Српски народ

ш ж ж : п р и в р в д и и ж ивоћ ж ж ж 0 питању очувања вредности националне валуте

Ми дзнае живимо у доба идеолош«ог рата који је за остварет свога циља и у његову одбрану мобидасао с?е ковтиневте, т чан н њих повезао у са?е|е. Сви коитиненти упи«>у све своје духовне и материјзлне сваге за цобеду идеологије коју жт да одбране или за коју се бвре реџЈто увучене и упрегцуте у ззпрегу интереса оиих који чувају своју кр», а нештедимиц« проеипају само новац и опет воеац. Све земл>е даиас предузимају цео низ фииансиских и моиетарппх цера у ниљу спречавања двтг поеећаља новЧаничног оптицаја. Још није дошло време да се миели ва стабилизапију и№ дефлацију, Сва пажља и сво настојање мора »асада бити Управљено једино на спречава№е датг инфлационирањз привреде би се онда једнога даца са бо« осцове могло кренути ка привредним приликама које ће одговарати потевншалу у појединим привредним областима. Истовремено су све земл>е при том настојању руковођене тежц,ом дз омогућв финансирање !!РТре§ида редоани^' и ванредних издатака средствима која су већ у оптицају, како би на тај вачин спречиде даље скакање цена, односно сачувале куповну снагу своје вациовали« валуте. Ивтересантно при томе посматрати које мере^редузимају земље које располажу већим делом извора светских сировина. и код којих ве би требало да дође до већег поремећаја у снабдева»У потрошним добрима с обаиром на изворе који им стоје ва рзсположењу. У ниљу да зада што јачи ударад скоку цеца на црној берзи, Енглеска је недавно донела одлуку да повуче и» оптицаја све новчзнице извад пет фунти. Примећено је, наимв, да се у Енглеској, земљи давнаши>е банкарске кудтуре, ако се тако може рећи, у земљи где скоро сваки човек од 15—Јб година има свој рачун у баини са којим располаже чековима, врши тезауризација великих новчаница, које су у оптицају скоро искључиво на црној берзи. Црва берза, као тржиште које зна само за један заков, а то је заков што веће личне користи, не може да манипулише чековима или другим средствима плаћања без готовине. Услов за функциовисање црне берзе је строга дискреција оба партнера, скоро анонимвост продавца и купца, јер су обојица свесни да врше радњу која иде на штету заједнице- Код те радње мора све да иде брзо, и зато се на црној берзи послови обављају само за готово, а врло често за готово са плаћањем унапред, И најсолцднији чек остаје на црној берзи у руци власника рачуна. Када је Енглеска банка донела одлуку да повуче новчанице изнад пет фунти из оптицаја, забележено је снажно опадање оптицаја које је после извесног времена стало. У току тог повлачења мењали су црноберзијавци велике новчанице са есконтом, само да би се обезбедили од евентуалвих губитака или неприлика. Познато је да се новчанице у ЕнглескРј, од пет фунти па навише, приликом стављања у оптицај заводе у специјалан регистар, тако да се сваког момента зна коме је новчаница издана. Први власник новчанице дужан је да снабде ову својим жиром када је некоме даје у плаћање, тако да банка зна кроз чије .је све руке новчаница прошла када се једнога дана опет _ појави на њеном шалтеру. То је било врло кдноставно у доба пре рата, јер је свако веће. па и незнатно плаћање, вршено преко рачуна у банци. Плаћања у го-

тову са великим новчаницама била су врдо ретка. Мећутим, у циљу што успешније- борбе против нбдозвољених цослова на црној берзи, банкарски кругови у Ситију траже од Енглеске банке и Миннстарства финансија да се при стављашу жирз на цовчанице уведе обавезно легитимисање власннка новчанице који ову даје даље, и да се број легитимације стави поред жира. На тај начин би власти сваког тренуткз биле у могућвости да ковтролишу цео ланац сопетвеника поједине новчанице, који еу ову имали у свом власништву иа »еном путу од банке до поновне уцлате на баичином шалтеру. Тако би убрзо многи црноберзијанац био откривен и избачеи из строја спекулативиих послова коЈе врши на штету осталих потрошача. Разуме се да се при спровоћеч>у ове мере, која има зз циљ смањен?« оптиџаја путем повлачења великих новчаница. мора ричунати са чињеницом да се оптицзј неће смањити ?а цео изт вос великих новчаницз, јер ће многи те новчанице заменити за мале износе, тако да ће само известан део повученог износа остати на разним рзчунима у банкама. На тај је начин, али, промашен циљ који се желео по* стићи примењеним средством. У сваком случају, ово је један пут и начин који у вези са другим допунеким мерама може да стави емисионој банци и министру финансијз нова сердстра на расположење и да изврши пролазан благотврран утицај на развој цена на тржишту.

Поводом 25-годишњице Градске штедионице у Берлину, која данас им& преко две милијарде рајхсмарки улога, говорио је миНистар привреде Рајха Функ о штедњи у рату и њеном значају за обезбеђење ратних финансија и као основи за социјални напредак. У народној привреди треба да се полаже одлучна вредност на здраву валутну политику, изјавио је министар између осталог. Задатак је ове валутне политике, да се обезбеди вредност новца и на тај начин и штедни улози, да се одржи куповна снага и да се уз помоћ разумне политике пореза, плата и цена сачува и појача куповна моћ и потстрек за рад. Штедионице имају поред новчанопривредних задатака још и националнопривредни и социјалнопривредни задатак. Ако је штедња неопходна ради обезбеђења нормалног тока једне националне привреде онда је од нарочитог животног значаја када наиионална привреда мора допринети још веће напоре у садашњем тоталном рату. Ово се нарочито манифестовало приликом финансирања рата. Битни део ратних трошкова је додуше унапред обезбеђен путем пореза, тако да данас око половине целокупних издатака Рајха покривају директни приходи, док је порески део у последњем светском рату износцо свега 13°/о. Државни издаци у рату не могу међутим да се покрнју искључиво од пореских прихода, Зато је потребна и штедња. Ово начело треба имати у виду и с обзиром на пореску политику. Ратни добици морају се нарочито

Истовремено када је Енглеска приступила том наччну смањивања оптицаја, узели су и САД ту могућност у раематра»е с обзиром на још јачу тезауризавд ју великих новчавица у вези са псиХозом инфлације у Америци и праксе да се в&лиКим готовинама најлакше може избеђи опорезивање, јер се ове не мбгу тако лако контролцсати. То је баш сада у ггаедедње времв случај, када су САД ТШО ригорозно повећале своје пореске сто* пе. Новчанични оптицај САД износио је крајем августа 1939 године 7,14 милијарди додара и попео се до краја мзја ове године на 17 милијарди, што рретставља повећање од ско0о 140°/о у односу на време пре почетка овога рзта. При томе је темпо првећања оптицаја био преогрескван. У окриру тог увећацог оптицаја нарочито је увећан ОптиЧЗЈ нојзчаница од 100, 500 и 1000 доларз, док код новчзицца од 10.000 долара то није био СЈЈуча.ЈИсти је случај и са ХолччдИ' јом, која је имзла новчаничци оптицај од 992 милиоиа ФоРиН' ти почетадм 1939 године, 3 3.?95 5 миилона средином марТа ове године. У вези са повлачењем нО&чанцца од 500 и 1000 форинти смањен је мартовски оптицај од 3295,5 милиона за 850 милиона до кра.ја маја ове године. Један део тог пбвученог износз исплаћен је понова на ОСНОВУ доказаног власништва из легалног пословања у нобим новчаницама од 100 форинти.

опорезовати јер порези који су потребни ради обезбеђеља финансирања рата служе такође ®а осигурање валуте. Уколико су дакле иовчани приходи већи утолико морају бити в^ћи и порези. Нико међутим не мисли на то да штедне улоге нарочито опорезује. С друге стране пак требз пореским мерама обухватити све оне који сада извдзче средства која им нису потребна са регуларне новчане пијаце. Ово је утолико оправданије што немачки народ својим штедним прилогом све изнова и на уверљив начин показује своје поверење у политику Рајха. На тај начин се битно олакшавају финансиски задаци. Из овога проистиче еасвим природиа консеквенција, стабилност валуте, која како за време рата тако и за време мира претставља непроменљив циљ. Ко жели очигледан доказ о вредности рајхсмарке не сме прећи преко чињенице дз су у Немачкој цене у трговини ангро као и свакодневни трошкови скочили од почетка рата само за незнатан део, док је насупрот у Енглеској и САД дошло до повећања цена које од почетка рата постиже до 54"/о. Оно је у последње време довело до тешких борби око надница и до штрајкова. При томе су управо привредни експерти њихових земаља веровали да ће доћи до слома немачких финансија и немачке валуте па еу то и претсказивали као нешто што непоередно претстоји. Тако на пример најрадије указујуј на повећани оптицај немачких новчаница као

Иа свега овога видимо да ду »ајбогзтијб земље света забављене решаван >ем истих оних проблема којнма се и ми бавимо, а који С«. кад час појављују у умањеном оцсвгу с обзиром на наш привредни цотенцијал. Али тамо и овде, постоје исте тешкоће и иста настојања. Само што мере које су предузеле те земље одговзрају карактеру њиховог прнвредног система и не цогзђају здо у своме корену. Енглеска и Америка су као земље са еисоко развијеВом ин' дустријом притегнуле порески завртањ тодико јакО да њихов порески обвезвик треба да да од себе више нета што се може 1 претпоставити да ће заиста дати. Порески обвезник се сцасава од нзметнутих му терета бекСтвом у велике новчанице. Али и то му не помаже, јер финансиски геније државне блзгајне ИСТО толико је ДОВИТЉИВ при пронаЛаже^у нових извора зз фива«сира»е као и најлукавији порески обвезник у својој спекулацији да нзбегне своје обзвезе према држави.Мере које су те три земље предуЗеле у последње време у циљу смањења оптицаја, односно јача№>3 куповне снзге националне валуте и спречзваЈђа црне берзе, Имају монетарни карактер. Оне су, међутим, предузимале и разве фивзнсиске мере, кзо повећа^е рззвих пореских стопа, увођен»е специјалних ратних пореза и емисије државних ззјмовз сз дугим и средњим роковима. Ми смо у том циљу досада остали само на пољу Финанси-

на знак нифлацше која почиње или која је већ у току. У ствари се повећани Оптицај новчаннцз добрим делом објашњава тиме дз је права потреба платежних средстава такође знатно повећана у току рата. Томе су допринели разни фактори, међу којима и знатво повећзње области Рајха, повећани број Јавних и приватних каса, потпорна плаћЗ№а свих врета а нарочито повећан број радништва услед великог придоласка стрзннх радника н жена. Немачка стварзлачка радост и радна снага пружа заједно са нзванредним усавршзвањем технике и проширелем подлога сировина и поетројењима цродукције јемство да ће се -нагомилан новац за време рата без смањења његове вредности моћи плаеирати зз време мнра у робу. Новац уштеђен за време рата неће се у пуном опсегу ззмењивати за робу него ће знатним делом оетати као капитал кОд штедионица и банака. Уз то ће се моћи са уштеђеним новцем поеле рата куповати, боље, јевтивије и више него даиас, зато што ће онда опет оживети здрава утакмица у производњи која ће ее маиифеетовати е једне стране у побољшању квалитетз а с друге стране у ниским ценама. Вредност уштеђевине биће на тај начин не само осигурана него и повећанз. Ко штеди тај има поверење у будућност. У поверењу ее заснива најјача енага немачког народа. Поверење и диециплина су основни отубови на којима почива оенгурање његове валуте и на тај начнн и безбедност његове уштеђевине. ских мера, Монегарце мере нисмо пведузимали. Ако се ротсетимо шта смо да» сада еве предузимали, видимо следеће мере у оквиру настојања наших надлежних меета, к®је мере имају за циљ консолидоцање фивансиских и ививред' них ирнлика код нас, чији је поремећај изззван с једне стпане изгубљеним рдтом, а с друге специјалним положајем у коме се налазимо. У прво време држава се обратила новчаном тржишту уписом благајничких бовова Срцске вз-, родне баике. После тога је Мивистарски савет донео уредбуо увођењу пореза на ратну добрт акционарских друштава и о пови шењу таксз, као и о ванредном кредиту од 3 милијарде динара зз фичансирање јавних рздова, чијз је прва траншз од 1 милијарде уписана још истога дана када је упис отворен. Затим је уведен ванредни ратни додатак ва моиопол.ске артикле (шећер, ракију и вино), а повећана је и железничка пут* ничка тарифа за 100°/!). У оквиру даљег настојања да потребна средства намакне здравим мерама, држава је довела недавне у» редбе уводећи ратни специјадни додатак на земљаричу и овлзшћујући мичистрз финансија да изврши упис дугорочног зајма до износа од 2 мнлијарде динара за обнову домаће нзроди® привреде и друге државне потребе по програму ко.ш ће утврдити Министарски савет. Наш је новчанични оптицај В9ћи него што одговара привредном потенцијалу наше земље, Квивицу за то еносе они који незајажљиво гомилају новац код куће. Одређивање оптимзлног опти< цајз .једне земље тешко је и у мирнодопској привреди, акамолц у ратној. И зато морамо са пу» но разумевања и готовости нз сарадњу примити све маре које министар финансија доноси у ииљу сређивања финансиеких и привредних прилика у нашој земљи. Нз нама је да му помогнемо да мобилише свз она средства која еу у данашње време нецелисходно употребљенз и да их приведемо правилвој употреби у интересу свију нае. Јер ми не можемо да се опоравимо тако дуго док интересе поједнниа ве обуздамо и потчинимо интересу целиве- Ниједном од нас не може да иде добро, трајно добро, ако нам свима не иде^добро. А да би нам свима добро ишло морамо сви до једног учинити све што је у нашој моћи да олакшамо обнову ове земљеУпис зајма за обнову домаће вародне привреде је наша национална дужност, 4 исто тако као што је наша дужност да ову земљу воли* мо и да се за Н>У ако је потребно жртвујемо. И једно и друго је наша морална и национална обавеза. За једно н друго треба одлучности ко.!а се. огледа у подређивању властитог интереса интересу целине. УписуЈте овајј зајам, и сваки други. Помозите гдегод се ваша помоћ затражи, прихватите гдегод се укаже потреба, јер ми морамо да сачувамо ову земљу и овај на* род и да се као генерација покажемо достојни наших иредака. Учините према томе и ви ваш удео! УписујТе Р!* 0 !/) зајам за г/бнову домаће привреде како би сачували куповну моћ нашега динара. 'Др_ И. Л,

Министар Рајха Функ о штедњи у рату