, а напуњене сандуке покрити поклопцима. Овако спремљена слама даје се стоци за храну кроз 3 до 4 дана. На сличан начин спрема се кукурузовина, помешана са 1 до 1 и по од сто ситне кукурузне или јечмене јарме. Томе се још додаје претходно исто толико киселог млека и, ако има, до 2°/« соли. Тако се повећава хранљивост око 2 пута. Храна је готова за 8 до 12 недеља. Може се томе додавати и зелена храна од коровских трава, али у том случају смањити колИчину воде. Сојина слама је доста тврда и стока је неприпремљену слабо једе, али може се корисно употребити, ако се на 10 делова зелене хране дода један део сојине сламе. Силира се помешана са кукурузом, коровским травама, пресом, суданском травом, мухаром и другом зеленом храно.м. У кодико је зелена храна сочнија, у толико се количина еојине сламе може повећавати.
Зедан природни непријатељ штетонина
Културно дрвеће и биље има огроман број непријатеља у животињском царству. То су највећим делом инсекти и њихове гусенице — ларве. Борба противу ЊИх је врло потребна. Али се и сама природа делимично постарала да им се супротстави на разне начине, а до човека је- да тим природним непријатељима штеточина помогне што више, како би се удруженим силама постигли што кориСнији резултати. Због тога потребно је познавати не само штеточине, већ и њихове непријатеље, како би човек могао да их цјтити у Своју сопствену корист. Пољопривредни стручњаци у напредним земљама чес*о предузимају пресељавања, насељавања и размножавања извесних животиња и инсеката који тамане штеточине и то најчешће уроди ванредно добрим и корисним плодовима. Код нас ће за сада бити добро да заштитимо оне природне непријатеље штеточина који већ постоје. Међу такве спада на првом месту једна велика, лепа буба, дугачка до 3 сантиметра, спљоштена тела и с.јајног металног оклопа са златним преливима. Позната је под именом трчуљак или миришљава брзонога. Назив миришљава потекао је отуда што буба испушта једну жуту течност која јако мирише на мОшус. А назив брзонога или трчуљак показује да је буба у свом кретању врдо хитра. Појављује се у пролеће и брзо се креће по земљи, уз дрвеће или по грању, тражећи свој плен. А тај плен су гусенице и лутке штеточина. Пошто је врло прождрљива, брзонога направи за кратко време читав покољ, таманећи гусенице и лутке свих величина. Напада плен врло јаким штипаљкама и прождире га, остављајући само спољну кожицу. Поред тога брзоногине ларве хране се такоће гусеницама и
луткама штеточина. Опитима које су научници вршили утврдило се, да један пар брзонога поједе за 7 недеља преко 270 великих гусеница опасне штеточине губара. А малих гусеница један пар поједе око 2.000 комада. Једна ларва пак поједе око 55 губаревих гусеница и лутака. Поред тога број гусеница и лутака које брзонога повреди тако да најзад угину још је већи. Најбољи доказ од колике је огромне користи миришљава брзонога је занимљив случај њеног насељавања у Америци, где није постојала до 1905 године. Услед страховите најезде губара и жутобубе на америчке шуме, амерички научници пренелн Су те године миришљаву брзоногу из Европе у Америку, где се она данас намножила и одомаћила. Иепитивањима је утврђено, да самз брзонога уништи до 40°/о и виџјс губаревих лутака. те се сматра једном од најкориснијих животиња које су до сада из разних крајева света пренете у Америку. Код нас је миришљава брзонога, или трчуљак, домаћа буба, а до нас је да је штитимо и чувамо. На првом месту треба поучити децу да ту бубу не хватају и не уништавају ,а затим и сам пољопривредник мора знати да у њој има пријатеља, а не непријатеља. Исто тако треба чувати и брзоноге ларве, које су око 4 сантиметра дугачке, беличасте боје са мрким штитовима на леђима. Брзонога, која се појављује с пролећа, проводи на пОвршини земље свега 7 недеља, то јест до средине лета, а затим, пошто се добро нахранила, повлачи се у земљу и почиње да спава зимски сан, да би се идућег пролећа опет појавила. Буба живи 4 и више година, а женке носе у земљи јаја, из којих се излежу ларве. ■— —
Ш 1Ш1[ ШВШ П риилно окоравање је од 'громног утимја ра принос уее* ва, те стога сеаки пољопривредник мора обрдтитг : окопавању НЗЈвеђу пажшу и обавитр гд вдтв правилније. Једач ра нзјглавиијн* уелевз Ј» прв#аднч Обрада њире у своје време. На тако обрађеној р» раншш окоиавање се мора рредузимати на време. Не сме с* дезволити да се најпре рбразује на земЈђишту нокорица, п?да се тек енда приступи окопавању, већ сс благовременим окопавањем мора спречити образовање иокорице. Окопзвање се врши само прч умерено влажном стању земљишта. Ако је земљиите сувише еуво ^копавање треба да буде сувише дубоко, а то је штетно по усев. Међутим, сувише влажно земљиште не т се уопште окопавзти, јер се разм&» зује и претвзра у глиб, што је такође врло штетно, Окопавање се врши на сразмерно врло малој дубини, највише 3 до 5 сантиметзра, тек колико да се тиме образује ситан растресит површински слој земљишта. Дубоким окопавањем појачава се исушивање земљи« шта, што иде на штету усева. Окопавање требз обављати што брже. Због тога рад мртиком није много препоручљив. Они који су у могућности треба на свзки начин да употребе копачице код којих радни обим захвата по више редова. Потребно ]е обнављати окопавзње у више махова, то Јеег увек кад је потребно спречавање покорице и уништавање корова. Пољопривредници који се бу. ду придржавзли ових основних прзвилз при окопавању постићи ће несумњиво знзтно веће при* носе и користи на својим орзницама. —»«—
МУХАР КАО СТОЧНА ХРШ Мухар, коме ее до сада кор нас обраћало мало пажње, својом храњивошћу одлично. послужити- као исхрана за ,. све врсте стоке, и то као сено или кзо зеленз сточна хранаи Исто ттзко мухар је доб.ра храна за живину. • ;| -| У нашим крајевима може да се сеје као пострни усев поеле жетве житарица ,или као први усев на водоплавним земљиштима, где ое са сетвом закаснило. Добро успева на јачим земљи- . штима, а поснија земљиштз треба по могућству пођубрити. Већ за 80 дана стиже за косидбу, те се са једне њиве у једној години може добити двоструки род, ако се посеје одмах после сетве рзних усевз, а могу се врло добро иекористити онз земљиштз која су мз из каквог разлога остала непосејзна. Време сетве је од почетка пролећа па све до половине јула. Семена иде 25 до 30 кнлограма на један хектар, а може се^ добити у Српском пољопривред^ом друштву у Београду и његовим подружинзма^ у Главној произвођзчкој земљорадничкој задруги у Београду и код »«■ них чланица у унутдашњоам.