Српски народ

^

3 А СРПСКО СЕЛО

М4 м/ Ж %<\ Ж

днп№{ ПЏ» и&&ад>н?е> кџпџса По својој важности за нашу исхрацу купус долази на треће место, одмах после пасуља и кромпира. Купус успева па плодном и влажном земљишту. Тражи добро ђубрење стајским ђубретом и обилно заливање. Слабо успева на посним земљиштима, непођубреним, без довољно влаге, а исто тако не пријају му ни мочарна земљишта. Све сорте купуса производе се из расада, који се за ране и касне сорте гаји у топлим лејама, а за остале на отвореном пољу. Расад треба да постигне око 15 сантиметарав исине и да развије 4 до 5 листова. Мора бити јак, прав, са горњим пупољком и добро развијеним кореном. Време расађивања купуса зависи од сорте. Време расађивања раних сорти веђ је прошло, а овога месеца на рецу су касне и средње ране сорте. Средње ране сорте расађују се на растојању од 70 према 70 сантиметара, а касне сорте на растојању од 1 метар између редова и 70 сантиметара између струкова. Ове сорте развијају много лишћа и дају велике главнце. После расађивања купус треба залити кантом око струка, а 4 до 5 дана доцније окопати га. Ако се појави коров окопавање треба обављати сваких 10 до 15 дана. На 25 до 30 дана после расађивања извршити прво огртање, а 10 до 15 дана доцније друго огртање. Раним сортама довољпо је једно огртање, а касним сортама 2 до 3. Ако земљиште није довољно плодно добро је да се залива раскишељеним стајским ђубретом или осоком, с тим да се меша један део осоке са 4 до 5 кова. Корисно је да се то поноделова воде и залива око струви 3 до 4 пута у току узраста. Заливање купуса је нарочито важно у времену кад завија главицу.а боље је да се полива ређе, свега једанпут недељно. али зато обилније.

ЗАОРАВАЊЕ ЕТРН ј М Један од најважнијих послова на њиви је заоравање стрњике после скидања усева. Ако се тај посао не обави сасвим благовремено и правилно, будуће велике штете на њивама су неминовне. Незаоране стрњике су извор мно гобро.јних биљних болести и ште точина, корова и других великих опасности за наредне усеве, а нарочито за стрне. Поред тога незаорано земљиште под летњим сунцем толико се исуши, да се готово не може обрађивати док не наступе неке дуготрајне кише. Уколико је лвто сушније, у толико је већа потреба и корист од заоравања стрњика. Заоравању треба приступити не после жетве, већ истовремено са обављањем жетве. Још док срп или коса скидају класје, плуг треба да креће. У колико се доцније приступи заоравању, у толико су штете осетније. Заопавање се врши на малу ду бину. Не само што није потребно, већ је чак и штетно, ако се оре дубље од 4 до 6 сантиметара. Због тога је заоравање стрњика у толико лакше, те се уместо обичног плуга употоебљава за та.ј посао и нарочити плуг звани стрњикатп. са по два, три па и више раоника.

Млеко и мл ечни производи

Велика је штета и за пољопривредника и за нашу исхрану, кад музна стока не даје довољну количину млека или је то млеко лоше, што се код нас често дешава услед недовољне неге и неповољних хигијенеких услова под којима стока живи. Водено и црвеио млеко Међу опште узроке недовољне количине и лоше каквоће млека спадају недовољна исхрана, мењање врсте и начина исхране, покварена или хладна храна, напоран рад и друго. Затим долазе обољења са високом температуром. Водено млеко са врло малом масноћом, плавичасте боје, неспособно да даје кајмак, последица је оскудне хране, као што је исхрана само зеленом хранс.м, сламом, лошим сеном, или је пак последица оболелих органа за варење. Таквој стоци треба променити врсту хране и давати јој што више напоја од мекиња, овсене прекрупе, репе и шаргарепе. Црвено млеко јавља се услед прскања крвних судова у вимену или као последица заразе гљивицама. Прскање крвних судова настаје често услед прелаза на сувише јаку храну, нарочито на детелину. У оваквим случајевима млеко излази и§ вимена црвено обојено. Ако пак поцрвени после муже у судовима, то је последица извесних гљивица које се размножавају у нечистим судовима или нехигијенским просторијама где се млеко држи. Ову појаву уклонићемо чишћењем судова, као и чишћењем и провретравањем просторија. Ако млеко излази црвено обојено из вимена, а појава не престаје ни после недељу дана, онда треба исгшрати виме хладном водом сз мало сирћета, обуставити јаку храну и додавати свакодневно мало горке соли у воду за појење. Плаво и жуто млеко

и лечењу оболеле стоке по савету ветеринара. У питању прераде млека наш пољопривредник није далеко одмакао. Услед недостатка справа и могућности, специјалне врсте сирева код нас се нису пр.оизводиле. Али, неколико домаћих начина прераде млека заслужују ипак да им се посвети још већа пажња него ли до сада. Ту је на првом месту у питању наш кајиак, који се заиста може сматраги националним млечним специјалитетом. Кајмак Справљање кајмака сваком нашем сточару добро је познато, али знатан број не обраћа пажњу на извесне околности, које могу да изазову брзо кварење кајмака, или бар да умање знатно његову вредност и укус. Првенствено мора се обратити пажња на чистоћу руку и целокупног прибора који долази у везу са кајмаком, као што су карлкце, кашике, котлови и друго. Скоруп не скидати руком него решеткастом кашиком. Према опитима извршеним у Средњој пољопривредној школи у Ваљеву, за један килограм свежег кајмака потребно је 21 и по кгр. кравлзег млека од 3 и по до 4"/о масноће. Другим речима, од 100 кгр. доброг крављег млека може се добити преко 4 и по кг кајмака, а остаје 82 кгр. оплављеног млека, које може да се преради у постан сир, павлаку или масло. За 1 кгр. посног сира потребно је 8 до 9 кгр. оплављеног крављег млека. При преради 100 кгр. крављег млека у кајмак и путер добија се 4 кгр. и 650 грама кајмака, 1 кгр. и 350 грама путера, а остаје 66 кгр. оплављеног млека, које претставл>а одличну храну за свиње, јер са 100 кгр. оплављеног млека свиња добија 5 кгр. у тежини. Ако се не вади путер, већ само ка!мак и постан сир, онда се од 100 кгр. млека добија просечно

Плаво млеко појављује се 0-^4 кгр. и 650 грама ка.шака, 9 бично у пролеће и у лето, тамо где су штале нехигијенске, неуређене, и где се млеко држи у топлим просторијама. Узрочник је једна мала гљивица, која изазива промену на млеку тек после један до два дана стајања. Најбоље се спречава добрим испирањем судова кључалом водом, врућим раствором соде, врућим цеђем или кречном водом. Виме испирати раствором 3°/о борне киселине, а шталу и стоку држати у чистом стању. Појаву жутог млека, а исто тако и појаву слузавог или љигавог млека изазивају такође гљивице. Најбољи лек је одржавање потпуне чистоће судова. штала и стоке, уз добру и правилну исхрану. Горко млеко је појава која настаје у првом реду услед покварене и плесниве хране, затим услед запаљења вимена код старијих крава музара. Сретства предохране састоје се на првом месту у одожавању чистоће, а затим у доброј исхрани здраве#

кгр. посног сира и 70 кгр. сурутке. Сурутка се такође може одлично употребити као храна за свиње, а од сваких 100 кгр. свиња добија по 1 и по кгр. у тежини. Ако се из 100 кгр. млека не вади кајмак, већ само путер и постан сир, онда се добија просечно 3 кгр. и 800 грама путера, 9 кгр. посног сира и остаје 70 кгр. сурутке за исхрану свиња. Сомборски сир При преради млека у сир код нас највише се прави обичан српски сир. И ако је тај наш домаћи сир врло укусан, ипак би се према садашњим приликама и мОгућностима могла препоручити израда још једне врсте одличног сира, тзв. сомборског. За справљање овог сира најпогодније је овчје млеко, али може се употребити и кравље ако му се дода мало павлаке, да би масноћа достигла масноћу овчјег млека. Свеже помужено млеко подсири се за 40 минута. Грудва се изручи на платнену цедилжу и стави под притисак као за обичан сир, да би се сурутка оцедила. Затим се грудва извади и исече уздуж на 2 погаче дебљине од 2 до 3 сантиметра. Из њих се исеца парчад таквог облика да у чабрици образују колутове који се слажу изнад другог. Између колутова сипа се со. Чабрице за сомборски сир праве се од чамовог дрвета, запремине од 4 до 5 кгр., доле уже а горе шире, то јест супротно од наших уобичајених чабрица за кајмак. Кад се чабрице нацЈгне остављају се у просторију где топлина не силази испод 18, нити се пење изнад 22 степена. Сурутка се уклања чистом крпом која се ставља на сир да би је упила. Ако после 4 до 5 дана има још сурутке, она се исцеди обртањем чабрице. Сир је зрео кад се колутови толико приљубе један уз други да се више не разликују, што траје обично 2 до 3 недеље.

КАД ИО ПРИСТУПИТИ ЖЕТВИ У прошлом броју скренули смо пашњу нашим пољопривред* ницима о важности и корисности тачног тренутка обављања жетве. Истакли смо да штете наступају у случају ако се жетва обави сувише рано као и у случају ако се са њом задоцни. Најповољнији за жетву пшенице је тако звани тренутак жуте зрелости. Међутим, тај тренутак пољопривредник треба да зна оценити. Сама жута боја класа и слични знаци не могу да послуже као сигурно мерило. Оцену треба вршити према зрелости зрна. Из средњег дела добро развијеног класа узима се једно зрно, па ако се по њему може засећи ноктсм, то је знак да жито иа тој њиви улази у степен жутог сазревања. Још је бољи и сигурнији начин ако се са њиве узме један добро развијен клас, па се пресавије и из тог средњег дела извади једно зрно. Оштрим ножем зрно треба пресећи на две половине. У жутој зрелости унутрашњост зрна није ни тврда, ни житка, већ гњетава као восак. На пресеченом зрну не сме нигде бити трага зелене боје. Исти опит извршити на разним местима на њиви, а ако се свуда покаже жута зрелост, значи да је дошло време за жетву. Ово исто што важи за пшеницу важи и за јечам, овас и раж. Кад је у питању овас боље је да се цробно зрно узима са врха метлице. Поред тога може се поступити и на други начин, узимајући неколико метлица са њиве, које се стегну шакОм и повуче навише. Ако у шаци не остане ниједан класац, то је знак да је стигло време за косидбу.

Које врсте поврћа могу још да се сеју или с а д е Увођењем планске пољопривредне производње прошле године први пут је у нашој земљи обраћена већа пажња гајењу поврћа. У овој години сви смо већ схватили огромну важност његову као и да од тога колико ћемо поврћа произвести у многоме зависи исхрана нашег народа. Истина, уложено је до сада много труда, али да би се добио што већи принос потребна је и правилна нега већ засејаног и изниклог поврћа, а осим тога потребно је и сејати односно засадити поврће и на оним земљиштима која су остала слободна" од рано скинутог усева. Сваки повртар треба да се постара, да преко целог лета и касно у јесен има довољно свежег поврћа и по могућству што више врста. Неке врсте поврћа које се сеју у јесен или рано у пролеће стижу за бербу априла, маја и јуна. Време бербе је обично краткотрајно, па после тога прозри или тера у цвет, те се не може употребити у зеленом стању, као што су: грашак, боранија, спанаћ, салата, мрква, рани кромпир, лук и др. Већина од тих врста поврћа могу да се сеју преко целе године, па се ради тога често сеју у размацима сваких 15 до 20 дана, ако за то има довољно слободног земљишта. Ако слободног земљишта нема довољно за каснију сетау, може се употребити земљиште које остаје слободно после бербе раног поврћа. Чим се рани усез обере, треба целу површину одмах очистити, прериљати, ако је потребно пођубрити угорелим стајским ђубретом, пограбуљати и тако припремити да се може одмах сејати поврће које желимо. При сетви каснијег поврћа, после бербе раног, треба водити рачуна да не дође једна иста врста где је раније била. Тако не ваља сејати: грашак после грашка, спанаћ после спанаћа и др, већ грашак и боранију после лука и спанаћа, ротквица и др., а на место грашка може доћи касније парадајз, паприка, купус, кељ, келераба, карфиол, спанаћ и т. д. Све врсте поврћв могу се сејати или садити на засебним перцелама, или ако нема довољно слободног земљишта као међуусев у лук, кромпир, пасуљ, парадајз или по крајевима леја гда је већ засејано неко поврће, па кад се ово побере, остаје после слободно да се развија. Сејањем каснијег поврћа и искоришћавањем свих слободних површина и после жетве раних усева, омогућава се, да се са мале површине добије много већи принос и да у свако доба има разноврсног свежег поврћа.