Српски народ

% џ ж

К У Л Т У Р А

ПЛЕЈАДА ПОВЕСНИЧАРА — САМОУКА Лазар Арсенијевић - Бата-Лака Лик Лззара Арсенијевића: де- дроваша, тако да се с правои ном милошћу назван Бата-Лака, те Освита XIX в. може рећи да је с Лазаром Ар- чија дела, истина, нису монуменВредност Лазара Арсенијеви- сенијевићем јасно избило на ви- та али су докуме.нта, баш као ћа. повесничар-самоук. Де .ло оно што се данашњим је- оно Мишле, баш као оно Ранке, Значај Лазара Арсенијевића: зиком каже смисао за анкетно своју Исгорију српског устанка историја без историског пробле- истраживање, смисао за архив- ггочео ,је песнички, почео визио-

цц

МЈ - ску документацИЈу, смисао за неПре 150 година, 1793, у јед- устрашиву полемику. ном шуморожуборовитом шума- И тако ,у Нсторији српског диском селу, родило се једно станка. већ су, нема збора, несрпско сељаче које је у доба пр- свесно дате клице модерне с.рпвог српског устанка имало све- ске историографије. га 11 година, али које је понесени утисак временом толико разгранало, да је зрео човек написао читаво море без приморја болова и сагоревања, познато именом Историја српског устанка, а поводом које се може ре- 1|1|1 ћи: Заиста, непознати су путеви сељачког здравог разума. - ,

„Лазар Арсенијевић Бата-Лака, како родослов скромно к^же, родио се у селу Буковику, у Округу крагујевачком, године 1793. Учио се у Југовићевој школи у Београду. Године 1813 прешао је с другим бегунцима у Аустрију; доцније је отишао у Русију, где је у Кишињеву жибео учећи децу богатијих Срба бегунаца. У кући Младена Милованоеића позна се и заволе са сестричином Младенобе жене, те се ОТмицом венча са њом. У Србију се вратио 1827 и сржио је по разним надлештвима, у разним местима, док послб промене 1842 није постао др жавни саветник, 1848 министар просвете, па министар правде, од 1852—54 поново министар про-

НАКО ЈЕ ПОСТАЛА ВЕЛИНА ШНОЛА У БЕОГРАДУ Лр&и Џаци и пр&и наста^ши^ Велике исмле „У трајању, у речи стојећег кућа њему, за ту цел сходна, у примирја, у времену којега и којој ће и сам моћи обитавати, Совет народни, у договору са устугш, и ако би у тој кући треКарађорђем и са одобрењем ње- бало што и оправити, да Совет говим, раширујући круг делања нареди да се оправи; а уједно

керски: . Са зором ноћи 1-га фебруара 1804 године, освануо је Карађор- свога, све више описано отпочео одреди му и 160 дук. плате,

ће предводитељ уздигнућа српског; освануо је... ггд. итд."

Људи који су се у Срба током Није, дакле, никакво чудо што свете, а по промени 1858 са о- века бавили историјом деле се и сам знаменити песник Срсталим државним саветницима се у две г РУ пе: На повесничаре-самоуке, На историчаре-научнике.

био је притворен у војној болници, па пензионисан. У пензији је нацисао своје списе, који су сви били готови до 1864. Умро је 15 јануара 1869. Надимак Бата-Лака (Бата Лазар) дао му је Димитрије Дави-

У прве, као што је познато, спадају Сима МилутиновИћ, прота Матеја Ненадовић, Вук, Лазар Арсенијевић — све непосред Довић, када је 1828 у Крагујев- ни сељацн плодоносне простоте. цу боравио". Та самоучка плејада писала је * историју без историског пробле» * ма, описивала непосредне људКао Сима МилутиноВић, као ске односе, не приљубљујући се хамбургу!

прота Матеја Ненадовић, као У 3 какв У теорију, тезу, синтезу Вук, и Лазар Арсенијевић само- и снев у нагонску људску делатучки се латио, како сам каже, ност > У срце, у вољу, и саму ис„повесничарења" и у две велике ториску нужност, несвесно је књиге опширно и исцрпно опи- натурализовала такозване идеалсао догађаје и раздобља 18041813. Самоук, без вишег и системат- наша даровита самоучка плеског школОвања, без приручног Ј 3 Д а била је ближа животном научног метода, научног апара- ко научном збивању: она је тво та, наслонив такорећи само го- Р а Ч народног академизма. ло ухо на шум прохујалих зби- у д руге спадају Руварци, Ко- . вања, Лазар Арсенијевић написао «„..„„„,,1, Познати немачки сликар ; е СВ оју Историју српског устан- вачевић ' Новаковић , Мијатовић, Ханс М зјд навршио је 60 годисве људи високо школовани, ви- Н У живота. Рођен у Пфорцхајка тако да се из ње ипак Јасно ' му, Мајд је у Карлсруу био уЧевиди: и како су историски до- сско образовани, и та прва пле- ник чувеног Трибнера. Од 1908 гађаји текли и шта их је проуз- јада историка-научника, ближа године живи у Берлину. После првог светског рата постављен

радити и уређивати са одобре- достаточно количество дрва за њем Совета и Карађорђа, отво- огрев. рена је и Велика Школа у Бео- Кад се је све ово овако уреграду, за значење и важност дило, и кад је и кућа за шкокоје, и Вук Караџић у „Граћи лу извесна, и трошком из касе за историју" 1828 године печата народне оправљена била са свим ној, на страни 12 вели' „Мале се што је потребно било, онда Јушколе у Београду умноже осо- гбвић учини Совету претставбито за покрштену Турад, и по- љење да се, из свију крајева дигне се Велика Школа, какове Србије, синови српски, без сваСрби пре нигда нису имали ког призрења на званије и ста(нити је данас где имају)". За ње материјално њихових родичудо је да је Вук оваку строгу теља, у ову школу позову, но истину усудио се изрећи, јер је само такови који већ поприсушта истина, да је, за време- лично знаду читати, писати и на Карађорђева и овако школа, рачунати, како ће се, с 1-вим чбтврте гбдине његов ебладе, у септембром ове, 1808 године, времену ббспрестаног ратовања, предавања науке отпочети моћи. завела сб; а у време друге вла- Први ђаци, који су се у ову Шко де, у мирно време, при редов- лу искупили, били су: синови Ми ном свакогбдишњем узимању по ленкови, Милан и Иван, и пасторезе од народа, следоватељно и рак његбв, Николче Карапанџић; г!ри несравњено изобилнИјим Алевса син Карађорђев; Ђока средстрима према онима, која су Протић, син Јове Протића совет* се у рреме Карађорђево имати ника; Стојан Ненадовић из села могла, једва се је, 15-те године, Кчичевца нахије пожзревачке; гимнавија појавила. Вук Стефановић, доцније КараПознати нам Иван Југовић, џић; Павле Поповић из села Жакбји је после смрТи Ббже Гру- бара нахије крагујевачке — којовића, овога место секретар<жо га смо „жртељем" називали у Совету застуЛио, на кбга је рођени синовац онога калуђерз Родофиникин одмах, како је до Мате, кога су дахије, у самом шао у Србију почео врчати, че- почетку устанка Карађорђевог, у му је и Гагић, повративши се овоме, јошт са четворицом Туиз Влашке у Србију, јошт више рака у Тополу послали, да га по I д 0принео и КО ји је, по ненави- нуди да се умири, и да народ биЈанке нашао побуђен да пес- • г- п сти и интрига РбдофиникиновоЈ, узбуњени распусти, Гаврило Поиз службе искључен начео је повић, из села Баураћа нахије промишфати како ће он, и на соколске; Макса Ранковић и Радруги начин, полезан учинити се дован Дољанчевић из села Оземљи, којој се срцем и дуцшм, стружнице нахије београдске, ма и по највишу цену свога би- Стефан Новаковић из села Азаћа, да јој научна знања своја, ње нахије смедеревске; неки Ару најпространијем смислу, на са, кога су звали „Албанез", ажетрву принесе, привржен био, ли тога не знамо откуда је био, Преминули Професор Петер због чега је и млого неповољ- и он је пре времена оставио шкоМиденс био је дуго дир.ектор Ства, д^ и сама гоненија, доне- лу и некуд бтишао, мал' да није Инстнтута за тропске болести у пријатеља својих претрпео, који био однекуд из Старе Србије, су му заТо и непријатељивали, па зато је од дружине и про-

\*/

ЛАЗАР АРСЕНИЈЕВИЋ — БАТА ЛАКА (Из албума Андре Гаврилориђа „Знаменити Срби XIX века")

нички кликне: „Ој Лазаре Арсеннјевићу, Ступњевита слбва и мишљења!"

Смрт научника Петера Миленса

Његова истраживања на пољу што је он све њих ,у свему на- зван „Албанезом"; Милоје БомалариЈ 'е изазвала су велику на- учном, добром и патриотичном жић из села Чумића нахије краучну сензацију. Познати су. и ње- надвишавао, и у том и таковом гујевачке; Јефрем Ненадовић, гови радови из хигиЈ 'ене. Године његовом промишљању он сми- син Јаковљев и Сима Ненадовић 1922 он Ј 'е у Хамбургу излечио сли отворити школу, и у њој, синовац Јаковљев; Јовица Мине поставке, или како би се то првог болесника од болести спа- колико се у првом почетку дало ловановић синовац Младенов; сада рекло — радне хипотезе ' вања, захваљујући новом немач- буде, отпочети предавати више Ђука Марковић син кнеза Иликом леку „БаЈ'ер 205". науке, са строгим призрењем у Ј е Марковића советника; МилоЊеговом смрћу немачка меди- избору ових на самосушту по- сав Здравковић син Милиј>. цина изгубила Ј 'е Ј"едног од свб- гребу замаљску, па и ту школу Здравковића советника и Илија

јих најбољих претставника.

назвати „Великом Школом". Чарапић син погинувшег под Ову св О ј'у намеру саопшти Ју- Београдом, знаменитог војводе ... . . Чарапића. И ј 'а сам, који ово говић Младену, с којим се Је он пишем, јошст с неколицином, највише и саопштавао, због че- б ио питомац ове Велике Школе, га ј "е од свиј'у, кој"и су на Мла-

роковало, и како су у њих укључени људи мислили и како деловали — укратко, поредак излагања пратио је у стопу суштину самих збивања, епски, резонер-

научноЈ но народноЈ мудрости,

,1е за начелника вишег курса от-

историју је ситнила у историске сека за графику Академше ли-

проблеме, све почињала, све завршавала хипотезама: она је тво

ковних уметности у Берлину. Ис-

но само Ја сам у њу ушао у другом полгодију, и по томе, при свему томе што ми је остављено било на вољу, по источениЈ 'у прве школске године, са више наведеним првим колом ђака по-

ски, пратио баш инстинкт само- рац професорског интелектуа одржања. Пре 150 година родио се, дакле, један вредан, радан, разбо-

дена мрзили, па наЈвише од митрополита Леонтија и Родофиникина и ненавиђен, и гоњен такао се као илустратор многих био. Младен не само што ову чувених немачких и страних на- ваи . п „ учних и књижевних дела. РУ Југовићеву пригрли ' « е " ступити у другу класу, изновз П Градско веће града Брисла Г ° јУ ° Н ' ° Д СВ ° је СТране И Со " 0СТЗТИ 33 нелу годину расписало је две награде од по вета > и Карађорђу представи, а Први су дали драмску повест: 50.000 белг. франака за два нај- ова ј не само што ; едну та боља дела Оедно на француском,

лизма.

рит човек, с одликама марљивог други нису стигли Д° историо- а друго на фламанском језику) вишенуи патриотичну намеруЈу

прикупљања, истрајног сређивања материјала па тек онда му-

графске визије. А Лазар Арсенијевић, народ-

о истори.кком, културном или говићеву одобри, него одмах напривредном развитку града Брисла. Р е Д и Дз се и дедна од турских

у првој класи, да могу и она предавања чути, кој"з су у првом полгодишту предавања била, и коЈ 'а ја нисам из уста надлежног професора чуо. (Из дела Први српски усташ)