Српски народ

Кућа не лежи на земљи већ на жени Лепо каже наша народна пословица да „кућа не лежи на земљи него на жени", јер жена је стуб, не само свога дома већ и државе па чак и целог човечанства, Она је темељ свега, темељ који мора бити здрав, н&повређен. Кажем, мора, јер оно што се изграђује на нездраву темељу не може ни бити постојано. Зато свака жена треба да је свесна свог светог позива првенствено домаћице и мајке. Она мора да зна да од њених способности и њене умешности зависи да ли ће се њен дом одржати на оној висини на којој треба да се одржи. Она мора да употреби сву своју моћ да би постигла оно што јој дужноСт према породици налаже. Јер, а ко она извршава, , тачно своје дужности према свом дому, она их истовремено врши и према својој отаџбини. Поред тога што је свака жена дужна да свој дом одржава у реду, треба да се труди да у њему одржи хармонију, јер то је један од главпих услова који чланове породице са више љубави окупља око сопственог огњишта. Многе је домове растурила неслога, многе је породице одвела у пропаст. Жена мора увек да мисли на то, да, ако се по који пут и по• јави неслога међу децом или осталим члановима породице, каКб ће и на који начин унети гранчицу мира међу њих. Јер не заборавимо да незадовољство у своме рођеном дому многе баца у провалију, многи се због тога одају пороцима. Али, најсветија дужност жене, јесте дужност мајке. Како је дивно само осећање назвати се мајком — уживати у своме чеДУ! -. I« Колика је борба мајке док од малог детета изгради човека не мислим на саму реч човек, јер се по том речју подразумева свако биће људскога рода, човека који ће нб само себи него и целој заједници послужити за пример. Тешка је борба сваке мајке, тешка, али слатка. Доцније, ако успе у своме раду, њен ће труд бити крунисан. Она ће тада моћи, да подигну• та и ведра чела изиђе пред свет, јер је завршила своју дужност, не само према себи и своме детету, већ и према својој отаџбини. Зато се морамо постарати да своје синове васпитавамо тако, да им је највећа светиња њихов дом и њихова отаџбина. Само ми жене — мајке, кћери и Сестре можемо толико утицаја да имамо на свбје миле и драге и да их својбм љубављу и нежношћу задржимо да не скрену рђавим путем, или ако су већ на странпутици, да их вратимо на прави пут. Ми треба да будемо свесне да је наша дужност велика и према тОме мОра дати и велике резултате. Не смемо заборавити да у рукама жене пежи напредак какб њеног дома тако и њене отаџбине. С. П.

нш ие>кујн>е> и шшс иосџ,ан&

Стално понављамо да националну катастрофу са њеним последицама морамо искористити, да бисмо у њеној светлости открили своје мане и недостатке и учинили напор да их се ослободимо и да препорођен# отпочнемо нов живот у обновљеној Отаџбини. Испитивање и утврђивање наших негативних осббина и појава у нашем друштвеном животу треба извршити у свима областима и потражити путеве и начине да их искоренимо и извршимо поправку свега што је било рђаво у нама. То треба да се односи не само на наш политички и јавни морал и нарави, не само на наше културно и интелектуално опредељење, него и на сам начин нашег свакодневног живота и рада.

У том погледу има много да се испрабља и потребно је да се наш свет преваспитава и учи да живи на један еконОмСкији и'рацибналнији начин. Ми смо навикли да живимо маше више без рачуна, трошећи без плана, не знајући да вршимо уштеду у свима правцима. Нарочито у погледу исхране треба да учинимо велики напор да наше потребе и навике ускладимо са новим условима живОта и да унесемо прабила хигијенске исхране, која ће истовремено бити и рационалнија и економичнија. Познато је како је наша кујна била и скупа и нездрава 0 чему има пуно доказа, а нарочито огроман број посетилаца на пример у Врњачкој Бањи показује колико су код нас биле раширене болести, које су у вези са нехигијенском исхраном. Много меса, много масти употребљавало се у нашој кухињи, то је све утицало врло неповољно по здравље. Зато ово данашње време, које намеће преображај у нашој исхрани због тешкоћа у снабдевању у неограниченим количинама извесних артикала, биће нам од користи и треба задржати извесне ствари и за послератно време. У том погледу треба нарочито реформисати нашу исхрану у погледу употребе меса и масти. Наша кујна и наша иехрана Колико нам месната исхрана даје с једне стране обилан, често сувишан број кало^ија потребних за одржавање организма, толико с друге стране оскудева у другим важним састојцима потребним организму, на првом месту у угљеним хидратима, а затим у појединим витаминима, нарочито у врло потребном витамину Ц. Калорије Као што је раније наглашено, основна потреба за одржање организма је довољан број калорија, које треба кроз храну унети у организам. Просечна дневна потрошња калорија износи прн нормалним условима окО 2.800. Да видимо кблико нам калорија даје исхрана месом? Опште је уверење, да је свињско месо најхранљивије. Једна велика заблуда. Најхранљивије је у ствари овчје месо. На пример 1 кгр. свињског печења даје организму 2.200 калорија. То значи да килограм свињског печења дневно, без друге хране, не би био довољан да нас трајно одржи чак ни у животу, јер би били у мањку од просечно 600 калорија дневно. Напротив, сувише би нам био килОграм јзгњећих котлета на жару, који би произвео 3.560 калорија, а исто тако и печени овчји бу+ који би п^оизвео по килограму око 3000 љалорија. Далеко изнад свињског, јагњећег и овчјег печења одмакло је гушчје печење, које производи по килограму 7110 калорија. Сасвим сиромашно изгледа поред њега кокошде печење, које производи свега 1800 калорија. Месо према врсти У погледу калбрија не и^ра улбгу само врст.а стоке, већ и ПОјбдини њени делови и начин спраВљања. Ако узмемо на пример гозеђину, онда видимо ове занимљивости: док говеђе пече-

ње производи по килограму 1800 калорија, дакле тачно толико колико је организму потребно за један дан, дотле бифтек и розбиф дају мање калорија, то јест први око 1450 ,а други око 1250. Кувано мршаво говеће месв производи свега 980 калорија по "Килограму, али зато надимљен и обарен говеђи језик производи 2400 калорија. Код телетине калоричне цифре у односу на делове и начин справљања такође јако варирају. Тако на пример кувано мршаво телеће месо производи но килограму око 1000 калорија, телеће шницле око 1400, а телеће печење око 1750. Од свег справљеног меса највише калорија има, као што смо нагласили, после гушчијег печења, овчји бут. Међутим, није исти случај са свима овчјим, деловима. Док бут производи по килограму преко 3000 калорија, дотле котлет даје свега око 1350. Напротив јагњећи котлет на жару даје око 3650 калорија, а печени бут око 2000. Мршаво кувано овчје месо производи око 1700 калорија. Дивљач ни у ком случају није за одбацивање.. Тако на пример обично зечје печење производи преко 2000 калораја по килограму. У погледу беланчевина месната храна стоји на првом месту. Занимљиво је да највише беланчевина садржи зечје месо, око 475 грама по килограму. . Затим долази свињско печење са 350, телеће печење са исто толико, говеђе печење са око 325, а уопште код свих врста печења количина беланчевина креће се око 250. Масноћа код меса је такође обилна, ма да знатно мања него ли код млечних прерађевИна. Најбише масноће садржи гушчје печење, са #еко 660 грама по килограму. Занимљиво је да и у погледу масноће ситна стока Далеко превазилази свиње, јер на пример јагњећн котлет на жару садржи по килограму 300 ^рама масноће, а овчји бут 225, док свињско печење знатно заостаје. Говеђе. и телбће месо дбста оскудевају у маснОћи, осим говеђег језика. Месне прерађевине Месне прерађевине такође су богате калоријама и масноћом. Од свих врста меса, после гуш^ чјег, по калоричној вредности стоји на првом месту салама са 5.650 калорија по килограму, а исто толнко, чак и више, може да има надимљени суви грвеђи језик. Џигерњача и франкфуртске кобасице имају око 2500 калорија. По масноћи на првом месту стоји салама са 485 грама по кнлограму, а затим надимљени говеђи језик са око 460. Међутим, надимљена сланина има свега око 1500 калорија, а сушена шунка око 1800. У погледу угљених' хидрата, т. ј. разних врста шећера, месо је страховито оскуднб. У месу угљених хидрата готово нема. или у сасвим незнатним количинама. Млечнн производи су врло прет поручљиви за исхрану како због своје велике калоричне вредности, тако н због богате садржине

масти, угљених хидрата и беланчевина. Међу калорично најбогатија јела спада путер са око 800 калорија по килограму. Затим сир ементалер производи преко 4000 калорија, трапист и рокфорд прекб 3600 калорија. Путер је такође врло богат масноћом, са 850 грама по килограму, а остали наведени сиреви са око 300 грама. Поред тога сиреви су богати у беланчевинама, а Садрже и извесне мање количине угљених хидрата. Риба Многи сматрају да риба мбж^ готово потпуно заменити месо. Због тога. је ваљда и џена риби данас толико скочила, да се готово изједначава св ценом меса. Неоспорно је да риба претстаВља укусну, зДраву И добру храну. Међутим, са тачке хранљиве вредности далеко издстаје за месом.

Док се у погледу садржинеКаЛорија меСо према разним врстама креће од 2000 до преко 3000 по килограму, најбоље врсте рибе Далеко забстају. Тако на пример шаран, кечига и моруна да .ју по килограму свега 700 до 800 калорија, беланчевина садрже Око 180 грама, маСноћа им је минимална, а угљених хидрата уопште немају. Другим речима, кад би човек хтео да се храни искључиво рибом, требало би да поједе дневно око 4 кгр. шарана, кечига или моруна да би добио пОтребан број калорија. али ни тиме не би мо^ао дуго да одржи организам, јер би му недостајале пбтребне количине масноће и угљениХ хидратз, а да не говоримо о витаминима. Другим оечима, риба је добро јело само ако је пролраћена осталом храном млечнОм и биљном, која садржи довољно масноће, угљених хидрата и витамина. ПОРОДИЦА И БРАН У СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ

Основна друштвена заједницз је породица. Она је, као органжа целина, праисконска појава заснована на узајамној солидарностн, љубави и на породичној хијерархији. Либерализам XIX века прогла* сио је начело, по коме је јединка сама за себе све, а породица и држава ништа. Штетне последице тога начела осетиле су се у свим људским односима. Либерализам је прогласио жену физичким радником, потераб ју је у фабрику и начинио је нарочитом врстом „пролетера". Из либерализма ишчаурио се комунизам који је породицу разорио до краја. Жена је прекорачила своје подручје, и то на штету породкце, друштва и државе. Борба против породице Под изговором стварања новог друштвеног поретка окомио се бољшевизам, одмах по своме долаеку на $ласт, на породицу. Породица је била и остала главна сметња оетварењу комунизма. Зато су јеврејски вла^тодршци у Совјетској Унији мобилисали све мрачне силе у борби против породице као једине здраве ђелије сваке нзције. Само на моралним и нацибналним. разв.аланама евровских нација могла би се остварити светска јеврејска владавина. Брак је сведен на нзјобнчнију административну фбрмалнбСТ, чији је значај мањи од сваког обичног уговора. Породица је отерача са домаћег огњишта. Материнстбб је жи^осано и замењено „слободном љубављу". Оно није завдтићено никаквим социјалним законодавством. Мајци се одузима дете, јер она није у стању да васпита револуционара, убицу и џелата. Деца постају државна својина, те се још пре рбђбња региструју, жигошу, као будући борци „светске револуције". Отровом мржњб према свему што је свето човеку, жени, породици и нацији напаја се дете још од малена. Вбру је Заменила црвена звезда, љубав чекнћ, а наду срп. Општа беда, без икакве наде на (

какву промену на боље, претворила је људе у роботе, у бесвесно оружје у рукама јевреја. За такве је људе свака смрт лепша од стварности у Совјетској Унији. Љубав мајке према детету и детета према мајци јавно су жигосани, а нарочито васпитање деце проглашено је злочином Према комунистичкој држави. Војске беспризорних Деца ,у, Совјетској Унији одвајана су ц одузимана .од сво/лх , мајки од стране. државе. Поред, тога велики број несавесних мајки, затрованих комунистичким злочиначким идејама, бацао је децу на улицу, ако већ сама нису хтела да напуште родитељски дом. Преко три милиоиа деце без оца, без мајке, без вере, лутало је 1936 године широм Совјетске Уније. Тако одрасли, без мајчине љубави,. без топлог до^аћег огњишта, харали су и пЉачКали земљом ради одржања голог живота. То су те армије „беспризорних", које су имале да преплаве Европу. Совјетској Унији нису биле пбтребне армије градилаца, већ армије бездушних рушилаца. И тако у Совјетској Унији пружзју се сваког дана најжалосније слике. Мајке напуштзју нбборођенчад по улицама. Те несрећнике власт проглашава државном својином. Цркве су спаљене, а деца остају без вере, без оца, без мајке. Лутајући без циља по беспутној земљи, она завИде и птицама, које бар по^нају оца и мајку, завиде и псима, јер бар имају штенару у коју могу да се заклоне од снега, кише и непогода. Најзад сањају о затвору цвокоћући на зими, јер се надају да је тамо бар топло. И заиста тамо је нажалост њихо* ва једина перспектива будућности. А одатле излазе опет већ затрбвани свима пороцима, одају се најгорем пропаличком и злочиначкбм животу, док над њима лебди страховита авет глади и најзад нбминовне смрти. Ето, то су страховите последице живота и судбине појединаца у земљи без вере, без породнце, без родитеља, без поверења у садашњост и без икакв« наде у будућност.