Српски народ

* * *

3 А С Р П С К О

РАДОВИ НА СЕЛУ У ТОКУ МЕСЕЦА ЗУЛА НА ДОМУ Обрати главну пажњу жетви, вршидби и смештан.у жетвенбг приноса у житнице, а сламе у плерне или камаре. Полива.1 гнојиште и преврћи компоот. Сено девај у котаре. Овчју вуну пери и смештај на подесна места где нема влаге. ОКО СТОКЕ И ЖИВИНЕ Радној стоци полажи појачану храну. Осталу стоку изгони на пашу- За време јаких врућина држи је на пландишту, нарочито младу стоку. Настаје мркање оваца за раније јагњење и летње јагњење, купање свиња и изгоњење на стрњике, пуштање живине на стрњике да побере опало зрневље усева и корова. НА ЊИВИ И ЛИВАДИ Довршуј вршидбу и уноси зрна у житнице. Окопавај и Огрћи репу, кукуруз, кромпир. Коров по стрњикама сузбијај кошењем и сагоревањем. Стрњике подоравај. Ако се у детелини и луцерки појави вилина косица, уништавај је. Врши косидбу детелине и осталих пићних биљки, а сеј пићне биљке за јесен. Врши бербу раних кромпира. У ПОВРТЊАКУ Сеј роткву и мркву за јесен и зиму; настави расађивање купуса, карфиола, празилука. Прибор трплих леја уноси у сувоте. Врши бербу свих варива, затим купуса, краставаца диња, лу беница и свег осталог поврћа, жоје сад стасава у највећој количини. Прибирај семе за идућу сетву. Кад год је то потребно обављаЈ окопавање и по могућству обилно заливај. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ (Обављај летње орезивање обличастих воћака. Бери мареле, кајсије, ране брескве, шљиве оанке, крушке .малине, огроз. У шасаднику почиње калемљење ирвтајеним пупољком код кајсиЈа, јабука, крушака, шљива пожегача. У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ Довршавај последње летње ра дове у винограду. Изврши последње прскање против пламењаче ,а ако је потребно запрашуј сумпором противу плесни. Скупљај и спаљуј лишће уврнуто од инсеката. Прегледај калемове у новом саду. Подрум ноћу проветравај. Вино надгледавај, али га не дирај. НА ПЧЕЛАРНИКУ Спречавај ројење, а слабе ројеве удружуј. Мед вади. Немачка награђује свљачке писце Др Гебелс је одобрио да се може одредити сума од 30.000 марака којом ће се наградити најбољи сељачки роман. Од те суме 20.000 марака доделиће се најбољем сељачком писцу, који је својим радом већ стекао углед. Остатак од 10.000 марака доделиће се најбољем младом писцу, чије дело награду буде заслужило. Прбшле зчме имзли смо у погледу кромпира једнО тешко искубтво. УСлед неДовољне сетбв кОличина кромпи^а за исхр^ну стАнтјништра била је цотпуно нед09од»на. НестацЈИца се бсетила н$рочи*б тешко, како због тога цјто је кромпир редошнб претставл<ао зн^чајан . део наше исхр?н«, тзко н због огрзничен>а у хлебу и осталцм животним НЗМИрНИ1ВД а Апел м®ро^15НИХ фактора да се ове године засеје &то вицзе кромпира народ је заиста при; 5{ватио. Већ с^ме пидае говоре нам да кром^ира нма у зедтнијдм кбличинама. Али, то није јозд довољно. Идућа зимз захтебаће потрошњу кромпира чак ве ћу од нормадне- Због тога тре? ба фоЈзсиратн његобу прОниадн»у до крајњик гранива. НеоЛхОдно је Да се изврши у што веђим размер4м4 и л4тња сетва крм^ира. Вре^ ва л&тч>У сетву пада баш сај&а, у првбј половини месеца јула. Земљиште за летв>у сетау Све површине које су с прО' лећа обрађене па из ма ког разлога остале незасејанб, кзо и п<5 вршине са којих је скинут неки други усев м<5гу се добро и корисно употребити за летњу сетву кромпира, з земљиште треб? припремити исто као и за пролетњу оетву. У крајевима са жарким и сувим летом кромпир се бр®о из* раћа, губи своју сетвену кредност, а у том случају не помаже му ни дОбра обрада земљишта, ни ђубрење, ни нега. Због тога летња сетва кромпира у нашим крајевима је врло корисна, јер тада главни пораст пада у току септембра, то јест У време кад нсма више великих жега, те кртоле могу да се нормално развију. Принос летше сетве Принос летње сетве крбмГшр^ може да буде исто тако висок као и од пролетње сетве, а кртОле имајујош и ту оДлику, штО се не израђују, те претстављају прворазредни сетбени материјал за идуће пролеће и лето. Пбред тога обај кромпир је "далеко бољи и сигурнији кад се оставља за зиму, јер не клија тако лако, те може да се одржи чак до идућег позног прблећа. Много је боље да се упбтребе за сетву целе кртоле, а крижање може да се примени само ако су врло крупне, преко 80 грама, а у том случају не сме се сећи више него ли на 2 кришке, уздужно, с тим да се сетва обави иетог дана. У сваку кућицу ие треба стављати више од једне кртоле, односно једне кришке, на дубини од 8 до 10 сантиметара. Али, ако ј« површински слој земљишта претерано сув, или прети опасност од суше, онда се може ићи у дубину до 12 сантиметара. Нормално растојање треба да буде између редова 70 сантиметара, а између кућииа у редовима 50 сантиметара. АкО је пак земљиште врло суво, а кртоле за

кџшпира сетву крижане, онда је корисно да се растбјање повећа на 80 према 70 сантимбтара.

Нега усева Не&и летњег крОмиира треба посветити пажњу. Треба га опра шити најмање 4 пута, без обзира да ли има корова или не. Тиме се гб^њи слој земЉишта одржава у растреситом и ровитом старћу. Није препоручљиво огртање кромпира или прављење хумки,. јер се тиме повећава о-

пасност Од исушиВања з<Јмљншта. Кртоле се ваде кад на4емни дблбви бцљке увену, без обзира да ли је то наетупило услед нормалног развитка или услед мразева. Обично бе^ба пада у Нашим крајебима дб краја 6ктобра. Приликом бербе Треба бити доста предоетроЈК&н, јер је покожица овог кромпира много нежнија од кромпира из прблећње сетве. Због тога треба га пажљиво вадити, преносити и трапити, да не би н^стале озледе, које неповољно утичу при његовом даљем чувању за зиму.

Жетва стрних усева

Налазимо се пред жетвом стрних усева. Од правилно обављене жетве у многоме зависи квалиТет и количина приноса, те стога морамо врло опрезно бирати вредее жетве, с тим да не буде преурањена, што није добро, али и да се не одоцни, јер би било јода горе. Ако се жито пожње прерано, зрчо се смечсура, а ако се пожње пр^касно, мнбго се зрна осипз Нз земљу. За бирање тренутка гкетве играју улОгу с једне стране усло-ви земљифта и поднебља, а с друге стране сорта жита Кбје је.у гштању. Код нас дешава се у пракси ррло реткб да се ишеница пожње Прерано, али се дбста често деШава да се пожње прекасно, услед чега настају знатне штете. Наш Лољопривредник миСЛи да се пшеница не сме жњети пре него што се сл&ма пОтпуно осуши, а зрнО толико отврдне да се ноктом може расцепити. МеђуТим, пшеницу треба жњети пре него што је цотпуно сазрела, То јест чим у зрну нестане млека и Оно пбстане жилаво, Односно кад слама стане да жуТи, а бЛАкна на класу пбстану равномерно жуте боје. На тај начин избегава се осипање зрневља приликОм жетве, а поред тога избегавају се опасности које би могле насТати уЛлед изненадног града, олуја, ветрова, или чешћих киша. Ово исто вреди и за жетву ражи. Међутим, зрно ражи је ипак отпорније, те се и презрело осипа мање од пшеничног. Жетву јечма треба вршитикад су још класови довољно усправни, а зрно једнолично жуто. Зрно је ипак код јечма врло отпорно и не отпада тако лако. При задоцњењу са жетвОм ражи већа Опасноет прети од киша за време док се налази у крстинама, које врло неповољно утичу на квалитет, нарочито ако је у питзњу пиварски јечам. Због тога пиварски јечам треба одмах после жетве еклањати са њива, и обавити што пре вршидбу, да би се зрно сачувало чисто и миришљабо. Жетва овса врши се кад метлица дозри, а, слама и^под метлице иа неколико сантиметара једноличио пожути. Жито не треба' ни у ком случају вршити одмах после жетве, већ га треба оставити у, крсти-

нама, да би се из зрна постепено изгубила сувиина влага. Колико ће жито остати у крстинама зависи од временских и месни? услова. Счоцове одмзх после жетве не треба слагати у велике камаре, јер прети опасност да се влажно жито убуђа и проклија, а у случају веће кише лакше је Просушити крстине, него ли велике камаре. Кад се жито у крстинама довољно просуши, одмах га треба зденути у стогове на месту где ће се обавити вршидба. Жетва српом је добра ако су жита полегла и презрела, а иначе је брза и јевтинија косидба косом. Одмах после жетве, док се земља још није осушила, стрњику треба плитко заорати. Ако је земља код угарења сува, боље је ла се поваља, а ако је довољно влажна да се подрља. Код њива са довољно јаком земљом способном да дб и други принос, биће врло корисно да се после жетве пОсеју пОстрни усеви за сточну храну, као кукуруз за сачму, сирак, мухар, суданска трава, просо, пострна репа. У овом случају стрништа поорати нешто дубље него ли код обичцог угарења.

Справљање доброг сена Најважнија сточна хранз је сенб, те стога наш сточар треба да му обрати највећу пажњу. Оно се снравља као зелено, мрко или згорело. Код нас је ндјчешће у употреби зелено сено, које се спрзвља или 6д ЛИ94ДсКих трава ИАи разних пићних биљака. Зелено сенб најчешће се спрема сушењем покошене траве На самој ливади. Кзд је време лепо, тај посао обавља се лако. Кад се осуши горњи део откоса изврши се преврТање да би се осушили и доњи делови. Осушено. сено скупља се у пластдве и оставља неколико дана, а затим се довлачи на стално место. У случају променљивог и кишовитог времена, као што сада имамо, сцрављању сена треба посветити веНу пажњу. Ако запрети опасност од кише делимично посушену траву у откосима треба скупити и иавиљке до 80 сантиметара висине. Кад киша престане навиљке Треба опет растурити да би се трава даље сушила и то понављати док се потпуно не осуши. Справљање зеленог сена од тако званих лептирастих трава као што су луцерка, црвена детелина, грахорица, сточни грашак и др., врши се на други начин. Ако је време лепо сено се суши на њиви. Чим се откос довољно просуши скупља се у навиљке и тако оставља до потпуног сушења. Тада се скупља у пластове и превлачи на стално место. Ако је време променљиво и кишовито најбоље је сушење лептирастих трава на нарочитим направама т.зв. еушилима. Делимично просушен откос ставља се на сушила, нашим пољопривредницима познате розге, које се употребљавају и за сушење пасуља. При том треба водити рачуна да се трава добро здене и пазити да врх розги буде правилно постављен тако да киша не кваси траву. Сушење на розгама може да траје дуже или краће, према времену. При лепом времену траје обично 3 до 5 дана, а при цроменљивом до 20 дана. Сено спремљено на овакве начине сачува своју зелену бо.ју и лишће, а поред тога задржава врло велику хранљивост.

Истребшање најоласоим корова

Међу највеће непријатеље наших усева спадају разне коровске биљке. Услед тога што наш ПОљопривредник ни]е обраћао довољну пажњу њиховом уништзвању, наше жетве и бербе давале су увек далеко мање при носе него што би требало да даду с обзиром на плодност нашег земл>ишта и поднебља. Међу најопасније корове спадају љуљ, кукољ и пиревина. Љ У љ Љуљ расте готово искључиво међу стрним шитима, нарочито јарим. Поред тога што врло неповољно утиче на количину и каквоћу жита, брашно заражено љуљем отровно де и врло шкодљиво за здравље, Дејство отрова захвата мозак и кичмену мождину, јављају се болови у глави и по телу, несвестица, зујање ушију, општа малаксалост Главне мере одбране су заоравање стрњика одмах по жетви отрних жита; што дубље јесе-

ње орање; што пажљивије плев љење усева; употреба беспрекорно чистог семена; повремено гајење на зараженим њивама усева за зелену сточну пићу, који се косе пре сазревања те се тим уништава коров; примењивање плодореда. КУКОЉ Кукољ је такође врло распрострањен и врло опасан коров. Утичући врло неповољно на холичину и каквоћу усева, он нсо тако као и љуљ, ако ДОспе са брашном у хлеб, може да изазоре опасне, чак и смртоносне случајеве трОвања. Борба против кукоља састоји се у брижљивом чишћењу семена пре сетве, које се најбоље може обавити тријером; заоравању етрњике одмах по жетви стрних усева; што дубљем јесењем орању; примени погодног плодореда; брижљивом плевљењу стрнцх жита и других усева; окопавању и прашењу усева,