Српски народ

ж ж

П Р И В Р Е д н и живот

ЖЕТ&А, ЗА ј АМ И НАШ ДИНАР

У духу овогодишњег плана о увођењу планске пољопривреде код нас иавршени су пољски радови у нашој земљи, и према извештају Министарства пољоп ривреде и исхране ове године засејана је свака етопа наше зсмље. Наш земљорадник је свесрдно примио речи које му је упутио претседник владе и преданим радом учинио све да обезбеди исхрану Србије. На тај начин учињен је велики корак на путу консолидовања наших привредних прилика, јер од обезбећења исхране зависи у целости наш оотали рад на обнови Србије.

И опет се обистинила она народна да „прегаоцу и Бог помаже". Временске прилике су ове године биле толико повољне да је род у великој мери превазишао уложене напоре. Сада нам ппеостаде .још да принос унесемо и да извршимо правилну рас поделу и обезбедимо живот свих нас. Настојања која је влада предузела у том правцу позната су и показују да је искуство од прошле године узето у обзир и д „ данашња организација прикупљања и расподеле обећава да ће снабдевање ове године бити боље него прошле, када ,!е принос био слаб ,а искуство недовољно. Као што рекосмо, учињен је велики корак на путу коисолидовања привредних прилика наше земље. И то божјом помоћи. Али на томе не смемо се зауставити. Треба ићи даље ка сређенијој будућности. И на том пу ту треба да будемо приљежни. У садашња тешка времена, вла да има стално да испуњава велике задатке и да одговара хитним обавезама, како пре жетве тако и после ове. Међутим, да би влада могла да изврши све те задатке и да испуни све обавезе, потребна су јој средства, и то позамашна. Наш рад претставља непресушан извор из којега црпимо соедства за себе и за државу. Задовољава.јући своје потребе не смемо ни једног тренутка изгубити из вида потребе државе. Јер, ако ми не ста вимо држави наша средства на расположење, нико други јој та средства неће и- не може прибавити. У том случају, ако буде остављена сама себи, без наше подршке и помоћи, она ће морати да се обрати једином извору ко.ји јо.ј увек стоји на расположењу. а то је Завод за израду новчаница. Међутим, то што завод лиферује то није капитал створен радом. већ новац, који, уколико га више има, све мање вреди.

У интересу нас самих и V интересу земље, коју ми сачињавамо, морамо уложити све да државу спречимо да користи средства тог злокобног извора. А то можемо само на тај начин ако јо.ј наша средства ставимо на расположење. Вратите држави ередства која се налазе у оптицају, а нагомилана су код вае, и ви сте јо.ј препречили пут у Завод за израду новчаница. На та.ј начин сте зауставили повећање оптицаја и извршили стабилизаци.ју на једном нивоу, са којега се не мора ићи нгпред, али са којега се може ићи унатраг. Циљ стабилизације оптицаја имала .је влада пред очима када је донела Уредбу о упису четири и по процептног зајма за при вредну обнову. Упис за.јма је остављен слободној вољи. Нађено је решење које уписивачу даје велика преимућства пред онимз који своја расположива средства не желе да уложе у обвезнице зајма. Када унесете жетву, када је будете предавали према извршеном разрезу, примите цео износ бонова који вам је одобрен код поједине врсте жетвеног приноса. Ви на та.ј начин стичете право отписа повећане земљарине у истом износу , а сем тога можете бонове заменити за обвезнипе зајма уз избор типа обвезниц.е према вашој жељи. И не само да бонове можете заменити, ви треба да то учините што пре како би за износ ко>и взм је исплаћен боновима добили харти : е од впедности које вам носе камате. Те четиои и ио процентне обвезнице за : ма за ппив«едну обнову не гтодлежу Уредби о депоновању х^.птија од вредности, тако да те обвезнице оста!у стално на расположењу притежаоца, ко.ш с њима св^ког момента може диспоновзти без чк"квог ограничења. То 1 "е V односу на она* процечч жетвеног приноса који се п"ч ™г*втш» ч нп &рхтев земљо-

НОРВЕШКА ИЗГРАБУјЕ СВОЈУ ПЛАНСКУ ПОЉОПРИВРЕДУ

Најважнији привредно-политич ки проблем ко.јим ^е Норвешка бави је проблем очувања вредности националне валуте. Пореска политика и политика цена служи свим својим мерама том циљу. Политика цена имала ј.е успеха утолико што 1е скок цена. који 1е у почетку био врло висок. најзад стабилизован. При спровођењу политике цена у садашњем правну морало се нарочито з-дити рачуна о пољопривреди . 1ер пољппривреда претставља данас и у Шведско! главни сектоо чр.;впелне делат ности. Главни пиљ поли^ике цена са:с .,ш се \ д- осу на п >љо привпе 'V у томр да изједначи велику разлик\.' тостоји измећУ .' ^оопрчлп^чнг* < нчлиипч и наднипа у осталим привредним секторима. * Примећено је, наиме. да су сувише ниске наднипе у пољопривреди биле изазвале бекство са села у варош, На тај начин је пољопоивпеда остајала без радне снаге која *'е баш V данашње време преко потребна. јер свака земља настош да интензивном земљорадњом исхрани своје становништво. У том смислу је политика пена н^гала своје место у оквиру опште аграрне п-о.џцтцу**^

Норвешка спроводи ову последњу — аграрну политику тек од 1940 године на овамо. До тог времена се Норвешка снабдевала аграрним произзодима на светском тржишту по принципу на.Нефтиније понуде, а трговачка флота земље имала је задатак да омогући увоз те најјефтиније робе. Више од полозине потреба у аграрним производима покоивала је Норвешка '■возом из иностранства. Мећутим колико је и поред свег унапрећења норвешке пољо чривпеде. ова још увек заостала, покгзује чињенича да је и после две године тек половина ■часпотоживе зигптне земље исхопишћена иако је повећање об оаћене повргаине V те две го■'ине воло значајно Коригаћење ■'.ем.љиупта као и избор култупе чису остав.љени .слоболној одлу"и земљопадника. већ су одое^ени на основу пољопривредног """■на кош је влада донела. Плчнском пољопривоедом поку •иава норвешка влад^ да организује снабдевање становништва тграрним производима и забележила је за ове две године врло пепе оезултате у оквиру тог настојања. раднику исплатити боновима које ова.ј може доцније заменити за обвезнице. А шта је са оним делом ко.ги ће бити ч исплаћен у готову? Та.ј део износи код пшенице четири петине ,а код осталих аграрних производз ш носиће исто толико или нешто м-1ње. Шта ће по.једини земљооадник са новцем ко.ји бу.:е добио, а :-а ко .ји новац на суженом тржишту потрошних добара нем« мрого мог 1 , ћности зч употЈеСу. Цео вишак тога износа, ко.ји му буде остао по извршеним набавкама или отплатама дуга, као и износ који је досада бескорисно чувас код себе, треба да V*дожи у обвен ице четиои и по процеигн -г зајма или да га уложи као штсдни улсг у банке. Не учини ли т., а зс -д1 .жи новац код себе сд страха да га не изгуби, он се излаже опасности да га изгуби самим тим што га је задржао. Јер, ако му и успе да га тако остави да му га нико не украде, да му га мишеви не поједу, или да му ко.јим случајем не пропадне као жртва пламена. он је ипак тим својим поступком успео да држави одузме средства која су јо.ј потребна и натерао је да их тражи на другом месту. А то друго место је Завод за израду новчаница. И док земљорадник чува сво.ј новац код куће, Завод избацује нове количине новчаница који својим стављањем у оптицај обарају вредност земљорадничке „новчане оставе". И тако је на кра.ју те разорне игре измећу појединца који гомила новац и државе којој су средства потреб на, појединац сачувао свој износ у чарапи, али који је у међувремену изгубио своју првобитну вредност. На крају те злокобне игре која проистиче из потпуног несхватања појединца проблема ко ,је држава има да решава и државних потреба чије задовољење не трпи одлагања, сто.ји хаос у привредном животу земље иза зван инфлацијом која као бујица онда не зна за обале и препреке. На појединцима је да свим сво .јим снагама спрече такав оазво.ј, а држава ће извршити сво.ју дужност и заштити вредност националног новца ако не буде разумевања на страни појединаца. У то не треба нико да сумња. Уложите све своје вишкове у обвезнице новог за.јма или уложите их као штедне улоге у банке. Помогните тим својим радом државу при њеном настојању да одржи вредност националне валуте. Сада, после жетве, када бу дете имали више новаца него што вам треба вратите га држави, уложите га у банку, не задржавајте га код себе, не поткопавајте куповну моћ динара, не баца.јте динар V амбис безвредности из којега се тешко може вратити. Послушајте наш савет себе ради! Не учините ли то, ви ћете државу приморати да предузме дра конске меое које ће целом^ својом оштрином погодити поједин ца. без обзиоа на то да ли 1е коив за тај и такав оазво) монетаоног стања у нашод земљи или не. Остале земље у Еврогш су такође извесно време апеловале на сво.је становништво, а после, када то није помогло, приступиле су акцији. Турска је у циљу очувања вредности националне валуте извршила одузимање једпог дела имовине, Бугарска је извршила упис принудног зајма и за мену новчаница од хиљаду и пет хиљада лева исплаћујући при за мени 60% у готову, ^ 40"/о у боновима. Ми смо досада у оквиру настојања око очувања вредности нашега динара остали само на

пољу финансиских мера. Међутим, став који заузимају сви притежааци великих износа, а који показује потпуно непознавање функције које новац врши у при вредном животу једне земље, примораће владу да приступи монетарним мерама које по свом замаху и жестини неће заостати за мерама које су прнмениле друге земље. Према томе, ми више не дајемо савете ако вам указујемо на по-требу да уписујете нови зајам или да расположива средства поверите банкама, већ вам отворено указујемо на пут којим ће се морати поћи ако се оглушите овој опомени. Ако не пођете путем на који вам указујемо, сами доводит- " до тога да се пође џутем принудних мера. Другог излаза нема. Међутим, када се буде пошло тим другим путем, нека нико не уображава да ће готовим новцем избећи принудан зајам или разре заном делу имовине која се одузима. Замена новчаница је средство које делује брзо и ефикасно. Когод буде имао готовине мораће да дође на шалтер, а ту ће бити на удару. Улагачи штедних улога и при тежаоци држазних обвезница уживаће увек повлашћени положај, као што ,је то био случај и у другим земљама које су већ примениле те драконске мере. Крајњи .је час да учините ваш удео при очувању вредности српскога динара уписом зајма или улагањем новца у банке, или да примите на себе последице оних других мера. Овим указивањем ми смо учинили своје. На вама ,је да бирате! др И. Л.

Огаан пораст производње угља у Шоанији У оквиру обнове шпанске пои вреде снабдевање угљем игра је дну од најважнидих улога. Тешкоће на које шпанска влада на< илази при решавању тог пробле ,ма су двоврсне, наиме, с једне стране је рђав квалитет шпанског угља, а с друге је питаже транспорта. Шпанска топионичка индустри ја покривала је своју потребу до рата скоро искључиво увозом. Тако цг увоз угља износио у 1931 и 1935 години 36 односно 24 милиона златних пезета. док је 1941 год. пао на 8 мимилиона зл. п. Томе насупрот ,је потреба иџдустрије после грађанског рата нарочито снажно увећана. Према званичним подацима из носе резерве каменог угља у Шпанији 6220 а мрког 1450 милиона тона. Вађење угља кретало се од 1929 до 1935 године од 6,2 до 7,5 милиона тона. У 1936 години, првој години грађанског рата, пала је производња угља на 3,47 мил. тона. У времену после грађанског рата забележила је производња угља сталан пораст, док у прошлој години није постигла рекордну цифру од 10,4 милиона тона. У циљу даљег унапређења производње угља донела је шпанска влада цео низ мера које се односе на употребу радне снаге, додељивања потребног ма тери.јала и плаћања премија за произведену* тону. Почетком ове године влада је дроизводњу угља прогласила за ванредно значајну за националну одбрану, и тиме дош јаче подвукла карактер ове рударске гране, као и заштиту која лод V вези с тим припада. Зато се са пуним правом очекује да ће рекордна прошлогодишња производња бити премашена V ово.ј години.

Развој привредних лршка у Данској

Данска пољопривреда и индустрија налазе се у пуном запослењу. Жетвени принос у 1942 години био .[е добар, а индустри ја је била запослена целим капацитетом ,јер ,је успела да набави сировине у потребним количинама. Сем тога, Данска је приступила великој производњи замена разним потрошним добри ма, тако да на тржишту рада нема понуде већ тражње радне снаге. У поређењу са последњом годином пре рата, национални доходак Данске повећао се за 40 од сто. Ово повећање долази у првом реду од скока цена житарицама, дрвету и животињским производима, што ,је опет са сво .је стране довело до повишења надница. Ово потоње игра такође значајну улогу у повећању националног дохотка. Индекс трошкова живота у Данској показује од почетка ра та скок од 55 поена, међутим. слика која се добија о данској привреди на основу овога индекса, потпуно је погрешна, јер тај индекс не обухвата све предмете потрошње. Предмети дневне потрошње који нису обухваћени индексом, баш су они код којих је скок цена највећи. У сваком случају је скок цена у Данској просечно много већи него што де повећање прихода. На та.ј начин је и у Данскод у свим секторима свакодневне потрошње дошло до сужавања покривања тих потреба. То се нарочито лепо види на индексу промета трговине на мало, ко.ји показује пад од 12°/о, иако и тај индекс не обухвата сву робу. Према томе, пад је много већи него што га индекс региструје. Обиље иовца које влада у данској привреди претставља вр ло озбиљан проблем чшем се решавању данска влада сва посветила. Данска је извршила неко-

лико важних финансиско-политичких потеза, како би спречила да обиље новца изазове нежеље ни скок цена у неконтррлисаним секторима привреде. Ревалвација данске круне извршила је врло повољан утицај на стабилизациду цена, иако није дошло до неког нарочитог пада. У циљу да елиминише штетан утицај обиља новца, министар финансија жели да гтредложи данско.ј влади низ мера међу којима и тзв. закон против инфлаци.је. а сем тога и врло интересантан законски предлог о увођвНзу пореза на ратну кон1\-нкт'уру. ЗДРАВСТВЕНО ДЕЈСТВО КРЕЧА Креч је снажно дејство зз зашгиту органиЗма. Познато је да је креч саставни део костију, да елужи развијању и чвршћењу мишића, али је мање позлато да он штити зубе од трулежи и да нарочито повољно утиче на дисање. Куративна улога креча врло је зна-рна, како за људе тако и за стоку. Најновијим огледима |е утврђено да стаје које се кречом посипају одби.јају многе болести које су у в.ези са процесом рашћења. Аутопсијом је такође утврђено да су многе животиње поцркале од плућних болести, и то по некреченим стајама Борба против колере с успехом се води и помоћу креча. Даље је констатовано да ралници запослени по кречанама постају имуни за туберкулозу >ер кречна прашина благодатно утиче на сама плућа.