Српски народ

v/ v'*'' ж ж ж

К У Л Т У Р А

Ч»/ '-V ж ж ж

ЧВЛСЖ П1

^ПТМАНА

На свечаној претстави у Народном позоришту у чаот 80годишњице великог немачког Драмског писца Герхарда Хауптмана пре почетка приказивања „Колеге Крамптона", управник Народног позоришта г. Ј. Поповић одржао је следећу конференцију о значају дела Г. Хауптмана у немачкој и европској драмској књижевности: „Ове позоришне сезоне навршио је осамдесет година свога живота један од најснажнијих драмских песника Немачке, Гер харт Хауптман. Позоришне листе, не само немачких, већ и свих европских позорница, обележиле су свечан'о прославу рођендана овог значајног и плодног писца. Цела Европа увела је учешћа у тој прослави са жељом да укаже поштовање човеку који данас стоји на челу модерне немачк^, драматике. О Герхарту Хауптману могло би се говорити сатима, па ипак да не буде казано све. Осамдесет година његова живота прет стављају ризницу значајних тво ревина, огромно богатство за немачку, а исто тако и светску литературу. Рођен у Оберсалцбруну ■ у Шлезији, као син гостионичара Роберта Хауптмана и његове су пруге Марије, рођене Штрелер, чије је име овековечио у своме делу „Колега Крамптон", Хауптман је услед материјалних породичних прилика, био принуђен да као врло млад отпочне са изградњом свог сопственог животног пута. Посветивши се првобитно зем љорадњи на имању свога ујака Шуберта, он је ускоро, ношен уметничком жицом, отпутовао у Бреславу да на тамошњој сликар ској академији отпочне своју вајарску каријеру. Међутим, услед несимпатија школске дирекције, Хауптман је морао напустити Бреславу. Једини његов пријатељ на академији био је Роберт Хертел, познат као талентован вајар и одличан професор, чијом је помоћу Хауптман отишао у .Јецу и тамо, рајзад, завршио природне науке. Али његова душа жудела је стал но за уметношћу. Још једном покушава са вајарством на дрезденској академији, а затим одлази за Берлин где се први пут указује његова наклоност ка литератури и то изразито драмској. Од тога тренутка наступа преокрет у животу Хауптмана. Он се сав посвећује поз-оришту. После неколико покушаја по типу епских и класицистичких трагедија, Хауптман, захваћен идејом књижевног натурализма, објављује своје прво дело „Пред залазак сунца". Одушевљен овим правцем он наставља даље и само годину дана касније објављује једну за другом своје две драме „Празник мира" и „Усамљене људе", обадве у извесној мери под утицајем Ибзена. Из овог периода Хауптманове књижевне делатности потичу изврсно обрађене драме у којима је снажним натуралистичким средствима обрађивао социјалне •»•ихолошке проблеме.

У међувремену Хауптман се појављује са својом историском драмом „Флоријан Гајер" која претставља интересантан подухват да се на натуралистичкој основи изгради историска драма. После својих „Ткача" Хауптман се окреће комедији. На тој прекретници му је прво дело „Колега Крамптон", али са врло мало наглашених елемената комедије. Прва права комедија је „Даброво крзно" са изврсно оцртаним ликом мајке Волфен, чији је завршетак живота обрадио, једну деценију доцније, у „Црвеном петлу".

Герхард Хауптмам (Цртеж: К. Н.) После Крамптона он пише „Михаела Крамера", „Петра Бра уера", „Бекство Габријела Шилинпа". Све драме за које црпе ткиво из свог академског доба у Бреслави. Само док је „ГЈетар Брауер" грубо понављање „Колеге Крамптона", дотле је „Бек ство Габријела Шилинга" варијација теме „Усамљени људи". Са својим трагедијама: „Кириџија Хенчел", „Роза Бернд", „Пацови", Хауптман почиње по ступно да напушта натуралистички правац. . Са „Утопљеним звоном", исто као нешто раније и са „Ханелиним путем на небо", Хаухтман је почео да тражи нове путеве своје душе. Ту, на бази животног реализма, Хауптман великим песничким емоцијама и са пуно укуса, за песничку реч и визију, залази у царство бајки, фантазије и мистике. Са својом драмом „Пред за» лааак сунца" Хауптман потпуно завршава период натурализма. Кроз све своје драмске творевине Герхарт Хауптман је умео виртуозно да провуче истинску животну снагу. У свим својим делима он је са изванредном драматичарском моћи цртао снажно отворен живот, борбу између стварна живота и идеје о животу. Он је убедљиво умео да велике и дубоке ствари човечје душе осветли и објасни средствима људског разума. Пун енергије, пун борбене снаге духа, он се, са пуно љубави према својој родној груди, борио за истину и правду као добар Немац, као ваљан националиста. Драмски потенцијал Герхарт.а Хауптмана осетићемо за који тренутак. У своме „Колеги Крамптону" Хауптман је створио изврсну сту дију карактера.

Из некадашње бреславске ака демије, Хауптман је извукао једну личност и начинио је централном фигуром комада, чији живвт чини снажан садржај свих пет чинова. Овај комад је у ствари дирлзива Историја једне душе, управо, кроз четири петине своје, снажна трагедија једног човека. Под ударцима несрећне судбине, Крамптон, у .једном жалосном тренутку свога живота, затвара своје срце, доцушта да му се окамене осећлји, чак и према најмлађој кћери Гертруди, коју обожава и која је зз њега персонификација нечег нај светијег. Утонуо у тешку атмосферу, он од онога од чега је

неминовно целу скалу људских осећаја до наЈтананијих нијанса. А то није нимало лака ствар. Иако, можда, једна истински проосећана реченица, изговорена на већ опремљеној претстави, изгледа нешто сасвим природно, то је ипак захтевало мучну студију унапред. Не треба заборавити да реч није г> тово дело, већ материја којз мења свој изр'и према том^ ко је и како изговори. Ако ..Колега Крамптон" буде на нашој сцени оставио дубок

утисак, понос наЈСтариЈег српског позоришта биће ут^.лико већи, јер ће у том случају и српски венац за прославу зеликог немачког песника утолшо достојније стати у ред зенаца великих немачких и осталих европских позорница. Најзад, тако ћгмс учинити и један значајан допринос на културн-м пољу баш у времену кадз сг стеара нова европска заје.гница и то под окриљем земље у којој је поникао и Герхарт Хауптман. ПРЕМИЈЕРА „КОЛЕГЕ КРАМПТОНА"

Позоришна сезона завршила се некада правио срећу, сада пра- Једним лепим У^ехом, к°Ј и п °-

ви своју философију. Међутим, Хауптман га не о ставља заборављена. Има свакако људи који нису срећни или су несрећни у животу, али постоје увек и они који дубоко П03 °Р иш те одужило Је

казуЈе високи уметнички ниво прве српске сцене, као и њена настојања да испуни своју мисију европске позорнице. Приказивањем Колеге Крамптона наше свој дуг

нице и лутања у тражењу нових смерница европског духа. Отуда и дело Герхарда Хауптмана носи одлике свога времена, али његов уметнички геније, његов изванредни драматски инстинкт, као и смисао за позоришну архитектуру створили су дела трајне вредности. Тако и

верују у срећу. Овде су то два прсма великом немачком драм- _ млада бића, Макс Штрелер и ском ПИС ЧУ Герхарду Хауптману, Ј{ олега Крамптон спада у натуГертруда, његов ученик и ње:,.ва кћи, који у његов раздробљен и размрскан живот уносе Ми смо већ раније истакли ља једно од бољих позоришних значај умстничког стварања Г. дела великога немачког писца, у развоју немачке са- које има особине и врлине да ..ме, као и његов ути- остане трајно на репертоару ев-

чију осамдесетогодишњицу про- ралисичку књижеВ ну школу, аслављају ове године све европ- ди кад се ослободи од претера . ске сцЈне. ности ове школе, оно претстав-

оно велико сунце младости, који му, усред унутрашњег страдања, стварају поновну веру у не Хауптм када мутан сан о радости и временс

с Р е ћи. цај код нас. Својим удубљива- ропског позоришта, обнављајући Као позоришно дело „Колега њем у велике проблеме живота, непрекидно своју савременост у Крамптон" је пун интензивних својом оштром сатиром извесних дубоко човечанском приказиваемоција. Хауптман је изврсно друштвеиих редова, као и својим њу једног стваралачког духа у извајао лик Крамптона. Исто та песимизмом Г. Хауптман био Ј'е сукобу са Ј'едном средином, ко-

ко делуЈу и све остале личности близак српској публици и она је из његове околине. у њему одавно препознала и поСрпско народно позориште је здравила једног од највећих саса великим трудом и вољом при времених европских драмских ступило обради овог Хауптмано писаца, који се није задржавао вог дела. Посао је био велик и на духовитом обрађивању лаких тежак. Утолико већи и тежи што тсма, него је износио на позорХауптман, износећи истински жи ницу болове и патње човечанвот кроз своје драме, захтева ства у једном периоду прекрет-

Једна од најузбудљивијих сцена у драми Герхарта Хауптмана изведена на београдској позерницн

ја спутава његов замах. Премијера Колеге Крамптона поред овога свога значаја, својим успелим остварењем као да симболизира велике напоре Народног позоришта, који су дали несумњиво позитивне резултате, који се морају још више ценити с обзиром на тешке прилике под којима се данас ради и ствара. Ако смо у току сезоне износили своје замерке и примедбе поводом ове или оне приредбе било у погледу избора комада или схватања режије или игре глумаца, ова наша добронамерна критика имала је једино за циљ да се иде увек напред, савршенијем и бољем, спроводећи један смишљени план за подизање наше позоришне уметности на шго већу висину, посведочивши тиме снагу и способност нашег стваралачког генија. Данас после слома, који смо доживели, који је могао да поколеба веру у нас саме и да зачне сумњу у нашим душама, потребна су нам са свију страна оваква сведочанства о нашо^ј духовној виталности и о нашем културном потенцијалу. Али зато сада на крају пуне позоришне сезоне не устручавамо се да у пуној објективности одамо признање свим факторима на постигнутим резултатима, који свакако претстављају један позитиван биланс. Пратећи у најпунијој добронамерности и објективности активност и напоре Народног позоришта, ми смо се трудили да пружимо нашу сарадњу на основу нашег искуства и познавања са наше тачке гледишта, одакле се многе ствари виде другојачије него иза кулиса или из канцеларија дирекцијс.