Српски народ

Српски парод, 17 јула 1943

позоришни фестивал под отвореним небом 1оравско народно позориште у народу

Летњи недељни дан. Сеоским друмовима према Житковцу иду поворке сељака и сељанки. Чили и раздрагани сеоски младићи накривљених шајкача и једре насмејане дево.јке шеретски се задиркују. Стари домаћини са својим смежураним домаћицама и голуждравим унучићима поседали у кола: кокетне двоколице неспретна пословна волујска кола и лака кола са коњском запрегом котрљају се сеоским друиовима. Оживела плодородна равница Поморавља. Све се дигло на ноге и жури се ка Житковцу, у чијој је непосредној близини ве Лико село Прћиловица. А ту, у , Прћиловици, заказана је претстава Моравског народног позоришта из Ниша. Јер ово позориште, први пут уопште од

ниша Раваси. Он је глумац и он ће такође играти у комаду. Сем тога приказаће нам нашу српску игру, српско коло, и нашу српску песму и свирку. Жагор престаје када пред ову кротку и присну публику излази управник позоришта. Разговетно и јасно, простим народним изразима, он у кратким потезима објашњава сељацима главне мисли комада. — Браћо Моравци — каже им он — пошто сте ви подалеко од нас, ми не можемо да вас позовемо да гледате српску претставу у наше мпозоришту у Нишу. Зато смо ми дошли овде, до вас. Затим он говори о српској на родној игри и о српској народној песми, говори топло и осећај но о неизмерном благу што се крије у народној души и шик-

— А ви сами знате — вели он даље — да код нас ПЈСтоје задруге и оне су од ув-гк постсјале. Тако и ^ате портшчну или кућну задругу, па од^тле сеоску задругу. Због тога и цела нашч земља је једна велика задруга.. Комад почиње. Ше"г хиљада пари очију нетремице гледају сцене и са живом пажњом прате догађаје на позор^ици. Ова позоришна публика уживљава се у догађаје на позорници ка< да учествује у стварним жив< ним збивањима. Она уздише, о чајава и јеца, она се радује, сме је се и кличе. Када грбава накарада, сеоски зеленаш тренутно успева са својим интригама, овај поштени радни свет се буни, грди и протествује као да пред собом има стварне догађаје. Између сваког чина појављује

М/ Ж

Змијин отров као лек 0 новим и старим терапеутским искуствима са змиј С ким итровом

Чланови Фопкпорме групе играју заједно са сељацнма у једном селу (Архив С. Н.)

како постоји позориште у Србији, приређује позоришне прет ставе по селима, под отвореним небом, не жалрћи ни труд ни жртве да допринесе подизању и јачању српског националног духа и српске националне мисли. Јати се свет са свих страна Моравског среза. Они из Житковца и Прћиловице већ су се окупили на пространој ливади код Домаћичке школе. Ту ће бити претстава. Зато они из Тешице, Лужана, Нозрина, Моравца, Трњана и Кормана журе да зауаму места што ближе позорници. Глумци, музика, фолклорна група и т-ехничари допутовали су још јутрос возом из Ниша. Сада се претстава већ припрема. Групе сваким часом пристижу и попуњава.ју велику ливаду. А она као наручена за веЛике прететаве, са благим анфиггеатралним нагибом. У дну вредни техничари позоришта очас су спретно направили позорницу под отвореним небом, над којом Се сада вије велика српска тробојка. Претстава ће почети у 10 чаСова пре подне. До тог времена огромна ливада прекриљена је светом. Никада досад у Србији није толико света одједном глеДало позоришну претставу. Ево, овде има преко шест хиљада душа, шест хиљада српских сељака: стараца, људи, жена, деце. Многи од њих први пут V животу видеће претставу великот градског позоришта. Они то и не кри.ју, као што не кри.ју ни своју искрену радост што ће видети право српско позориште, са српским глумцима, српском музиком и српским комадом, ш.то ће видети српску народну игоу и чути српску народну песму. Многи су нестрпљиви и радознали а међу њима највише школ-ска деца која су дошла са својим учитељима. — А шта ће да нам претстав'љају? — пита једна девојчица. Питање се понавља са неколиго страна. Учитељ објашњава: —Приказаће нам позоришни комад кош се зове „Добош пред кућом". Тај комад је написао Зедан млад Србин из Чачка, Си-

не у уметнички израз кроз покрет и звук... Последње речи управника стапају се са дивним звуцима народне музике. То наступа фолклорна група! Ова фолклорна група која је за дивила и освојила цео Београд својом складном игром и песмом, она фолклорна група која је у последње време обновила читав култ према народној уметности, она фолклорна група у којој средњошколски омладин ци и омладинке из Ниша, са жаром и неизрецивом љубављу пон.иру у душу и дух српскога народа, да одатле извуку најблиставије кристале народне уметности покрета и звука. ...Вије се лепршаво српско ко ло. Раздрагано подвриску.ју чили момци и смерне девојке. Вијоре свилене мараме и везене кошуље из свих крајева Српства. Шарени склад цветне народне ношње, игре, песме и свир ке дочарава оно што је од искона српско, оно што је наше, драго, гфисно и вољено, оно што је ту, у срцу српском, — али што је нажалост покашто било успавано и замагљено. А ево, сада се буди и осветљава. Зато чудним озарењем блеште препланула сељачка лица, зато из жмиркавих сузних очију врцају варнице откровења. И, уз блиставу сузу и блажени осмех, тврде жуљевите ратарске руке склапају се и тапшу. Српски сељак Поморавља поадравља обнову српског духа ... Сада ће се приказати позоришн« комад и зато управник позоришта објашњава: — Приказаћемо вам комад у коме ћете видети сеоски живот онакав какав он заиста је^те. Видећете како напредни и паметни сеоски омладинци хоће да оснују земљорадничку з^другу у своме селу. Али то нккако ес иде у рачун сеоск "М зегенашу и шићарџији и зато он разним подвалама, лажном меницом и подметањем крађе новча \оће да спречи да се задоуга осну.ге. Али, браћо, правда и поштење увек побеђују и заг < сеоски на предни млади људи на крају успевају да оснују своју задругу.

се управник и даје пријатељска објашњења сељацима. Он овде није н.и педагог ни салонски кон ферансије. Он је само добронамерни пријатељ који присно разговара са целом публиком. — Да ли вам се, браћо, свиђа ово? — пита он. — Јест, вала 4 свиђа нам се! — одгова.ра ова чудна публика, захвална и благоордна. — А пдта велите ,како онај од вратни грбавко 'оће да изигра оне добре младиће. Море, не берите бригу, не дају се он.и колај! То су ти паметни и поштени младићи, доакаће они ономе проклетом зеленашу Видећете! А када на крају комада правда, поштење и напредне идеје побеђују и када после срећног завршетка свих заплета младићи продиру са својом идејом о оснивању земљорадничке задруге, свет се задовољно комеша и чују се удадице: — Па дабоме, тако и треба! Задругу, бато, основати, задруау! Него шта! Нећемо ваљда допустити да нас ваздан пљачкају зеленаши као онај грбавко Аца!... Зг®ршена ,је претстава. Музика је засвирала коло. Настаје спонтано народно весеље као на неком великом сабору о празнику код манастира. Таласа се шарено коло, у коме подврискују веоски и варошки момци и девојке, глумци и глумице, фолклорци и хористи... Заморили се неуморни свирачи, замориле се хитре ноге игра 431 и играчица. А подне већ превалило и јулско сунце немилице припекло. Свет се полако разилази. Прежу кола старци који су дошли поиздалека. А чили сеоски младићи накривљених шајкача и зајапурене једре девојке хватају хладовину крај друма и шеретски се задиркују. Над плодородном Моравом блешти врело летње сунце, бескра.јном равницом титра зрак, у грлу младалачком трепери топли гла-с и разлеже се ширином: — Ој Мораво, моје село рав-

во :јј

Јов. Костић

Медицинска наука свих земаља ради од увек у> знаку змије. Јер је већ од ваЈкада Оила змија коЈа се увија око Ескулаповог штапа, античког бога здравља, симбол медицинске науке. Пита се често, да ли иза оваквих знакова посгоЈе прастара искуства о лековитоЈ вредносги змијског отрова? Шта ми уопште знамо о змијским отровима? Ни модерна наука није још довољно разЈаснила хемиски склоп змиских отрова. Њихово Је знање само делимично. У ствари познато је само да је змијски отров састављен из две различите хемиске супстанце. Прва спада у класу такозваних пептона; а друга има велику сличност са текозваним глобулином. Ове се две материје могу лако међусобно разликовати и могу се поново сас.тавити у првобитни змијски отров. Обе материје делују на разне начине на тело животиња и на људски организам. Пептонски отров изазива на ме сту уједа само неке лакше промене. Али је зато у толико дуготрајније његово дејство на цели нервни систем. Од места уједа па све до централног нервногсистема коче се све мале и велике живчане струке. Са једном запањујућом брзином развија се ово кочење. Развија се немоћ и најзад наступа смрт. У нарочито великој мери погођени су живчани центри дисања. То води до кочења у дисању. Глобулински отров показује сасвим друго дејство. Код здравих животиња су крвни судови за крв потпуно непропустљиви. Крв одмах коагулише ако дође у додир са ваздухом. Продирући глобулински отров одузима крви ове карактеристичне особине, само ако и нај мања количина отрова дође у додир са крвљу. Ово дејство отрова може да обухвати цели организам и да сместа изазове смрт. На основу ових сазнања и извесних посматрања, савесних експеримената над животињама и затим на основу успешних лечења људи, уСпело је медицини, не само по методама познатог лекара и великог истраживача Емила Беринга, да се продукују лековите и заштитне материје против змијских уједа, већ и да се чак и змијски отрови употребе за справљање лековитих препарата. У Берлину има на пример ј "една змијска фарма која је узорна за целу Европу. У њој се гаје преко 500 отровних змија. Оне су здраве и релативно задовољне под негом вештих чувара и истраживача. Њихов је задатак да ове животиње одрже здравим, да би оне према својој природи могле да продукуу што више „доброг отрова". На одређено време одузима се овим змијама отров и према постанку пре рађују се они у разне препарате. У какве се сврхе употребљавају ови препарати змијских отрова? У Тексасу живео је пре тридесет година један сиромашни епилептичар. Једнога дана ујела га је једна зми.ја звечарка. Том се приликом могла уочити једна интересантна појава. Подмукли отров ове змије, такозвани кроталус-токсин, инфицирао је орга. низам. Али уј'ед овом приликом није био смртоносан, а епилептичар је био чак излечен од своје болести. После овога нису се више појављивали напади. Некако је морало — тако је закључио .један немачки лекар и истра живач, који је ове појаве пратио и проматрао — у отрову ове змије зве.арке да се скрива једна лековита снага ко.ја је управљена против епилепсије. Исти та.ј немачки лекар пришао ј 'е хра бро испитивањима и имао је успеха. Ускоро су пришли и други лекари овој методи лечеша

епилепсије. И на основу многобројних посматрања у многим земљама могли су да изЈаве, „да змијски отрови садржавају у себи материЈе са лековитим дејством, које утичу на епилептичне нападе у једној мери, што досада ни једним другим средством није било постигнуто". И данас се више не сумња да „Епилептасид", који се прави у Берлинској змијској фарми у серумском одељењу од отрова змије звечарке, има огромне успехе у лечењу епилепсије, од које болује један промил европског становништва. Не зна се откуда потиче оно веровање у народу, да змијски отров може да помогне и против страшног рака. Сосиете медикал де опито обајвила је 24 фебруара 1933 године. преко својих славних професора и истраживача како се могу болесници рака успешно лечити. Извесни од ових истраживача убризгавали су својим болесницима 1/10 мгр. кобриног отрова раствореног у 2 кубна см. дестилисане воде. Први су оокушаји извршени над болесницима који су имали страшне болове. После инјекције дошло је још до повећања болова, који су затим после два три дана попустили. Затим се испоставило да је ублажавање болова много дуже трајало него са убризгавањем морфијума. Прво су за ублажавање болова употребљавали отров змије кобре, а касније је откривено, да и једна змија која живи наБ алкану може да да исти отров за ублажа-. вање болова код обољења рака. Свакако је лакше да се добије отров змије поскока (випера амодитес). О ублажавајућем дејству овог отрова написао је један значајан научни рад Јурај Керблер, лекар Државног инсти тута за радиум у Загребу. Сада продукује немачки институт , из отрова Випере амодитес препарат назван „Випразид", који се употребљава уместо морфијума за ублажавања болова код рака. Кд овог лечења искључена је опасност форминизма. И једна једина инјекција довољна је да се пацијенту ублаже болови за 8 до 10 дана. Још студије о лековитом дејству змијског отрова нису завршене. Добра су искуства постиг нута према извештајима Немачког медицинског часописа и против реуматичних обољења. Успело је да се код ишијаеа и других обољења болови сасвим изолирају. Професор Ф. Пепеу са Института Сиеротерапико Миланезе говори 'о дејству отрова випере амодитес. Он је могао да посмагра како су коњи, које је он овим отровом имунисао, упркос знатних реакција показали једно сасвим упадљиво побољшање свог општег стања. Он је могао да докаже, да је дејство овог отрова врло велико код неуралгије и обољења рака. Он је са добрим резултатима лечио случајеве ишијаса, неуралгије тригеминус и тешка хронична запаљења зглобова. Десило се, да су три до четири инјекције змиј'ског отрова биле довољне да се излечи један ишијас. Исти професор говори и о успешним лечењима Випр^зидом асматична обољења. Изгледа, да ће модерни лекари стари мит о унутрашњоЈ' лековитој " снази зми.ја да претворе у праву науку. Чудновато је са коликом сигурношћу рукују берлински истраживачи са змијама које луче ове отрове и како негују ове животиње које су постале тако скупоцене, само да би им могли узети и затим употребити њихове отрове. Свакако да ће се још много даље развити научно расветљење природе змијских отрова за даље успехе У терапији, коју су они постиглВ, (ЕОС1 ^—