Српски народ

Српски народ, 10 јула 1949

ИЗ НАШЕ НОВЕ ЛИРИКЕ Н. Гачоенћ Као једна од најбољих песама, иако није међу три награђене на конкурсу, дошла је у обзир Песма Земљи од Н. Гачовића. Српски народ не поклања пажњу само познатим и признатим писцима: он пријатељски пружа руку, храбри и бодри и оне који тек наступају. Н. Гачовић је млад човек, рођен 1914 год., из тамног, староставног Санџака, колевке најједрије уметности наше, професор је српске књижевности, и сам стваралац, скроман, непосредан: Старино наша древна, Мајко наша вечна, Туго наша голема Земљо наша питома. (Песма Земљи)

Тај млади трудбеник пре рата је објављивао песме по омладинским часописима, има их прикупљених за једну збирку, има приповедака, има есеја, позоришних критика. Човек с класичног нашег југа, приљежљив, прибран, осетљив на стварност лепоте која бије жицама народне душе, Гачовић је посленик који не седи скрштених руку. О књижевном конкурсу Српског народа рекао је: ■— Сматрам да је конкурс успео, нарочито што се тиЧе садржајности. Веома је утешно да се, ето, појављује нова, млаДа лирика, а преко ње и нови људи, који се осећају побуђеним, да, иако може бити раније нису писали, сад узму перо у руке. То је позитивна страна Конкурса, саДржајно нова, озбиљна, тако да је спољни, ум&тнички ефе-. кат споредан. Пратећи, а и сам радећи на књижевности, Н. Гачовић, узто још и професор српске књижевности, наравно да има и своје књижевно мерило. Те тако говорећи о развоју наше лирике, рекао. је следеће: — Наша предратна лирика била је у сумраку: она је понајчешће. симулирала: она је решавала туђе проблеме; она је певала о Сенегалцима, о фабрикама, а готово никако није посвећивала пажњу нашем заосталом селу, нашим проблемима. Предрасгна лцрика везивала се за туђу судбину, зз туђе мотиве. Међутим, једна књижевност, да би се назпала народном књижевношћу мора потицати из народних мотива, везивати се за народну судбину, бити садржајна, бити љубав према тлу, прошлости тла, судбине тла. А све овО, нема збора, потсећа баш на Гачовићеве реминесцентнб стихове из Песме Земљи ... Волим... И песму твоју староставну, Песму животворну, Као младост орну, Кад се разлеже ширином твојом, Земљо наша, ја волим!

Савремени национализам је ме народу, држави и друштву увише него идеологија. То је од- опште, он треба--да има. Он је ређен и јасан пбглед на живот држатворан, јер зна да-је дри свет и осврт дубоко у прош- жава дело најбољих његових лост народну. Он је за народно- истомишљеника. сне °Д лике . н* за безнародносна Борац и јунак је , К ао што су

... Са времена фламанска књижевност Фландрија је одавно била по Карел Ледегок, Тводор Ри]страни. У току 25 година она је св ИЈк, Рене де Клерк важе исто тако за фламанске репрезента-

претрпела два рата, имала да се, поред тога, бори за остварење

обележја. Он је за границе, ни-

његови најбољи претци били својих националних и етничких

појединац. Национализам мора да буде хранилац и бранилацна

(гивне писце, радо читане, радо коментарисане. За савремену фламанску књижевност углавном се може рећи

је безграничан као интернацио- д орци и ју наци . Он бди над о- ироблема, које белгиска држава саТкоГа се ^пре^нашГспецифич- ТаџбиН0м И својим НарОДОМ ' Рад «ије била у стању да реши. Но, да се она дели у две струје: јед . ност је он свакога народа, а ње га ГоЈелиГиа" ИЗК ° ЈС У П0ЛИТИЧК0М погледу на заст У па нидерландску идеју, гову клицу мора да има сваки кпрмрин била запослављена, Фландрија је ДРУга је за белгиско-фламански дуализам, али су обе на правом уметничком нивоу. Археолошка истражиоања у Бооградској тврђавн Шзнати научник и професор

времени националиста када бра ни добре народне традиције, као што дббро ради када прислушкује дах земље-мајке и осећа мирис њене оранице, јер ће ту наћи решење за многа питања. Дубоко је религиозан, иако не трпи сувишна метанисања и

живо радила на књижевном пољу, успевши да створи своју репрезентативну књижевност. Од познатих фламанских писаца треба прво истаћи Шарла

де Костера, који је у делу Улентеологисања. И идеалиста је он, шпигел описао свакодневни флате је зато социјални градитељ. мански народни живот, а сама Дубока социјалност треба да личност Уленшпигел је нека вр- Немачког Универзитета у Прагу испуњава све његове крваве крв УленшПИТ6Л Је НеКа Вр г. Н. Унцухт већ више времена не судове. Он је свестан потре- СТа Ф ламанског ф игара, фолк- се налази у Београду. Професор бе решења економско-социјал- Л0 Р НИ тап . који се често смеје Унцухт, који је по струци архених проблема, јер зна да од само да не би плакао. олог , вршио је ископавања у беправилног решења тих пробле- Од фламанских песника наро- 0Г Р а Д ск °Ј тврђави у доњем Калемегдану. О резултатима ових ископапрожет фламанском историјом, в ања) К оји ће трајати још неко

ма зависи и успех нацшжалне чит0 се истиче Гид Жезел> који> идеје. Нема национализма без социјалне обојености, нити со-

Песник Гачовић (Цртеж: Н. Бешевића)

цијализма без националне нато- чма великих заслуга за чистоту време, „Српски народ ће писапљености, и зато савремени на- језика, свеж и снажан израз у ти у једном од својих наредних ционалиста мора да ради на у- свом описном лиризму. бројева. блажавању економско - социјал- Затим долази Стијн Стревелс> ^ УгЈЈадни „ сторичар проф . них супротности, које су наста- познат п0 сВојо ј сељачко ј поеми др Карл Велер прославио је пеле иоследњих двадесетак годи- _ _ десетогодишњицу промовисања на скоро у целом свету. Савре- Слуга Жан; друга његова дела за д ОКТО ра филозофије. Велер је су Прутске, историја једне де- рођен 1866 године у Лангенше„ .. . мерну. По завршеним историвојке, Велики Моаг у коме Је о- студи]ама потпуно се П оних мера, јер зна да социјална певан смисао Фламанаца за чи- светио историји своје уже домосто техничке пбтхвате вине ' Виртембершке. Написао је сто техничке потхвате. безброј дела о културно], полиСирил Вершев такође је по- тичкој- привредно-демографско] знат као савремен писац, који " ™™ Н °Ј исторгт /шргсмбсршко-швапских краЈева. Сад живи начин

мени националиста је за ради кализам у спровођењу социјал

роднога индивидуалитета. За ње Р ешења Д а ЈУ снаге национализ га су се одувек борили најбољи М У и стварају поверење у њего поједишш. 5 . . - У:: . - л ве носиоце. Тумач савременог национализ- Наш нови књижевник, саврема је савремени националиста, мени песник, мора да буде и Са на уметнички начин изражава у Штутгарту и ради на последкоји мора да пречисти мисге времени националиста. То захте мистичну дубину фламанске ду- њим главама своје монументалне _ •/-- Мг - тппмгр Швлпгке пп 1268 ГОДИпојмовс у вези са националИз- ва препородно доба наше. Оно ше

Историје Швапске од 1268 године наовамо.

ПРОБЛЕМ 0 ПОСТАНКУ ЧПВЕКА Према научним истраживањи- рангутаном. Шимпанзо је имао ма познатог немачког антропо- наследних обележја која дели

има савремени националиста. Од и Д°б ила нови полет. ређен и јасан став Према сво-

Н. ГАЧОВИЋ

мом, старим и новим који насту- тражи, наше прилике у књижевпа неминовно. Савремени нацио- ности, жели наше мотиве и свој налиста је »оћобдија' национал-'• ствено наша уметничка тумачене мисли. Он ће успети да от- и>а. У томе погледу има већ докључа „браву дубровачку" на брих знакова. Рађа се књижевмногим вратима нашега народ- ност о земљи нашој, појављује лога из Кила, професора др Хан- само са човеком, али не са неком нога живота. Он је позван да из се лирика земље и трептаја на- са Вајнерта, врста горила, шим- другом животињом, па чак ни са врши ревизију побрканих појмо- ших душа. То је морало доћи панза, имају исту наследну за- горилом. Ова сличност наслед, једницу, а унутар ове наследне них обележја може се објаснити ва: политичких, ооцијалних, у- баш прво у лирици за то што заједнице шимпан30 је Н арочито само заједничким порекло-м. Меметничких и свих осталих. Је лирикз, као најсуптилнији об близак човеку. Ове три врсте, ђу мајмунима-људима миоцбнЗато савремени национЗлиста лик књижевног изражавања, ко- две животиње и човек носе на- ског доба трећег века морамо да мооа ™ бчпе актипигтл Панаг ја је понајвише страдала у пред следна обележја која нема ни претпоставимо дељење у две врд уд активиста. Данас књижевном каос^ нч - Ј е Дна друга животиња. Оба су сте: прва, на истеку старог свепрвенствено такав треба да бу- Р" 1110 " књижевном чл с^, н^ ма ј муна . човека у МН0Г им својим та, заступана је данас још оде. И још пуно одлика мора да прва ^Р еаг овала на симучаппко, наследним својствима, додуше, рангутаном на Сундским острвиуско повезани са човеком, али ма, а друга врста живи данас никако са мајмуном-човеком ор- још у. . горилу и шимпанзима тропске Африке, па у њој је мо■ * , » рала бити и садржавана и лоза „ , каснијег човека. ,7 Истраживањима је утврђено, да се саставни део мокраће. код шимпанзз тако слаже са мокраћом човека, као код ни једне друге Животиње. И истраживања лобање и костура дају увек неке нове маленкости, кој-е везују човека у шимпанза. Међу маленкрстима подразумевамо ознаке, које су због тога слабо упадљиве,' јер су по својој функцији неважне, услед чега је онда наследна вредНост утолико већа. Окамењени остаци. из раног доба човечјег разво.ја доводе до истог закључка. Али данашњи афрички шимпанзо није ипак праот.ац. Прашума уопште ни.је. место постанка човечанства. Пре него што је од мајмуна постао чоћек, морао је да изађе из прашума и да сиђе са дрвећа. Сигурно да то ни.је ма.јмун учинио без велике потребе, која га је на ,то натерала. Као најбољу слику за т"о можемо себи да претпоставимо дејство надолазећег леденог доба, са којим је и нестао и пределн-прашума, у којима' није' било леда, претворивши их у степе или у тундре. (ЕОС). '

Са немачке уметничке изпожбе 1943 у Минхену: уљани рад сли кара Фердинанда Штегера.